Majke u Sjedinjenim Američkim Državama obično zarađuju manje od žena bez dece, dok očevi zarađuju jednako kao i muškarci bez dece. ''Kazna za majčinstvo'' prisutna je godinama i to je glavni razlog sveukupnog rodnog jaza u zaradi između muškaraca i žena. Ali upravo objavljena studija otvara nova pitanja o tome zašto postoji - i zašto ju je tako teško iskoreniti.
Razlika u primanjima stvara problem majkama i njihovim porodicama. Deca vrše dodatni finansijski pritisak na domaćinstvo, a kazna majčinstva otežava ženama da pomognu svojim porodicama u ispunjavanju tih potreba. Štaviše, udar na zaradu ostavlja žene ranjivima ako prihodi njihovog partnera nestanu.
Ranija istraživanja pokazala su da bi majke mogle zarađivati manje zbog toga što odlučuju da se nakon rođenja deteta prebace u manje kompanije ili kompanije s nižim platama koje nude fleksibilnije rasporede. Drugi naučnici sugerišu da domaćinstva donose racionalnu odluku da daju prednost karijeri partnera s višim primanjima - i da je u partnerstvima suprotnog pola roditelj s višim primanjima obično otac.
Smanjenje zarade za 8.000 dolara
Međutim, nova studija koju su proveli ekonomisti Douglas Almond i Yi Cheng sa Univerziteta Columbia i Cecilia Machado s brazilske FGV EPGE škole ekonomije i finansija, pokazuje da se to ne događa.
Bazirana na podacima od 1990. do 2010. za više od 800.000 roditelja, studija prvo potvrđuje ono što su pokazala mnoga druga istraživanja: rođenje prvog deteta ne utiče značajno na zarade muškaraca, ali dovodi do značajnog pada zarada žena. U proseku, majke gube oko 2.000 dolara kvartalno – 8.000 dolara godišnje. To predstavlja relativni pad od oko 51 odsto u poređenju s njihovim primanjima pre rođenja djeteta.
Taj pad se značajno ne menja u velikim naspram malim kompanijama; drugim rečima, žene se ne prebacuju u manje ili fleksibilnije kompanije. Takođe, parovi ne donose proračunat izbor kako bi povećali potencijal zarade u domaćinstvu jer, zaključuju istraživači, kazna majčinstva i dalje postoji u domaćinstvima u kojima žena zarađuje više. Zapravo, u domaćinstvima s majkama hraniteljima kazna je još veća. Ove žene doživljavaju pad od 60 odsto u svojim primanjima nakon rođenja deteta u odnosu na svog muškog partnera s nižim primanjima.
Deo jaza je zato što neke žene na kraju napuste radnu snagu, bilo privremeno ili trajno. Prema podacima iz popisa stanovništva, u domaćinstvima s decom mlađom od šest godina, 35 odsto majki je izvan radne snage - u poređenju sa samo četiri odsto očeva.
Bloomberg
Ipak, majke koje nastavljaju da rade takođe doživljavaju kaznu majčinstva. "To ukazuje da učinak nije samo zbog toga što žene napuštaju radnu snagu, već i zbog nižih primanja među zaposlenima", kaže Almond.
Za sve majke, kazna je dugotrajna - nije se značajnije smanjila u šest godina nakon rođenja prvog deteta i čak je malo porasla tokom tog vremena. Kaznu je takođe teško izbeći. Opstaje među fakultetski obrazovanim bez obzira na to je li šefica žena i bez obzira na to ima li kompanija pretežno žensku bazu zaposlenih.
Kocka se baca kada se beba rodi. ''Korist od rađanja dece imaju oba roditelja'', pišu ekonomisti, ali ''teret rađanja ide na račun rezultata žena na tržištu rada''.
Naravno, nisu sve žene koje napuste plaćenu radnu snagu da odgajaju decu tužne zbog toga. Ali oni se finansijski kockaju. Čak i u imućnim domaćinstvima, oslanjanje na jedan prihod je neizvesno: žena dovodi svoju finansijsku budućnost u opasnost ako njen suprug završi bez posla, zatraži razvod, pati od teške bolesti ili rano umre. A posedovanje sopstvenog prihoda može biti važan način održavanja određenog stepena uticaja i nezavisnosti.
