Budžetski suficit se preusmerava na 'rafale'

Srbija je tokom ove godine imala suficit u budžetu od 132,5 milijardi dinara i taj novac će rasporediti na poljoprivredu, zdravstvo, prosvetu, ali i Vojsku Srbije. Ovo će biti omogućeno rebalansom budžeta, koji je Vlada Srbije usvojila u četvrtak, a pred poslanicima u Skupštini Srbije naći će se u ponedeljak.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2024. godinu predviđeni su ukupni prihodi od  2.173,4 milijarde dinara, što je za 132,5 milijardi dinara, odnosno 6,5 odsto više u odnosu na iznos prihoda predviđen inicijalnim budžetom za ovu godinu.

 

 

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.864,8 milijardi dinara (povećanje od 106,2 milijarde dinara), a neporeski u iznosu 275,1 milijarde dinara (povećanje od 28,4 milijarde dinara), saopšteno je sa sednice Vlade Srbije.

Projektovana stopa privrednog rasta za 2024. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 3,8 odsto BDP-a, što je više od originalne procene koja je iznosila 3,5 odsto.

U apsolutnom iznosu to je 8.946,2 milijarde dinara, odnosno 76,3 milijarde evra. Predloženim rebalansom budžeta su, između ostalog, predviđena veća izdvajanja za kapitalne investicije, za ostvarivanje prava iz oblasti zaštite porodice i dece, za zdravstvo, poljoprivredu, ekologiju, prosvetu, kulturu, odbrambeni sektor.

 

 

Ministar finansija Siniša Mali rekao je za RTS da je budžet, kao i prethodnih godina, razvojni i najavio je da će od 1. januara plate u javnom sektoru biti povećane za osam odsto, osim za prosvetne radnike i zaposlene u predškolskim ustanovama, kojima će plate biti povećane za 12 procenata.

"Nama je jasan cilj, to je Srbija 2027, da podignemo i plate na 1.400 evra u proseku, penzije na 650 evra, minimalnu zaradu na 650 evra i da podignemo kvalitet infrastrukture, kvalitet života u Srbiji na najviši nivo. Tako da je svaki rebalans budžeta i svaki budžet koji pravimo usmeren upravo ka tom cilju", naveo je Mali.

Objasnio je da će, u odnosu na inicijalni budžet, predlogom rebalansa biti predviđeno 18 milijardi dinara više za poljoprivredu, odnosno za subvencije za ratare i stočare. Tako da će sa 137 milijardi dinara izdvajanja, poljoprivreda biti na oko 7,3 odsto ukupnog budžeta, dok je nekada to bilo pet odsto.

Zdravstvu sleduje 30 milijardi dinara. Takođe, prema njegovim rečima, prosveta će dobiti dodatnih 12 milijardi dinara, a kao što je Bloomberg Adria pisala, od toga osam milijardi za plate 1.000 novozaposlenih i povišice razrednim starešinama i stručnim saradnicima, kao i Vojska Srbije za nabavku novih "rafala".

 

 

Podsetimo, tokom posete predsednika Francuske Emmanuela Macrona ugovorena je kupovina 12 borbenih aviona za 2,7 milijardi evra, a prva rata dospeva na naplatu ove godine u iznosu od 427 miliona evra.

Za podršku porodicama sa decom planirano je 25 milijardi dinara. Deo novca planiran je za kapitalne investicije, odnosno prugu od Aerodroma "Nikola Tesla" do grada i kupovinu novih vozova.

Ponovio je da su prihodi za 133 milijarde dinara veći od planiranog. Ti prihodi nisu slučajni, a srpska ekonomija u prvih šest meseci ove godine zabeležila je rast od 4,3 odsto, čime je, kako je naveo, druga ekonomija u Evropi po stopi rasta.

"Poslednjih šest godina smo među top pet, dakle, raste nam privreda. Imamo izuzetne rezultate i kada je stopa nezaposlenosti u pitanju, 8,2 odsto, dakle u drugom kvartalu ove godine, to je istorijski najniža stopa nezaposlenosti u Srbiji. Poređenja radi, pre samo 12 godina stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je čak 25,9 odsto", naveo je Mali.

Napomenuo je i da je stopa zaposlenosti 51,4 odsto i da 2.360.000 građana plaća poreze i doprinose.

 

 

Penzionerima sledi povišica od 10,9 odsto od 1. decembra ove godine i s tim će prosečna penzija dostići 435 evra.

Srbija u odnosu na prošlu godinu ima 16 odsto više stranih direktnih investicija.

Izdvojen je dodatni novac za završetak brze pruge od Novog Sada do Subotice, za sve ostale auto-puteve i brze saobraćajnice.

 

 

Rebalans budžeta je na neki način uvod u budžet za sledeću godinu, koji će se pred poslanicima naći do kraja novembra.

"Uprkos toj velikoj krizi koja i dalje traje u svetu, potencijalnim novim krizama, kao što vidite, imamo stabilan budžet, imamo jasne ciljeve, udeo javnog duga u BDP-u 49,8 odsto, dakle ispod 50 odsto, daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto, daleko ispod nivoa evrozone koji je 89 odsto", istakao je Mali.

Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda dolaze u Srbiju 3. oktobra. Siniša Mali je naveo da se završava tekući aranžman sa MMF-om, a da će tema sastanka biti razgovori o novom aranžmanu, novim reformama i novim strukturnim ciljevima.

 

 

"Dakle, sve ciljeve koje smo definisali u aranžmanu sa MMF-om smo ispunili. Vrlo je jasan njihov stav da smo na dobrom putu, što je dobro. To je najvažnija, najeminentnija finansijska institucija na svetu", istakao je Mali.

(Ažurirano saopštenjem Vlade Srbije.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar