Ministarstvo finansija Srbije uveliko priprema Zakon o elektronskim otpremnicama, odnosno platformu za slanje, prijem, upravljanje i čuvanje e-otpremnica. Kako saznaje Bloomberg Adria, novi zakon naći će se na javnoj raspravi već polovinom septembra, dok je uvođenje e-otpremnica planirano u drugoj polovini 2025. godine.
Naime, ministar finansija Siniša Mali formirao je radnu grupu, a pored resornog ministarstva tu su i predstavnici drugih ministarstava, pre svega građevine i trgovine, kao i predstavnici privrede ispred Privredne komore Srbije (PKS).
"Radna grupa će raditi do polovine septembra jer se nakon tog datuma očekuje da zakon ide na javnu raspravu. Tekst zakona će biti kratak i daće normativni okvir za uvođenje e-otpremnica koje se očekuje u drugoj polovini 2025. godine", otkriva za Bloomberg Adriju Aleksandar Vasić, poreski savetnik i član ove radne grupe.
Opširnije
Da li nova pravila fakturisanja zadaju muke privredi
Radi se o izmenama pravilnika o e-fakturisanju, čime su neke stvari oko sistema e-faktura promenjene, navode eksperti
30.08.2024
Srpske kompanije se baš i ne snalaze u ESG izveštavanju
Analiza izveštaja koju je radilo Ministarstvo finansija pokazala je da su oni uglavnom bili nepotpuni, ili da nisu u skladu sa propisanim standardima.
15.08.2024
Ministarstvo finansija povećalo prognozu rasta srpskog BDP-a na 3,8 odsto
Fiskalni savet nema zamerke na projekcije privrednog rasta za ovu i naredne godine
08.07.2024
Javni dug i u aprilu blago smanjen, deficit manji od planiranog
Javni dug je u aprilu iznosio 36,3 milijarde evra, odnosno 47,6 odsto bruto domaćeg proizvoda za 2024. godinu, pokazuju zvanični podaci.
04.06.2024
"Zakon će se sprovoditi fazno. U prvoj fazi u formi e-otpremnica ići će prometi prema javnom sektoru i prometi akciznih proizvoda, kafe, alkoholnih i duvanskih proizvoda", navodi Vasić.
Prema njegovim rečima, u drugoj fazi ići će sve ostalo, a taj segment neće krenuti pre oktobra 2025. godine.
Modul e-otpremnica, inače, treba da bude integrisan sa sistemom e-faktura, kako bi se povezale izdate otpremnice i poslate fakture, što bi trebalo da olakša poslovanje privredi jer će ubrzati administraciju i smanjiti mogućnost grešaka.
Centralizovani registar za sve poslate otpremnice
"Proces digitalizacije u koji smo ušli je nezaustavljiv, a potreba da se smanji siva ekonomija i pojednostavi poslovanje privrednicima koji legalno posluju jeste interes broj jedan. Na tom putu moramo se potruditi da te promene ne budu previše i nepotrebno bolne. Insistiraću da podzakonska akta budu usvojena pravovremeno, kako bi privreda imala dovoljno vremena da se pripremi za sve novine."
Sama platforma za slanje, prijem, upravljanje i čuvanje e-otpremnica predstavljaće centralizovani registar u koji će se slivati sve poslate otpremnice dostavljene od pošiljaoca ka primaocu. U okviru platforme, navodi Vasić, radiće se elektronska validacija, elektronsko potpisivanje i čuvanje otpremnica.
U Ministarstvu finansija ranije su naveli da je cilj ove platforme praćenje kretanja robe od utovara do njenog konačnog prihvatanja. Jedan od benefita uvođenja ovog sistema biće i taj što će inspekcijska kontrola u svakom trenutku moći da proveri podatke o tipu i količini robe koja se nalazi u transportu.
Kako će sve funkcionisati?
