Zakon o e-otpremnicama podiže inspekcijski nadzor nad kretanjem robe

Novi Zakon o elektronskim otpremnicama koji je usvojen krajem novembra donosi centralizovani registar u koji će se slivati sve poslate otpremnice dostavljene od pošiljaoca ka primaocu. Takav sistem pojednostaviće dokumentovanje kretanja robe kroz Srbiju, ali i podići inspekcijski nadzor nad kretanjem dobara, navode stručnjaci.

Iako je zakon, kako je ranije najavila Bloomberg Adria, trebalo da počne da se primenjuje polovinom 2025. godine, to je odloženo za još šest meseci. Tako će primena novog zakona početi od 1. januara 2026. godine.

"Ova platforma za slanje, prijem, upravljanje i čuvanje e-otpremnica predstavljaće centralizovani registar u koji će se slivati sve poslate otpremnice dostavljene od pošiljaoca ka primaocu. U okviru platforme radiće se elektronska validacija, elektronsko potpisivanje i čuvanje otpremnica", kaže za Bloomberg Adriju Aleksandar Vasić, poreski savetnik i član radne grupe koja je radila na pripremi ovog zakona.

Značajna novina zakona, dodaje on, u odnosu na nacrt jeste to da je rešeno pitanje načina postupanja špeditera koji rukuju dobrima koja su vlasništvo drugih firmi.

"Oni u toku transporta obavljaju pretovare i skladištenja i njima je zakonom dodeljen status tzv. operatera prevoza. Po nalogu drugog korisnika oni evidentiraju kretanje dobara", objašnjava Vasić.

Bolja fiskalna kontrola uz e-otpremnice

U obrazloženju donošenja ovog zakona Ministarstvo finansija je istaklo da uvođenje e-otpremnica diktiraju "ne samo potrebe privrede u cilju ubrzanja i olakšavanja procesa i logistike, već i potrebe inspekcijskog nadzora, kao i fiskalne kontrole".

Novi zakon počeće da se primenjuje 1. januara 2026. godine.

"Primena će važiti za javni sektor i firme koje prodaju ili kupuju akcizne proizvode, kafu, alkoholne i duvanske proizvode. Za sve ostale početak primene biće od 1. oktobra 2027. godine", ističe Vasić.

Unsplash / Scott Graham

 

Modul e-otpremnica, inače, treba da bude integrisan sa sistemom e-faktura, kako bi se povezale izdate otpremnice i poslate fakture, što bi trebalo da olakša poslovanje privredi jer će ubrzati administraciju i smanjiti mogućnost grešaka.

U obrazloženju novog zakona ističe se da su ključni ciljevi koji se postižu uvođenjem sistema za razmenu e-otpremnica u standardizovanom digitalnom formatu, pozitivan uticaj kako na javnu upravu, tako i na privredne subjekte u različitim poslovnim segmentima. "Pre svega, optimizovaće se interna komunikacija i ubrzaće se razmena podataka, uz direktne uštede na troškovima papira i radnih sati."

Centralizovani sistem, dodaje se u obrazloženju zakona, "pruža mogućnost potvrđivanja verodostojnosti poslatih dokumenata, uz visok stepen sigurnosti od nestanka ili zloupotrebe podataka i procese koji se mogu odvijati u realnom vremenu, što doprinosi efikasnosti inspekcijskih nadzora, lakšem izveštavanju i kreiranju statističkih analiza".

E-validacija, e-potpisivanje i čuvanje otpremnica

Vasić je naglasio da je proces digitalizacije, gde spada i Zakon o elektronskim otpremnicama, nezaustavljiv.

"Potreba da se smanji siva ekonomija i pojednostavi poslovanje privrednicima koji legalno posluju jeste interes broj jedan. Na tom putu moramo se potruditi da te promene ne budu previše i nepotrebno bolne. Insistiraću da podzakonska akta budu usvojena pravovremeno, kako bi privreda imala dovoljno vremena da se pripremi za sve novine", rekao je ranije Vasić.

Depositphotos

 

Inače, siva ekonomija u Srbiji je 2023. godine iznosila 21,1 odsto BDP-a, što je približno 14,7 milijardi evra. Pri tom, oko dve trećine čini siva ekonomija u domenu potrošnje, a trećinu u domenu dohodaka. Nešto više od petine privredne aktivnosti u Srbiji odvija se u neregistrovanim tokovima, ali je u prethodnoj deceniji došlo do njenog smanjenja.

To su rezultati istraživanja "Procena visine i dinamike sive ekonomije u Srbiji", koje su uradili profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović, Milojko Arsić i Svetozar Tanasković.

FREN

 

Rezultati procene zasnovane na makroekonomskim podacima pokazuju da je siva ekonomija u Srbiji od 2009. do 2023. u proseku iznosila 23,6 odsto BDP-a, krećući se od maksimalnih 29,1 odsto BDP-a u 2013. godini, do minimalnih 17,9 odsto BDP-a u 2021. godini.

 

Cilj - praćenje kretanja robe

Sama platforma za slanje, prijem, upravljanje i čuvanje e-otpremnica predstavljaće centralizovani registar u koji će se slivati sve poslate otpremnice dostavljene od pošiljaoca ka primaocu. U okviru platforme, navodi Vasić, radiće se elektronska validacija, elektronsko potpisivanje i čuvanje otpremnica.

U Ministarstvu finansija ranije su naveli da je cilj ove platforme praćenje kretanja robe od utovara do njenog konačnog prihvatanja. Jedan od benefita uvođenja ovog sistema biće i taj što će inspekcijska kontrola u svakom trenutku moći da proveri podatke o tipu i količini robe koja se nalazi u transportu.

Kako izgleda procedura

Novim zakonom planirane su dve vrste e-otpremnice i u skladu s tim odgovarajuće e-prijemnice. "Eksterna e-otpremnica pratiće transport robe između pravnog subjekta prodavca robe i pravnog subjekta kupca robe, a koja je u kasnijem toku poslovanja praćena odgovarajućom fakturom. Eksterna e-otpremnica se izdaje pre ili nakon obavljanja transporta. Interna e-otpremnica prati transport robe između dve odvojene fizičke lokacije istog pravnog subjekta. U ovom slučaju ne postoji promet robe, već samo transport robe s jedne na drugu lokaciju istog pravnog lica."

Predviđeno je da se provera robe i generisanje e-prijemnice obavlja odmah po isporuci robe ili naknadno. "Tako će onaj ko primi robu moći da izmeni stavke pri kreiranju e-prijemnice u slučaju da se neke stavke iz e-otpremnice ne slažu sa isporučenom robom", pojasnio je Vasić.

Nakon toga se kreirana e-prijemnica šalje u centralni registar e-otpremnica na validaciju i potpisivanje i prosleđuje se pošiljaocu robe. "U slučaju da se e-prijemnica ne slaže sa e-otpremnicom, pošiljalac robe može ili da je potvrdi ili da uđe u proces usaglašavanja i poravnanja, da bi se e-prijemnica naknadno potvrdila ili izdala nova."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar