Budžet za 2025: Prvi put prikazani ukupni iznosi najvećih državnih investicija

Vlada Srbije usvojila je u četvrtak Predlog zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu, za koji je karakteristično da su prvi put objavljene njaznačajnije javne investicije, odnosno kolika je njihova vrednost i koliko je novca za svaki projekat pojedinačno planirano, na šta se Srbija obavezala Međunarodnom monetarnom fondu posle treće revizije stendbaj aranžmana, koji se završava krajem ove godine.

Do sada se za pojedine projekte nije znalo koliko koštaju, odnosno kolika je ukupna procenjena vrednost, pa se dešavalo da višestruko više budu plaćeni u odnosu na ono što je najavljeno. U budžetu je do sada navođeno samo koliko će u toj godini biti izdvojeno novca, a ovog puta osim vrednosti projekti, postoje podaci koliko je do sada uloženo i koliko je planirano u narednom periodu.

Na spisku je ovog puta 56 projekta, a najviše novca biće potrošeno za EXPO, ali i za železničku infrastrukturu, može se zaključiti iz revidirane fiskalne strategije koja prethodi budžetu.

Ministarstvo finansija

Podsetimo,dogovorili su se da u revidiranu Fiskalnu strategiju za 2025. godinu do kraja novembra bude uključena i tabela za praćenje projekata vrednijih od 20 miliona evra, sa detaljnom listom troškova.

Vlada se takođe obavezala da će takvu tabelu uključiti i u Zakon o budžetskom sistemu prilikom "naredne izmene", do novembra ove godine, kao i da će poboljšati portal Srbija2027.gov.rs tako da za svaki obuhvaćeni projekat bude vidljivo u kojoj fazi sprovođenja se nalazi i koliki su troškovi i planirane investicije u narednom budžetskom periodu.

MMF je u okviru izveštaja o trećoj reviziji stendbaj aranžmana objavio i sopstvenu tabelu najavljenih projekata i onih koji su u toku, uz napomenu da je napravljena na osnovu izjava domaćih zvaničnika. Ta tabela je za nijansu detaljnija od tabele koju je nedavno objavilo Ministarstvo finansija

Ministar finansija Siniša Mali je za RTS rekao u četvertak da su budžetom planirani infrastrukturni projekti: izgradnja devet auto-puteva, brzih saobraćajnica, EXPO 2027, nacionalnog stadiona i Kliničkog-centra Vojvodina. Dodao je da je ovo prvi predlog budžeta koji Srbija radi kao zemlja sa investicionim rejtingom. Na nivou sektora države je za kapitalne investicije namenjeno 762,9 milijardi dinara, odnosno 7,4 odsto BDP-a.

Deficit budžeta povećan na tri odsto BDP-a

Sledeća novina jeste povećanje deficita budžeta, koji će iznositi tri odsto BDP-a, što je takođe dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom. Inače, rebalansom budžeta za 2024. budžetski deficit je povećan u ovoj godini na 2,7 odsto BDP-a. Ovim je država faktički odložila primenu fiskalnog pravila koje limitira deficit budžeta na 1,5 odsto BDP-a u srednjem roku.

Pošto je budžetu prethodila revidirana fiskalna strategija za period od 2025. do 2027, Fiskalni savet je u oceni tog dokumenta konstatovao da je propuštena prilika da se štedljivijim planom i nižim fiskalnim deficitom javni dug Srbije ranije spusti ispod 45 odsto BDP-a, pa uvođenje fiskalnih pravila o deficitu ne bi moralo da se odlaže čak do 2029. godine.

Premda je ocena Fiskalnog saveta da je ekonomski bilo bolje i moguće da se planira niži fiskalni deficit u naredne tri godine i posledično manje zaduži zemlja, činjenica je da i s ovakvim planom ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje makroekonomska stabilnost Srbije.

Prosvetni radnici opet neće dostići prosečnu platu

Projektovana stopa privrednog rasta za 2025. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 4,2 odsto, što je povećanje u odnosu na ovu godinu. To je približno proceni MMF-a, koji je za 2025. smanjio očekivanja sa 4,5 na 4,1 odsto rasta za Srbiju.

Javni dug sektora države (opšta država) projektovan je na 47,5 odsto BDP u 2025. godini.

Prema projekcijama Ministarstva finansija, inflacija će biti 3,5 odsto u 2025. godini, dok MMF očekuje inflaciju od 3,6 odsto za Srbiju, koja inače, prema oceni MMF-a, ima najvišu inflaciju u regionu.

Fiskalni savet procenjuje takođe da će javni dug i po novim projekcijama blago da se umanjuje u odnosu na BDP.

Budžet predviđa ukupne prihode i primanja od 2.346,2 milijarde dinara, što je za 172,9 milijardi dinara ili osam odsto više u odnosu na iznos prihoda predviđen rebalansom budžeta za ovu godinu.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.985,1 milijarde dinara (povećanje od 120,3 milijarde dinara ili 6,5 odsto), a neporeski u iznosu 325,7 milijardi dinara (povećanje od 18,4 odsto). Predloženim budžetom su predviđeni ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.660,2 milijarde dinara.

Predviđeno je povećanje penzija od 12 odsto i povećanje plata u javnom sektoru od osam odsto, dok će zaposleni u prosveti imati povećanje od 11 odsto. Kao što je poznato, trebalo je da prosvetnim radnicima plate budu izjednačene sa prosečnom zaradom ove godine, ali je to odloženo za sledeću godinu. Ovo izjednačavanje je bilo deo dogovora sa sindikatima prosvete. Da bi dostigli prosečnu platu od 96.649 dinara, plata prosvetnih radnika treba da bude uvećana za oko 15 odsto.