U Beogradu su novosagrađeni stanovi imali tendenciju pada cene od oko osam odsto, dok su stari stanovi u pojedinim opštinama rasli i do 17 odsto, pokazuju podaci izveštaja Republičkog geodetskog zavoda za četvrti kvartal. Ali manje se kupovalo, pogotovo iz kredita.
"Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, u poslednjem kvartalu 2023. godine dolazi do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou Srbije", navodi se u izveštaju.
Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,7 milijardi evra, što je za 40 odsto više u odnosu na četvrti kvartal 2019 (pre pandemije) i za 22 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Od ukupno 1,7 milijardi evra, sa delimično regulisanog tržišta dolazi 534 miliona evra.
Opširnije
Pada kamata na stambene kredite neće biti pre 2025?
U 10 od 27 zemalja EU krajem prošle godine došlo je do međugodišnjeg pada cena nekretnina.
31.01.2024
Stan u Beogradu lakše kupiti sada nego 2008. iako je kvadrat i 10.000 evra
Kada bi država počela da ispituje poreklo novca za kupovinu stanova u Beogradu, tržište bi stalo
02.02.2024
Tržište nekretnina u 2024: Šta će biti sa cenama kvadrata?
U prethodnih nekoliko meseci dosta projekata je dobilo građevinske dozvole i može se očekivati povećana ponuda stanova tokom 2024. godine.
20.12.2023
Najskuplja kuća u Srbiji košta pet miliona evra - i nije na Dedinju
Zanimalo nas je koje se danas najprestižnije i najskuplje nekretnine kriju u zemljama regiona, a na prodaju su.
11.11.2023
Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u četvrtom kvartalu 2023. godine iznosio je 32.069, što je za 6,7 odsto više u odnosu na isti kvartal 2019. godine, pre izbijanja pandemije virusa korona i za 14,3 odsto manje nego u četvrtom kvartalu prošle godine.
Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (871,5 miliona evra), sa učešćem od 51 odsto od ukupno prometovane vrednosti, što je za četiri procentna poena manje nego u četvrtom kvartalu 2022. godine.
Nekretnine se sve manje kupuju iz kredita. Samo sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je za dva odsto manje nego lane.
"Kao posledica smirivanja tržišne aktivnosti i manjeg broja kredita došlo je do nastavka usporavanja rasta cena stanova na nivou Republike Srbije sa dvocifrenog rasta u 2022. na 5,75 odsto međugodišnje", navode u izveštaju.
U Beogradu je za stanove izdvojeno 493,2 miliona evra, a u Beogradu je zabeležen i najveći broj od 7.237 kupoprodajnih ugovora. U poslednjem kvartalu 2023. godine, prosečne cene stanova u Beogradu iznosile su u starogradnji 2.070 evra, dok je u novogradnji 2.360 evra po kvadratnom metru.
U Novom Sadu, prosečna cena stana u starogradnji bila je 1.935 evra po kvadratnom metru, dok je u novogradnji iznosila 1.890 evra. U Nišu, stan u starogradnji koštao je prosečno 1.243 evra, dok je u novogradnji iznosio prosečno 1.388 evra. U Kragujevcu je cena stanova nešto povoljnija i u starogradnji je iznosila prosečno 1.025 evra, dok je u novogradnji bila 1.355 evra.
Najskuplje garažno mesto u četvrtom kvartalu plaćeno je 63.000 evra na beogradskoj opštini Stari grad, dok najveća cena poslovnog prostora iznosi 7.820.000 evra i plaćena je na opštini Palilula u Beogradu.
(Tekst je ažuriran grafikonima o prosečnoj ceni metra kvadratnog u Beogradu i u većim gradovima u Srbiji)