Kazna za majčinstvo nije tako raširena u skandinavskim zemljama. Prethodno istraživanje o ženama u Švedskoj, na primer, pokazalo je da u parovima u kojima žene zarađuju isto ili više od svojih muških partnera, te majke koje izdržavaju dete nisu suočene s kaznom za majčinstvo.
Švedski model
Šta Švedska radi kako treba, a SAD bi mogle kopirati? Moja prva pomisao bila je "plaćeno roditeljsko odsustvo". SAD je notorno jedina bogata zemlja na svetu koja ne garantuje plaćeno porodiljsko odsustvo sa posla, a Švedska ima velikodušnu politiku roditeljskog odsustva i za majke i za očeve. Ali istraživači kažu da ovo verovatno neće biti dovoljno. "Nemačka i Austrija imale su najveće kazne za majčinstvo, ali i velikodušniju politiku od SAD-a", primećuje Cheng, citirajući prethodno istraživanje koje je vodio Henrik Kleven s Princetona.
Šta je s cenovno pristupačnijim vrtićima? Iako bi to moglo pomoći nekim ženama - posebno ženama s nižim primanjima - istraživači to ne vide kao lek za ovaj problem. Na kraju krajeva, u porodicama u kojima žene zarađuju više, čak i skupe jaslice su razumna investicija. Ali njihovi podaci pokazuju da te porodice ne prave takve kalkulacije.
Umesto toga, rešenja bi mogla ležati u kulturološkim promenama – naterati i majke i očeve da na roditeljstvo gledaju kao na zajednički poduhvat. ''U konačnici, tradicionalno razmišljanje je da je briga o detetu kao pravilu odgovornost majke'', objasnio je Almond. ''Kada posetite igralište u Švedskoj, tamo ima isto toliko očeva koliko i majki." Ovo nije ono što on vidi šetajući Njujorkom . ''Razlika je upečatljiva."
Depositphotos
Ukidanje pretpostavke da je mama glavna za brigu o detetu - i da tata, kada je roditelj, "čuva decu" ili "pomaže" - takođe bi se borilo protiv jednog od najpogubnijih razloga za kaznu majčinstva: predrasudama prema majkama na radnom mestu. Studija za studijom pokazala je da poslodavci vide majke, nepravedno, kao manje predane i manje kompetentne. To znači manje mogućnosti i nižu platu. ''Bez sumnje, majke koje ostaju u radnoj snazi suočavaju se s predrasudama u svojoj percipiranoj predanosti'', kaže Cheng.
Promene politika
To je način razmišljanja koji povećava finansijsku ranjivost žena. Žene gotovo svih rasa i dobi imaju više stope siromaštva od muškaraca; čine dve trećine radnika s minimalnom platom; poseduju dve trećine duga za studentski zajam; i imaju manju penzionu štednju od muškaraca. Sve je to, naravno, loše za decu, koja obično slede svoje majke - ali ne i očeve - u besparicu.
Slažem se da je potrebna kulturološka promena, ali takođe verujem u moć politike da napravi mesta za te promene. Stope korišćenja neplaćenog odsustva - jedinog tipa koje američke kompanije s više od 50 zaposlenih moraju ponuditi - nisu inspirativne. Međutim, kompanije koje su produžile svoja plaćena porodiljska odsustva kažu da vide sve više žena koje se vraćaju.
Ponuda jednakog iznosa plaćenog odsustva novim očevima stavila bi muškarce i žene u ravnopravan položaj na poslu - i otvorila vrata za veće uključivanje očeva tokom prvih meseci nakon rođenja deteta, postavljajući temelje za ravnopravnije roditeljstvo kasnije. Da, bila bi potrebna kulturološka promena kako bi ti očevi stvarno koristili svoje pravo na očinsko odsustvo sa posla - ali oni ne mogu koristiti beneficiju koju nemaju.
Slično tome, proširenje pristupa vrtićima poslalo bi kulturni signal da su majke vredan deo radne snage, a da su deca važan deo društva. To bi moglo pomoći u promeni osnovnih pretpostavki o tome koji su zaposleni najpredaniji.
Žena koja rađa izlaže svoje telo riziku kako bi stvorila novi život. Uz pametnije politike i neke značajne kulturne promene, to ne mora biti i finansijski rizik.
.webp){kind=icon}
