Javna preduzeća se vraćaju na fabrička podešavanja, korporatizacija do kraja 2025.

Preduzeća u vlasništvu države vodiće profesionalni menadžeri i tačno će biti razgraničeno ko dnevno operativno vodi preduzeće, a ko ima pogled sa strane i može da vidi da li preduzeće funkcioniše i gde su problemi. Članovi nadzornih odbora moraju biti kvalifikovani i sertifikovani.

To je predviđeno Zakonom o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji se primenjuje od 16. septembra. Propis koji je izazvao dosta kontroverzi u javnosti i koji je usvojen pre godinu dana nalaže da sva javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države do kraja 2025. godine moraju biti korporatizovana.

Ana Jolović, direktorka RELOF 3 projekta, švajcarskog programa koji pruža podršku ministarstvima i lokalnim samoupravama, kaže da ovaj zakon s jedne strane usaglašava naš zakonodavni okvir s najboljom korporativnom praksom upravljanja u svetu.

"On gađa dve kritične tačke. To su nadzorni odbori, koji su se pokazali kao izuzetno slaba karika u Srbiji, i izbor direktora javnih preduzeća", kaže Jolović.

Kod nadzornih odbora prvi put se uvodi obaveza da članovi nadzornih odbora i odbora direktora moraju da prođu obuku iz korporativnog upravljanja i da budu sertifikovani. "Očekujemo da u tim nadzornim odborima u doglednoj budućnosti sede ljudi koji znaju šta im je funkcija, obaveza i odgovornost", objašnjava Jolović.

Depositphotos

 

Druga stvar je izbor direktora, koji će se birati na konkursima, što je takođe kod nas kritično. V. d. status će trajati do godinu, ali ne postoje kaznene odredbe ako se rok prekrši.

Na pitanje šta će se sada bitno promeniti budući da su i ranije postojali konkursi i da je v. d. status bio ograničen, ali da to nije poštovano, sagovornica BBA kaže da je primena zakona ključna.

"V. d. status svuda postoji i to je privremeno rešenje kada nešto mora hitno da se reši. Nije nama problem bio v. d. status, već nepoštovanje zakonskih rokova i primena zakona. Od Vlade Srbije zavisi da li će zakon biti primenjen ili ne", kaže ona.

Šta donosi transformacija u AD i DOO

Osnovna novina jeste da svih 140 preduzeća kojima gazduje država treba da promeni pravnu formu i bude organizovano kao AD ili DOO.

Ova odredba je izazvala dosta kontroverzi u prethodnom periodu, pa se zakon povlačio iz skupštinske procedure. Mnogi su to tumačili kao otvaranje puta ka privatizaciji.

Sagovornica Bloomberg Adrije negira da je transformacija put ka privatizaciji. Ona kaže da vlasnik preduzeće može prodati u bilo kojoj organizacionoj formi. Ako neko hoće da proda javno preduzeće, to može da učini.

Prema njenim rečima, 2025. godina je realan rok za preduzeća da se transformišu iz organizacione forme javno preduzeće u nešto što je svuda prepoznato i što prepoznaje Zakon o privrednim društvima, a to su DOO i AD.

 

 

Logično samo najveća i strateški bitna preduzeća biće AD, sva ostala će biti organizovana kao DOO. "Promena pravne forme je nešto što privatna preduzeća rade stalno", podseća Jolović.

Na pitanje šta se time dobija, naglašava da je Srbija uvođenjem javnog preduzeća uvela nešto što Zakon o privrednim društvima ne prepoznaje.

"Javno preduzeće je po svojoj suštini preduzeće i kada je uvedena forma koju Zakon o privrednim društvima ne prepoznaje, imali smo stalna sudaranja između zakona koji su potpuno neusaglašeni. Sada ih vraćamo na trasu standardne forme preduzeća. Ono što se smatra najboljim principom korporativnog upravljanja jeste da nema nove izmišljene forme, već standardna forma preduzeća", pojašnjava ona.

