text size
Samo jedna izjava trenera Košarkaškog kluba Partizana bila je dovoljna da iziritira predsednika države i čitava javnost u Srbiji sazna kako posluju prestonički košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan. Ekspresno su objavili finansijske izveštaje, a potom su poreska i budžetska inspekcija zakucale na njihova vrata i ove nedelje počele da kontrolišu kompletno poslovanje klubova i kako su trošili novac iz budžeta.
Kontrola poslovanja došla je posle prošlonedeljne izjave trenera Partizana Željka Obradovića da ni njegov klub ni on nisu državni projekat. Na to je reagovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavom da ni KK Crvena zvezda ni KK Partizan ne bi postojali da nema pomoći države.
Obradovićeva tvrdnja je naterala oba kluba da javno saopšte koliko para su dobili iz budžeta i državnih firmi, a koliko su sami zaradili. Vučić je tokom svog medijskog gostovanja u nedelju naglasio "da ništa ne bi bilo ni od Partizana ni od Zvezde da nema države". On je ukazao da nijedan klub u Evropi nema toliku podršku države koliku imaju Partizan i Crvena zvezda.
Vučić je rekao da su direktan novac dobili od države, grada i javnih preduzeća, koja novac daju na zahtev države, koja je tražila da sportski klubovi budu pomognuti. "Plaćamo enormne sume novca. Po tri puta nižoj ceni dobijaju halu Arena. Izlazi im se u susret oko poreza", rekao je Vučić.
On je naglasio da država traži od privatnika da podrže klub za koji i ne navijaju.
"Pa sad ćete svi da dobijete. To je jer nemamo privatne klubove. Država je uvek najlakša moneta za potkusurivanje. Najlakše je reći da su protiv države, ali je sramota reći da dobijaju pare od države i da je onaj drugi miljenik“, rekao je Vučić u programu TV Prva za vikend.
Oba košarkaška kluba ekspresno otvorila bilanse
Oba kluba su ekspresno objavila finansijske izveštaje u kojima se vidi da im u poslednjih sedam godine država daje velike novčane iznose, iako i sopstveni prihodi klubova značajno rastu.
Od 2017. godine ukupno je na osnovu objavljenih podataka, iz državne u kasu ova dva kluba otišlo 60 miliona evra.
Partizan KK
Prema objavljenim podacima, vidi se udeo u budžetu oba kluba od sopstvenih prihoda, ali i od državnih sponzorstava i donacija. KK Partizan je objavio podatke od sezone 2017/2018, dok je KK Crvena zvezda objavila bilanse još od sezone 2011/2012.
KK Partizan je, prema tim podacima, za poslednjih sedam sezona, uključujući i ovu koja je aktuelna, ostvario prihod od skoro 67 miliona evra, od čega su državna davanja iznosila nešto više od 27 miliona ili 40,3 odsto. Ono što je primetno jeste da su tokom ovih sedam sezona znatno unapredili svoje prihode, pa su tako sa 2,7 miliona evra došli do prihoda od 20 miliona.
Za sezonu 2017/2018. državni udeo u prihodima kluba bio je svega 1,2 miliona evra, dok je u tekućoj sezoni šest miliona evra.
U prvoj sezoni za koju je Partizan objavio podatke, ukupni prihodi kluba iznosili su 2,7 miliona evra, od čega je 1,2 miliona evra došlo od države, što je 44,7 odsto ukupnih prihoda. Naredne sezone državne pare su učestvovale sa 52,8 odsto u prihodima.
Zatim 2019/2020. godine, Partizan je imao prihod od nešto više od šest miliona evra, a udeo države iznosio je 45,6 odsto.
Depositphotos
Ono što je zanimljivo, godinu kasnije, država je u prihodima KK Partizan učestvovala sa čak 71,1 odsto. Od ukupno 6,3 miliona evra država je uplatila 4,5 miliona evra.
Narednih godina, ukupni prihodi značajno rastu, pa su 2021/2022. dostigli više od 12 miliona evra, pa iako je čak i povećan iznos koji je stigao od države na 5,2 miliona, taj udeo je opao na 43 odsto.
Slično se nastavlja i u narednim sezonama, pa je 2022/2023. prihod uvećan za 50 odsto, na 18 miliona evra, a državni udeo je pao na 33,9 odsto, iako nominalno povećan na 5,6 miliona evra.
Tekuće sezone, budžet KK Partizan iznosi čitavih 20 miliona evra, u čemu je država učestvovala sa šest miliona ili 30 odsto.
Crvena zvezda je objavila podatke od sezone 2011/2012. pa do sezone koja je u toku. Te prve godine, ukupan prihod kluba iznosio je nešto više od 4,9 miliona evra, od čega je učešće grada i državnih preduzeća u tim prihodima bilo devet odsto ili nešto više od 434.000 evra. Sledeće godine taj postotak je bio još manji, tačnije osam odsto od 8,8 miliona evra, koliki su bili ukupni prihodi kluba te godine.
Od sezone 2013/2014. imali su značajan priliv državnog novca u klub. U toj sezoni udeo novca poreskih obveznika u ukupnim prihodima se popeo na 25 odsto (1,3 miliona evra), u narednoj sezoni na 28 odsto (1,1 miliona evra).
U sezoni 2015/2016. prihodi kluba iznosili su 7,1 milion evra, a država je učestvovala sa 16 odsto.
Zatim je naredne dve godine udeo države bio po 29 odsto, s tim što je prve godine ukupan prihod bio malo veći od pet miliona evra, a sledeće oko 7,7 miliona.
Međutim, u sezoni 2018/2019. udeo države u budžetu Zvezde bio je duplo veći, 60 odsto i to ne toliko zbog više novca koji je država dala, već zbog manjih prihoda kluba.
Kada se pogleda procenat dobijenog novca iz državnih resursa, Partizan je u ovom periodu prihodovao od države 40,3 odsto, a Crvena zvezda 56,5 odsto.
.webp){kind=icon}
