Prvo rešenje PU za nelegalnu imovinu je pravosnažno, dokazano pranje novca

Prvo rešenje Poreske uprave Srbije fizičkom licu da plati više od 130 miliona dinara, jer nije dokazalo poreklo imovine kojom raspolaže, postalo je pravosnažno. Tako su se stekli svi potrebni uslovi za naplatu obaveze kod ovog fizičkog lica, a po osnovu posebnog poreza.

Naime, Poreska uprava donela je polovinom aprila ove godine, kako je prvo saznala Bloomberg Adria, prvo rešenje fizičkom licu da plati više od 130 miliona dinara jer nije uspelo da tokom poreske kontrole objasni i dokaže poreklo imovine.

To je zasad rezultat primene Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnog poreza, koji je usvojen u martu 2020. godine, a počeo je da se primenjuje godinu kasnije.

"Predmetno rešenje, nakon podnošenja žalbe fizičkog lica, potvrđeno je od strane nadležnog drugostepenog organa - Sektora za drugostepeni poreski i carinski postupak u sastavu Ministarstva finansija, čime su se stekli svi potrebni uslovi za naplatu utvrđenih obaveza po osnovu posebnog poreza", saopštili su danas u Poreskoj upravi.

Međunarodna grupa prala novac u Srbiji

Zanimljivo je da su poreznici utvrdili i tokom kontrole dokazali da je fizičko lice, državljanin Republike Srbije, deo međunarodne grupe povezanih ljudi koji su organizovani sa ciljem pranja veće količine novca i ubacivanja novca u legalne novčane tokove.

Inače, utvrđena poreska osnovica kod ovog građanina bila je gotovo 174 miliona dinara, a oporezuje se po stopi od 75 odsto.

Poreska uprava, prema Zakonu o poreklu imovine, vodi postupke utvrđivanja vrednosti imovine za fizička lica koja su u tri uzastopne kalendarske godine uvećala vrednost imovine u odnosu na prijavljene prihode za više od 150.000 evra. To praktično znači da ti građani u preduzetim postupcima poreznika nisu uspeli da dokažu da je uvećanje imovine od 150.000 evra stečeno na zakonit način.

"Oni najčešće obavljaju delatnost u sivoj i crnoj zoni ekonomije i vrlo je zahtevno da se tačno odrede i kategorizuju prekršaji koje oni čine", istakli su u Poreskoj upravi.

Prema njihovim podacima od aprila, kako je Bloombreg Adria pisala, vode se još tri postupka poreskih kontrola, u kojima se prate složeni novčani tokovi građana i drugih osoba koje su povezane sa njima.

Postupak se vodi kod više od 150 građana

Inače je Poreska uprava do tada obradila podatke o imovini i prihodima za 1.184.503 fizička lica u poslednje tri godine. Od tog broja, za skoro 14.000 osoba utvrđeno je da su u posmatranom periodu, a najviše u tri uzastopne godine, imala uvećanje imovine u odnosu na prijavljene prihode u iznosu većem od 150.000 evra.

Takođe, za nešto više od 150 građana sproveden je prethodni postupak i o tome su sačinjeni odgovarajući izveštaji.

Postupak utvrđivanja imovine i posebnog poreza podrazumeva blisku saradnju Poreske uprave sa drugim institucijama, kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova, lokalne poreske administracije, Narodna banka Srbije, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privredne registre, poslovne banke, kao i nadležni organi susednih država.

"Nakon što u postupku utvrđivanja porekla imovine utvrdi činjenice koje ukazuju na postojanje osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo Poreska uprava postupa u skladu sa odredbama člana 9. Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu i o tome obaveštava nadležne organe", objašnjavaju u Poreskoj upravi.