Standardna forma preduzeća podrazumeva uigran sistem. Zna se hijerarhija i ko koga izveštava.

Šta je EPS uradio na putu transformacije

Elektroprivreda Srbije (EPS) upravo je na putu te transformacije. Profesionalizacija organizacione strukture ljudskih resursa i informaciono komunikacionih tehnologija, prvi su rezultati Plana transformacije te kompanije koji je započet pre tri meseca. 

 

 

EPS je početkom nedelje, sumirajući rezultate, saopštio da je novim IT merama nastavljeno unapređenje digitalizacije poslovnih procesa i usluga. EPS će biti prvi među državnim kompanijama i institucijama koje će deponovati izvorni kod za kritične informacione sisteme u Državnom Data centru u Kragujevcu.

To će, kako je ukazano, dodatno osigurati da svi softverski sistemi budu u skladu sa propisanim standardima i politikama, a EPS će imati najviši nivo kontrole nad kritičnom IT infrastrukturom.

Dodaje se da ljudski resursi preuzimaju vodeću ulogu u daljim strukturnim promenama, jer će nova organizacija omogućiti kreiranje nove strategije, nove korporativne kulture i biće više fokusirana na zaposlene, njihova znanja i veštine i brendiranje poslodavca.

Istovremeno, definisani su ključni indikatori performansi za izvršni menadžment, što će u narednom periodu biti učinjeno i na svim ostalim nivoima organizacije kako bi se realizovali zacrtani ciljevi kompanije u vremenu modernizacije i sve zahtevnije tržišne utakmice.

Tokom tri meseca sprovođenja Plana transformacije donete su i nove metodologije za formiranje cena za komercijalne kupce, odnosno privredu i kreirani su novi načini ugovaranja, s jasnom namerom da se prate realni uslovi na tržištu, ne bi li se umanjili rizici kako za EPS, tako i za privredu. 

MRE/Emilija Jovanović

 

Prvi put je uspostavljena organizaciona struktura za upravljanje projektima koja će, uvođenjem nove metodologije razvoja projekata usaglašene sa vodećim svetskim praksama, omogućiti efikasnije planiranje, praćenje i realizaciju investicionih projekata.

Utvrđene su najznačajnije ekološke, socijalne i upravljačke (ESG) teme i u toku je anketiranje zainteresovanih strana kako bi se utvrdili prioritetni ESG ciljevi, sagledali mesto i uloga kompanije.

Težište je, takođe, na razvoju menadžmenta rizika u svim segmentima poslovanja kako bi se na pravovremen i efikasan način poslovalo u vreme kada su dominantni izazovi u oblastima klimatskih promena, fluktuacija na tržištu rada i nepredvidivosti na tržištima energenata usled složenih geopolitičkih odnosa.

Jolović kaže da EPS ima mnogo bolji nadzorni odbor nego što ga je imao. Sada postoji odbor koji se zove matrica veština. Svaki odbor mora da ima ono što mu je potrebno.

"Ne može u nadzornom odboru EPS-a da sedi osoba koja se nikada nije bavila energetskim snabdevanjem. Ne možemo imati u nadzornim odboru i inženjere samo tog tipa. Treba nam neko i ko se bavi finansijama. Treba da imamo jedan skup ljudi koji zaista može da podrži to preduzeća. Ovaj zakon zaista predstavlja korak napred. Da li ćemo ga poštovati, videćemo", kaže Jolović.

Kao što je Bloomberg Adria pisala, u Nadzornom odboru EPS-a su imenovana tri člana iz Norveške.

Širi obuhvat novim zakonom 

Prethodnim zakonom su obuhvaćena samo preduzeća koja vrše javnu funkciju: vodovod, toplana, železnica, i postojao je čitav spektar firmi kojima je država vlasnik a koje nisu bile pod tim zakonom i vlasnici ih suštinski nisu nadzirali.

Sada se zakon širi i obuhvaćen je daleko veći broj preduzeća. Do sada su javna preduzeća imala planove rada, kvartalne i godišnje izveštaje. Ovi ostali nisu imali plan i izveštaj. Nismo čak znali ni koliko ih je. Sada na APR postoji baza i dobar pomak kada je u pitanju država vlasnik.

