Inflacija pojela prihode paušalaca: da li će limit za oporezivanje biti povećan?

Paušalno oporezivanje preduzetnika u Srbiji već 10 godina podrazumeva granicu prihoda od šest miliona dinara. Prema tome, preduzetnik ima pravo na paušalno oporezivanje ako njegov ukupan prihod u toku kalendarske godine ne pređe iznos od šest miliona dinara. U slučaju da su prihodi veći, mora da pređe na vođenje knjiga.

Ipak, dosta preduzetnika smatra da treba povećati limit za paušalno oporezivanje. Među njima je i preduzetnica iz Beograda, Danijela T. (45), koja ističe da iznos od šest miliona dinara danas i pre 10 godina "ne vredi isto".

"Pogotovo ako se uzme u obzir period od pre pandemije i sada jer je inflacija za ovih pet godina, prema zvaničnoj statistici, iznosila više od 38 odsto u tom periodu. Pored toga, Poreska uprava Srbije svake godine podiže iznos za poreze i doprinose za 10 odsto. Kako to može da se usklađuje sa rastom cenom, a iznos za paušal ostaje zakucan čitavu deceniju", navodi Danijela T. za Bloomberg Adriju.

Da je potrebno da se taj limit za paušalce podigne, smatra i Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. "Troškovi poslovanja za preduzetnike skočili su za 212 odsto u odnosu na 2004. godinu, kada je taj limit od šest miliona dinara utvrđen. Primera radi, samo su troškovi bankarskih naknada sada u proseku veći za šest do sedam puta nego 2004. godine", kaže Rajić za Bloomberg Adriju.

Kako dodaje, ti veći troškovi paušalcima ostavljaju znatno manji prostor za zaradu od koje žive oni i njihove porodice. "Taj limit podrazumeva da paušalac ne mora da vodi poslovne knjige i država ne bi imala nikakvu štetu da ga poveća na osam ili 10 miliona dinara."

Rajić takođe ističe kolika je inflacija poslednjih godina. "Primera radi, samo je zvanična inflacija u periodu od 2017. do 2023. godine bila 48,69 odsto. A gde je period od 2004. do 2017. godine? To je sve obezvredilo i vrednost prihoda paušalaca pa je zbog toga potrebno podići ovaj limit."

Privredu što manje opteretiti

Stefan Pekić, osnivač Advokatske kancelarije Pekić, takođe smatra da bi bilo dobro podići iznos prihoda preduzetnika za paušalno oporezivanje, posebno ako se posmatraju finansijski i ekonomski aspekti. "Ova granica od šest miliona dinara nije predstavljala isti iznos pre 10 godina i sada. Međutim, kada sam pre dve godine bio na predavanju za poreske savetnike u Privrednoj komori Srbije, nadležni iz Poreske uprave tada su naveli da neće podizati ovaj iznos. Pre svega jer imaju kredibilitet Evropske unije u kojoj mali poreski obveznici najčešće imaju neki limit od 20.000 evra, što je znatno niže nego u Srbiji. Tako da svoj stav pravdaju time što je u EU taj limit još niži, a da su oni ispali velikodušni", kaže Pekić za Bloomberg Adriju.

Depositphotos

 

On smatra da bi trebalo podići limit za paušal jer je zagovornik što manjeg opterećenja privrede i oporezivanja.

Inače, Pekić navodi i da najveći problem u poslovanju paušalaca predstavlja upravo prelazak na druge oblike poslovanja. "Kada se paušalci približe toj granici od šest miliona dinara prihoda pa žele da pređu na vođenje knjiga, taj prelaz je jako težak. Tu imamo čudno tumačenje Poreske uprave da kada preduzetnik prelazi sa paušala na vođenje knjiga ne može direktno da pređe na povoljnije oporezivanje, preko lične zarade, već prvo mora godinu dana da bude u mehanizmu samooporezivanja."

Dve opcije prelaska na knjige

Dakle, dodaje, kod vođenja knjiga postoje dve opcije – samooporezivanje koje podrazumeva da 45 odsto svih prihoda ide na poreze i doprinose, ili da se preduzetnik opredeli na ličnu zaradu na koju će da obračunava poreze i doprinose, a ostatak prihoda oporezovati samo sa 10 odsto poreza na dobit.

"Problem kod preduzetnika je da kada žele da pređu na vođenje knjiga, Poreska uprava im ne dozvoljava da pređu na tu ličnu zaradu koja je puno povoljnija, nego ih tera da prvo godinu dana budu na samooporezivanju, što nikom ne odgovara. Onda se tu preduzetnici dovijaju, pa gase preduzetničku firmu i otvaraju novu koja će voditi knjige", ističe Pekić.

