text size
Sa obeležavanjem još jednog Međunarodnog dana žena u Srbiji, u javnost izlaze brojne poruke o rodnoj ravnopravnosti i ukazivanje na to kako ona još nije dostignuta. U prilog tome govori i zvanična statistika koja pruža uvid u brojne parametre, a jedan do onih koji prikazuje drastičnu razliku između polova je stopa samozaposlenosti, koja je znatno veća kod muškog nego kog ženskog sveta.
Kako se navodi u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), samozaposleni su osobe koje rade samostalno u vlastitom preduzeću, privatnoj radnji ili na poljoprivrednom imanju, kao i oni koji obavljaju samostalnu profesionalnu praksu ili neki drugi posao za sopstveni račun, a u cilju ostvarivanja zarade ili prihoda. Dakle, preduzetnici u najširem smislu reči.
Sem ove, izdvajaju se još dve kategorije: zaposleni radnici (oni koji rade za poslodavca u bilo kom sektoru svojine, bez obzira na to da li imaju formalni ugovor o zaposlenju ili rade na osnovu usmenog dogovora) i neplaćeni porodični radnici (osobe koje pomažu članu domaćinstva ili rođaku koji živi u drugom domaćinstvu u vođenju porodičnog posla ili poljoprivrednog gazdinstva, a da pri tome nisu plaćena za taj rad).
Opširnije
Žene u Srbiji zarađuju i do 18 odsto manje od muškaraca
Societe Generale uložiće 100 miliona evra za smanjenje razlike u platama među polovima.
10.10.2023
Majčinstvo ne bi trebalo da umanji prihode
Razlika u primanjima stvara problem majkama i njihovim porodicama.
16.07.2023
Rodna ravnopravnost: Srbija u Adria regionu slabija samo od Slovenije
Srbija je zauzela 38. mesto od ukupno 146 zemalja u najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma.
28.06.2023
Prema podacima RZS, samozaposlenost je skoro trostruko češća kod muškaraca nego kod žena. U starosnoj kategoriji od 15 do 64 godine, 76,6 odsto muškaraca (njih preko 371 hiljadu) i 23,4 odsto žena (njih više od 107 hiljada) samostalno je zaposleno. U starijoj grupi (55 godina i više), razlika je još veća - 19,4 (žene) naspram 80,6 odsto (muškarci).
Među samozaposlenim ženama većina ih dela u sektoru usluga, dok ih je manje od trećine u poljoprivrednim vodama. Znatno niži procenti beleže se u industriji i građevini. Samozaposleni muškarci su, s druge strane, daleko angažovaniji u poljoprivredi i građevini, dok ih je nepuna trećina u uslužnom sektoru.
Nacionalna služba za zapošljavanje i ove godine je raspisala konkurs za subvencije za samozapošljavanje u jednokratnom iznosu od 300.000 dinara (330.000 za nezaposlene sa invaliditetom). Javne institucije takođe nude i - zasad malobrojne - programe finansijske pomoći fokusirane samo na žene. Tako, recimo, Ministarstvo privrede i Fond za razvoj poslednjih godina sprovodi poseban program podrške ženama preduzetnicama, kroz koji se podstiče samozapošljavanje žena - kako u proizvodnim, tako i u uslužnim delatnostima. Lane je u ovu svrhu ministarstvo obezbedilo 600 miliona dinara bespovratnih sredstava, dok je fond obezbedio isti toliki iznos za kreditna sredstva.
Prošle godine Grad Novi Sad je objavio poziv za samozapošljavanje žena, za koji je iz budžeta namenjeno 25 miliona dinara. Gradonačelnik Milan Đurić u aprilu je poručio da su oni "jedina lokalna samouprava koja u okviru svog akcionog plana zapošljavanja ima meru namenjenu isključivo ženama". "Kako bi naše sugrađanke samostalno započele svoj biznis, od 2016. do danas smo iz budžeta izdvojili ukupno 75 miliona dinara", dodao je on tada.
Depositphotos
Sem pitanja samozapošljavanja, zvanična statistika ukazuje i na druge nejednakosti. Poslednji podaci RZS-a, objavljeni u ovogodišnjem izveštaju, pokazali su da je platni jaz između žena i muškaraca za 2018. godinu iznosio 8,8 odsto (što znači da su žene bile manje plaćene od muškaraca za 8,8 procenata).
"Ovaj podatak svrstava Srbiju među zemlje sa najnižim platnim jazom u Evropi. Međutim, ako se zarade posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima, razlike u zaradama između žena i muškaraca su znatno veće od prosečnog platnog jaza, najčešće u korist muškaraca", navodi se u publikaciji.
Uz to, žene u proseku primaju penziju koja je za 17 odsto niža u odnosu na prosečnu penziju muškaraca. Učešće pripadnica ženskog pola sa niskim zaradama u ukupnom broju zaposlenih žena (18 odsto) neznatno je veće od učešća muškaraca sa niskim zaradama u ukupnom broju zaposlenih muškaraca (17,8 procenata).
Kako je Bloomberg Adria izvestila prošle godine, Srbija je zauzela 38. mesto od ukupno 146 zemalja u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma "Global Gender Gap Report", koji meri rodnu ravnopravnost u zemljama širom sveta na osnovu ekonomskih, političkih, obrazovnih i zdravstvenih kriterijuma. Posmatrano u odnosu na zemlje regiona, Srbija se rangirala niže samo u odnosu na Albaniju i Sloveniju, dok je bila bolje rangirana od Hrvatske, Bugarske, Crne Gore, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Rumunije i Mađarske.
"Mada je ukupna pozicija Srbije u odnosu na ostale posmatrane zemlje veoma dobra, ona ipak predstavlja pad od čak 15 pozicija u odnosu na prethodnu godinu, i 19 u odnosu na 2021. godinu. Kada posmatramo ekonomsko učešće i mogućnosti, Srbija se nalazi na čak 69. mestu od posmatranih 146 zemalja. Prema indikatoru koji prati zdravlje i preživljavanje na 79. mestu. Dobre rezultate Srbija ostvaruje samo u indikatorima obrazovanje i političko osnaživanje, gde se rangira na 37. i 32. mestu, respektivno", istakao je tim povodom Aleksandar Radivojević, ekonomista FREN-a Ekonomskog fakulteta i koordinator istraživanja WEF-a u Srbiji.
.webp){kind=icon}
