Radikalno veće plate uz minimalni trošak poslodavca moguće u Srbiji

Minimalna zarada je početkom 2024. godine porasla za 17,8 odsto, što je procentualno najveće povećanje minimalca do sada. Ipak, nisu svi zadovoljni odlukom: sindikati su zbog rekordne inflacije tražili veće povećanje, kao i da se visina minimalca umesto jednom, utvrđuje dva puta godišnje. Pošto njihovi zahtevi nisu ispunjeni, gotovo je izvesno da će visina minimalca kroz celu 2024. godinu iznositi 271 dinar po radnom času, a da će se krajem godine pregovarati za 2025.

Pošto poslodavci, sindikati i država nisu uspeli da se dogovore, država je u septembru prošle godine presekla: minimalac će biti povećan za 17,8 odsto od prvog januara 2024. godine i iznosiće u proseku 47.154 dinara (401 evro). Ministar finansija Siniša Mali rekao je da, ako se uzmu projekcije inflacije za narednu godinu (4,9 odsto), dolazi se do toga da će u realnom iznosu povećanje minimalca za 2024. biti 13 procenata.

Zbog čega onda nisu svi zadovoljni?

Potrošačka korpa

Sindikati ipak nisu zadovoljni povećanjem jer je minimalna zarada još uvek niža od minimalne potrošačke korpe, koja je u septembru iznosila 52.254 dinara. Onima sa minimalnim primanjima teško pada što je hrana posebno poskupela u toku 2022. i 2023. godine, pošto siromašniji veći udeo prihoda izdvajaju za hranu.

Sindikati su predlagali povećanje "u dva koraka", od septembra 2023. za deset odsto, a od januara za 20 odsto, ali je Vlada to odbila. Resorni ministar je tada rekao da minimalna potrošačka korpa i minimalna zarada nisu ni u kakvoj vezi.

Kako je navedeno u saopštenju resornog ministarstva, pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom je povećana i u 2023. iznosi 79,2 odsto, u odnosu na prošlogodišnjih 77,7 odsto. Projekcija je da pokrivenost u 2024. dostigne 89 procenata.

 

 

Visinu minimalne zarade prema zakonu trebalo bi da utvrdi Socijalno-ekonomski savet, ali u praksi sindikati, poslodavci i država, koji se nalaze u sastavu saveta retko postignu dogovor, a onda Vlada ima pravo da samostalno donese odluku. Kako je navedeno na veb stranici saveta, pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, kretanja stope zaposlenosti na tržištu rada, stope rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosečne zarade.

Odluka se donosi do 15. septembra za narednu godinu, te se može očekivati da će tako biti i 2024, kada se donosi odluka za 2025. godinu. Inače, plan Vlade je da do 2027. godine prosečna plata bude 1.400 evra, a prosečna penzija i minimalna zarada 650 evra.

Neoporezivi deo zarade

Još jedna promena je što je od 1. januara neoporezivi deo dohotka povećan sa sadašnjih 21.712 dinara na 25.000 dinara, pa to rasterećenje iznosi 59,9 odsto. "Pre pet godina imali smo opterećenje na zarade od 64 odsto, a sa ovim povećanjem neoporezivog dela dohotka opterećenje na zarade u 2024. biće prvi put ispod 60 odsto", rekao je Mali.

Kako komentariše profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko, pošto je odnos minimalne plate prema medijalnoj ili prosečnoj plati već viši od proseka EU ili OECD-a, "daleko veći potencijal za rast minimalne plate leži u promeni sistema oporezivanja rada, uključujući i radikalno povećanje neoporezivog dela zarade do visine minimalne zarade."

Ukoliko bi se neoporeziv deo zarade radikalno povećao do visine minimalne zarade, to bi moglo da dovede do velikog povećanja 'plate koja se nosi kući' a da troškovi rada za poslodavca ne porastu previše, ocenio je Arandarenko.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar