NBS danas odlučuje o kamatnoj stopi - šta kažu ekonomisti

Narodna banka Srbije verovatno će danas odlučiti da dodatno pooštri monetarnu politiku, jer su inflatorni pritisci nastavljeni i u junu kada je međugodišnja inflacija dostigla 11,9 odsto.

Prema poslednjem istraživanju koje Bloomberg sprovodi, većina analitičara bankarskog sektora u proseku očekuje da će povećanje biti na 3 odsto. Među ekonomistima ima i onih koji očekuju povećanje referetne kamatne stope na 3,25 odsto, ali i onih koji očekuju da ostane nepromenjena. 

Rekordna inflacija u junu od 11,9 odsto pogurana je najviše spoljnim faktorima koji su nastali kao posledica rata u Ukrajini. Projekcije koje je iznela NBS o stopi međugodišnje inflacije kreću se između 10 i 11 odsto, odnosno na nivou su od 10,5 odsto za jun i jul. Izveštaj o inflaciji Republičkog statističkog zavoda očekuje se 12. avgusta. 

 

Dodatno, u Srbiji je problem energetski sektor koji je zbog lošeg poslovanja Elektroprivrede Srbije primoran da uvozi struju i ugalj. Takođe, suša koja je pogodila Srbiju odražava se i na transport robe, proizvodnju struje, ali je i poslednji faktor u nizu koji utiče da cene sirovina rastu.

"Zaoštravanje monetarnih uslova povećanjem ovih stopa je mera opšteg karaktera koja utiče na čitav dinarski segment domaćeg finansijskog tržišta. Generalni rast kamatnih stopa dovodi do poskupljenja finansiranja, što se može odraziti na usporavanje privrednog rasta. Imajući to u vidu, NBS detaljno razmatra sve faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji dovode do inflatornih pritisaka i pažljivo odmerava i balansira svoje odluke tako da se očuva kontinuitet u suzbijanju inflacije istovremeno vodeći računa o značaju nastavka privrednog rasta zemlje", rekli su za Bloomberg Adrija iz NBS prošlog meseca u pisanim odgovorima.

Prema preliminarnim podacima NBS, u periodu od januara do maja 2022. godine, ukupan neto priliv SDI u Republiku Srbiju, po osnovu ulaganja nerezidenata, iznosio je 1,1 milijardi evra (1.137 miliona evra), što je za 20,3 odsto manje na međugodišnjem nivou. U istom periodu 2021. godine ukupan neto priliv SDI je iznosio 1.428 miliona evra. 

 

Evropska centralna banka (ECB) podigla je kamatne stope ranije u julu za 0,5 odsto, dok su  Federalne rezerve (Fed) od početka godine podigle su referentnu kamatnu stopu na 2,25 do 2,5 odsto, dok je Banka Engleske (BoE) referentnu kamatnu stopu ranije ovog meseca podigla na 1,75 odsto, najviše od 1995. godine. ECB je i aktivirala nove, dodatne, monetarne instrumente da bi se izborila sa rastućim problemima - Tranzicioni zaštitni instrument (Transmission Protection Instrument TPI). Nešto slično najavila je i NBS pri donošenju poslednje odluke o referetnoj kamatnoj stopi, ali ostaje da se vidi koje će to mere tačno biti.

"U tom smislu, osim osnovnim kamatnim stopama, NBS potencijalno može reagovati i direktnijim merama koje bi mogle da budu ciljano usmerene samo na određene segmente finansijskog sistema koji u značajnoj meri generišu inflatorne pritiske. Odluke o potrebi, kao i o načinima daljeg zaoštravanja monetarne politike, NBS će donositi u zavisnosti od kretanja ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu", rekli su iz NBS za Bloomberg Adria.

Bruto devizne rezerve iznosile su 15.022,8 miliona evra u julu, što je 247,1 milion evra više nego na kraju juna. Istovremeno, neto devizne rezerve povećane su za 427,2 miliona evra na 12.334,3 milion evra. 

 

NBS saopštila je da je neto kupila 435 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu u julu ali je od početka godine prodala 1.355 miliona evra kako bi održala stabilnost kursa dinara prema evru.

“Očekujemo da NBS poveća referentnu stopu za 25 baznih poena usled održivih inflatornih pritisaka. Očekivali bismo i veće povećanje referentne stope da zadnjih nedelja nije bilo aprecijacijskih pritisaka na dinar usled povećane ponude deviza na lokalnom tržistu. To je omogućilo povećanje deviznih rezervi NBS-a i ublažava neizvesnost za iduće mesece. Dodatni elementi su stabilizacija svetskih tržišta kapitala, odnosno odmak od averzije prema riziku zabeležene u prvoj polovini godine”, mišljenja je Bloombergov tim analitičara.