Depositphotos

 

Novim zakonom se sada od svih preduzeća očekuje planiranje i izveštavanje. Najbolja praksa kaže da moramo imati jedan sabirni centar za sva preduzeća i to je Ministarstvo privrede.

Prema ovom zakonu, velika i srednja preduzeća se organizuju kao dvodomna. Razdvajaju se nadzorna i upravljačka funkcija.

"Mi to do sada nismo imali. Imali smo odbor direktora koji je suštinski trebalo da ima obe funkcije, ali kako je bio napravljen, on to nije vršio. Samo ste imali izvršne direktore, koji su sami sebe nadzirali", kaže Jolović.

Osim EPS-a, restrukturiranje je pre nekoliko godina urađeno u Železnicama Srbije, koje su podeljene na četiri nezavisna preduzeća. Za to je Srbija dobila pohvalu MMF-a i Svetske banke.

Očekuje se unapređenje rada državnih preduzeća

Ministarstvo finansija u fiskalnoj strategiji od novog Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije očekuje da će doprineti smanjenju fiskalnih rizika i unapređenju rada državnih preduzeća.

 

 

Ovim zakonom će se kroz centralizovano upravljanje omogućiti bolje praćenje rada državnih preduzeća, a promena pravne forme javnih preduzeća u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću doprineće profesionalizaciji korporativnog upravljanja, čime će se povećati ekonomska efikasnost i konkurentnost privrede.

Opšti cilj ovog zakona je da se stvori održivo i efikasno upravljanje preduzećima u vlasništvu Republike Srbije. Procesi koji su neophodni da se završe do početka primene novog zakona, uključujući donošenje podzakonskih akata i operacionalizaciju zakona, sprovode se u saradnji sa vodećim svetskim finansijskim institucijama – Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD). 

Kako posluju javna preduzeća

Ukupan neto rezultat utvrđen u prvom kvartalu 2024. godine je dobitak u iznosu od 33 milijarde dinara. Dobit je ostvarilo 19 preduzeća u ukupnom iznosu od 41 milijarde dinara, što je više u odnosu na planiranu dobit od 24,9 milijardi dinara (64,6 odsto).

Najveći uticaj na pozitivan neto rezultat u posmatranom periodu imaju Elektroprivreda Srbije i Srbijagas, koji su ostvarili neto dobit u iznosu od 28,3 milijarde dinara, odnosno 9,2 milijarde dinara.

 

 

U odnosu na ostvaren broj dobitaša na kraju prvog kvartala, 17 preduzeća je ostvarilo negativan neto rezultat u iznosu od osam milijardi dinara, što je više od planiranog gubitka od 519,1 milion dinara ( 143 odsto).

Najveći uticaj na negativan neto rezultat u posmatranom periodu imaju Putevi Srbije i Elektrodistribucija Srbije koji su ostvarili neto gubitak u iznosu od 3,7 milijardi dinara, odnosno 1,8 milijardi dinara.

 

 

Neto rezultat na kraju 2023. godine ostvaren je u pozitivnom iznosu od 118,3 milijarde dinara, što je znatno bolje u odnosu na prethodne godine, kada su državna preduzeća beležila negativan neto rezultat. Najveći doprinos ukupnom rezultatu državnih preduzeća dala je Elektroprivreda Srbije. Gubitak javnih preduzeća bio je 74,8 milijardi dinara 2022. godine, a samo godinu ranije je iznosio 7,4 milijarde dinara. Kao što je poznato, EPS je 2022. imao gubitak od 72,6 milijardi dinara.

 

 

Prema podacima Ministarstva finansija, subvencije isplaćene državnim preduzećima 2023. iznosile su 67,9 milijardi dinara i one su imale učešće od 6,4 odsto u ukupno ostvarenim prihodima 36 državnih preduzeća, što je na višem nivou u odnosu na prethodnu godinu.