Čitava zbrka nastala je zbog toga što, kako on navodi, preduzetnik mora da obavesti Poresku upravu o svojoj ličnoj zaradi 15. decembra za narednu godinu. "Poreska uprava tumači da to što piše preduzetnik znači da on ne može da bude paušalac. To je jako čudno tumačenje. Taj prelaz je mukotrpan, umesto da preduzetnicima bude olakšan. Ipak je uspeh napraviti dobru firmu i imati veće prihode. To znači i da se državi plaća više poreza."

Visok limit napravio probleme

S druge strane ima i onih koji smatraju da je limit od šest miliona dinara za paušalce i dalje visok. Đerđ Pap, potpredsednik UO Udruženja poreskih savetnika Srbije, kaže da je ovaj iznos visok i da iz toga proizlaze brojni problemi u funkcionisanju te vrste oporezivanja.

"Činjenica je da ovaj iznos nije menjan već 10 godina i da su se uslovi promenili. To više nije ista vrednost novca od pre jedne decenije. Ipak, objektivno, šest miliona dinara je relativno ozbiljna cifra. Suština paušalnog oprezivanja nije to da se ostvari određena visina prihoda. Ovaj porez se odnosio samo na te sitne zanatske poslove, uslužne delatnosti, frizerske radnje i slično. Cilj je bio da se poreskim obveznicima olakša, da nemaju obaveze i probleme kao oni koji ostvaruju značajnije cifre u poslovanju", objašnjava Pap za Bloomberg Adriju.

Depositphotos

 

Međutim, on ističe da je ovakav način oporezivanja postao interesantan za mnogo profitabilnije delatnosti upravo kada se prihod podigao na šest miliona dinara.

"Tada su počele zloupotrebe. Naime, u IT industriji su najizraženije bile velike plate, a porezi i doprinosi na zarade iznose oko 60 odsto. To je bilo podnošljivo za poslodavca dok su plate bile 700, 800, pa i 1.000 evra. Kada su se zarade povećale na 3.000 evra, onda je već 60 odsto poreza izašlo na 1.800 evra, pa su pronašli taj model da se radnik koji je zaposlen fiktivno otpusti, zatim otvori paušalno radnju i onda na istih tih 3.000 evra plaća fiksno porez od nekoliko stotina evra."

Takvi problemi nastali su, objašnjava Pap, upravo zbog šest miliona dinara limita "jer da je dva miliona dinara bila granica za paušalce, toga ne bi bilo, niko ne bi otvarao paušalnu radnju".

Ogroman teret za preduzetnike

Pap takođe ističe da je paušalcima najveći problem prelazak na vođenje knjiga. "Tu imate dve vrste oporezivanja, jedno na ličnu zaradu, gde imate prihode, rashode i dobit. Dakle, isplaćujete sebi ličnu zaradu koliko hoćete, dok na dobit plaćate na kraju godine 10 odsto poreza. To je povoljniji i korektniji način oporezivanja koji vodi računa o dobiti. Druga opcija jeste taj klasični oblik, a to je da se na dobit plaća 46 odsto. Ako neko ima dva, tri miliona dobit, to je jako velika obaveza."

Problem je u tome što je Poreska uprava zauzela stanovište da neko kada prelazi iz paušala na knjige to može da uradi samo polovinom ili početkom godine. "Ne može da ide na ličnu zaradu, ne može da bira način oporezivanja, nego mora da pređe sa paušala na oporezivanje dobiti od 46 odsto, što je potpuno suludo. Ako je neko prešao šest miliona dinara prihoda kao paušalac, on ima ozbiljne cifre i ozbiljnu dobit. Oprezivanje ličnom zaradom imalo je nameru da se na neki način uvede pravednost u oporezivanje kod preduzetnika. Ovako terate nekog da celu godinu ili šest meseci bude na 46 odsto. To je ogroman teret."

On je ubeđen da je to bila greška, ali još nije ispravljena.

"Prošlo je dovoljno vremena da se to ispravi. Ne može niko da se složi s tim da je to pravedno. Onda u praksi ljudi to rešavaju na razne načine. Najjednostavnije - zatvore paušalnu radnju i za mesec dana otvore novu i prijave se na ličnu zaradu", kaže Pap.

Bloomberg Adrija poslala je pitanja i Ministarstvu finansija, koje zakonski reguliše ovu oblast, o tome da li se razmatra podizanje limita oporezivanja paušalaca. Do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar