Uvoz u Srbiju skočio u julu zbog nafte i struje, deficit raste

Uvoz robe u Srbiju porastao je u julu u odnosu na mesec ranije, a iz podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) može se zaključiti da su tome najviše doprineli uvoz nafte i struje. Podsetimo, potrošnja struje bila je rekordna u julu zbog visokih temperatura.

Naime, u junu ove godine vrednost uvezene sirove nafte iznosila je 148 miliona dolara, dok je u julu ta vrednost skočila na 221 milion dolara. Vrednost uvoza električne energije u junu je iznosila 39 miliona dolara, dok je u julu vrednost uvoza skočila na 57 miliona dolara. Pored toga što je uvozila, Srbija je i izvozila struju u julu u vrednosti od 49 miliona dolara.

Zanimljivo je da je u julu uvezeno bakra i koncentrata u vrednosti od 61 milion dolara, s obzirom na to da se izvoz rafinisanog bakra, rude bakra i koncentrata takođe nalazio u prva tri mesta po izvozu. U junu se bakar i koncentrati nisu našli u prvih pet po uvozu.

Na petom mestu po uvozu u zemlju u julu bili su i generatorski agregati koji se koriste za proizvodnju električne energije u situacijama kada je primarni izvor napajanja nedostupan ili nepouzdan. Za pokretanje ovih agregata koristi se nafta, pa to može biti objašnjenje veće potrošnje nafte u julu.

Kada je reč o trgovini Srbije sa svetom, u prvih sedam meseci ove godine porasla je u odnosu na isti period prošle godine za 2,8 odsto. Prema podacima RZS, Srbija je u prvih sedam meseci ove godine i izvezla i uvezla više robe u odnosu na isti period 2023.

Rusija je u aprilu ispala sa liste najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a podaci za maj, jun i jul pokazali su da nije uspela da povrati tu poziciju. Rusija je godinama unazad zauzimala jedno od pet prvih mesta kada je reč o uvozu robe, a prvenstveno zbog uvoza gasa i nafte. Uvoz ruske nafte u Srbiju je zabranjen 5. decembra 2022. zbog evropskih sankcija.

Kina se još više približila Nemačkoj kada je reč o uvozu robe, i sledeći izveštaj RZS-a mogao bi da donese primat Kini u tom smislu nad Nemačkom, koja je poslednjih nekoliko godina najveći spoljnotrgovinski partner Srbije. Podsetimo, u julu je stupio na snagu Sporazum o spoljnoj trgovini s Kinom.

Kina je zaključno sa podacima iz juna smanjila razliku između nje i Nemačke kada je reč o vrednosti uvezene robe. U prvih sedam meseci vrednost uvezene robe iz Nemačke iznosila je 2,97 milijardi evra, dok je uvoz iz Kine iznosio 2,91 milijardu evra. Nemačka je i u prvih sedam meseci ove godine ostala najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i kada je reč o izvozu i uvozu robe.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, kada je reč o izvozu, bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Kina i Mađarska. Srbija je u prvih sedam meseci ove godine najviše uvozila iz Nemačke, Kine, Italije, Turske i Mađarske.

Ukupna robna razmena Srbije sa svetom u prvih sedam meseci iznosila je 39.421,1 milion evra. Izvoz robe imao je vrednost od 17.097,7 miliona evra, što je rast od 1,3 odsto u poređenju sa prvih sedam meseci prethodne godine.

Uvoz robe je imao vrednost od 22.323,4 miliona evra, što predstavlja rast od četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine. Zanimljivo je da je uvoz robe u prvih šest meseci imao vrednost od 18.885,2 miliona evra, što je bio rast od 1,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. To znači da je uvoz u julu bio veći.

Izražen u evrima, deficit je iznosio 5.225,7 miliona, što je povećanje od čak 14,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,6 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,6 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su u prvih sedam meseci ove godine 59,5 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima smo u prvih sedam meseci ove godine ostvarili suficit u razmeni.