Prema izradi novog zakona, planirane su dve vrste e-otpremnice i u skladu sa tim odgovarajuće e-prijemnice. "Eksterna e-otpremnica pratiće transport robe između pravnog subjekta prodavca robe i pravnog subjekta kupca robe, a koja je u kasnijem toku poslovanja praćena odgovarajućom fakturom. Eksterna e-otpremnica se izdaje pre ili nakon obavljanja transporta. Interna e-otpremnica prati transport robe između dve odvojene fizičke lokacije istog pravnog subjekta. U ovom slučaju ne postoji promet robe, već samo transport robe sa jedne na drugu lokaciju istog pravnog lica."
Predviđeno je da se provera robe i generisanje e-prijemnice obavlja odmah po isporuci robe ili naknadno. "Tako će onaj ko primi robu moći da izmeni stavke pri kreiranju e-prijemnice u slučaju da se neke stavke iz e-otpremnice ne slažu sa isporučenom robom", ističe Vasić.
Nakon toga se kreirana e-prijemnica šalje u Centralni registar e-otpremnica na validaciju i potpisivanje i prosleđuje se pošiljaocu robe. "U slučaju da se e-prijemnica ne slaže sa e-otpremnicom, pošiljalac robe može ili da je potvrdi ili da uđe u proces usaglašavanja i poravnanja, da bi se e-prijemnica naknadno potvrdila ili izdala nova."
Nova pravila i za e-fakture
Inače, kako je Bloomberg Adria pisala, Ministarstvo finansija je početkom avgusta usvojilo nove pravilnike koji se odnose na unapređenje sistema elektronskog fakturisanja, a čija je primena počela 1. septembra. Najveća izmena odnosi se na evidentiranje prethodnog poreza u sistemu elektronskih faktura.
Tako će korisnici Sistema elektronskih faktura (SEF), kako je saopštilo Ministarstvo finansija, moći da pristupe novoj verziji sistema SEF-a, na kojoj su dostupne izmenjene evidencije obračuna poreza na dodatu vrednost - pojedinačna evidencija PDV-a i zbirna evidencija PDV-a.
U Ministarstvu finansija naveli su da su među najznačajnijim unapređenjima SEF-a izmene koje se odnose na integraciju sa sistemom Uprave carina, kao i omogućavanje unosa više bankarskih računa na profilu subjekta. Ipak, u primeni novih pravila već ima problema. Poreski stručnjaci ističu da su programeri imali jako kratak rok (manje od mesec dana) za prilagođavanje sistema, odnosno za to da nova pravila pretoče u softverska rešenja.
Vasić kaže da očigledno postoji velika presija države da se nove izmene koje su planirane što pre uvrste u poslovanje.
"Niko nije protiv e-faktura i evidentiranja. Dodatna komplikacija se stvara i kod ubacivanja podataka u sistem e-faktura. Još od 2018. imamo izveštavanje u obliku pregleda obračuna PDV-a (POPDV), koji se dostavlja preko portala e-porezi, odnosno preko Poreske uprave. Sada se isti ti podaci, samo na drugačiji način, sistematizovani, ubacuju u sistem e-faktura koji nije u okviru Poreske uprave nego Ministarstva finansija. Dakle, imamo dve vrste evidencija, odnosno podataka koje unosimo", naveo je ranije Vasić.
Novim pravilnicima, ali i samom Zakonu o elektronskom fakturisanju protive se računovođe. Snežana Mitrović, predsednica Računovodstvene komore Srbije, ranije je izjavila za Bloomberg Adriju da Pravilnik o elektronskom fakturisanju koji se primenjuje od 1. septembra još više urušava primenu načela zakonitosti prema više zakona.
"Podsećamo da Srbija ima najsloženije PDV evidencije u EU i na Balkanu, da se Zakonom o elektronskom fakturisanju i donetim pravilnikom to još više usložnjava i da su narušena načela zakonitosti prema više zakona koje moraju da primene računovođe u svom radu", rekla je ona.
Prema njenim rečima, sprovodi se reforma koja ima sistemske greške sa nesagledivim posledicama po privredu i računovođe, ali i državu i čitavo poslovno okruženje. Predstavnici Računovodstvene komore Srbije održali su zbog toga protestnu šetnju 2. septembra u Beogradu.