.webp){kind=icon}
Prodavac, građevinac, zanatlija - često se pominju kao neka od zanimanja gde u Srbiji postoji najveći deficit, a izgleda da se taj problem neće rešiti ni 2024. godine, iako plate zvanično rastu.
Potencijalni prodavci mogli bi se privući boljim platama i uslovima rada, a radna mesta bi se mogla popuniti i strancima. Međutim, iako u februaru stupa na snagu novi zakon koji bi trebalo da olakša zapošljavanje stranaca, stručnjaci kažu da će rupa na tržištu ostati. U međuvremenu, plate u maloprodaji rastu, iako su i dalje znatno ispod proseka, a maloprodajni lanci tvrde da su ograničeni prodajnim maržama i generalnim padom prometa.
Iako poslodavci tvrde da su povećali plate prodavcima, one su još uvek niže od proseka. Iako ih mnogi optužuju da su jedan od glavnih generatora inflacije u našoj zemlji zbog visokih cena i marži, predstavnici maloprodaje ističu da profit trgovca nije dominantan u strukturi prodajne cene. I statistika pokazuje da promet u maloprodaji opada u odnosu na 2022. Uprkos tome, najveći trgovinski lanci u Srbiji, Delhaize Srbija i Lidl, kažu da jesu u toku 2023. povećali radnicima plate. Kada je u pitanju Delhaize Srbija, ono je iznosilo 15 odsto, dok je martovsko povećanje na svim nivoima u Lidlu donelo prodavcima zarade veće za 10 odsto. Poređenja radi, godišnji rast prosečne plate iznosio je 13,5 odsto.
Opširnije
Oktobar doneo prvi znak oporavka srpske maloprodaje
Posle osam meseci uzastopnog pada, realni promet u srpskoj maloprodaji na međugodišnjem nivou u oktobru je stagnirao.
30.11.2023
Analiza BBA: TC Ušće najbolje u Adria regionu naplati svaki kvadrat
Beograd ima najveću potrebu u regionu da otvara nove tržne centre, pokazuje najnovija analiza Bloomberg Adrije.
27.11.2023
Trgovinski lanci u regionu žive na račun dobavljača
Najveći trgovački lanci u Adria regionu žive na račun svojih dobavljača, jedan je od zaključaka analize BBA.
25.09.2023
'Trgovcima od 136 dinara maloprodajne cene ostane osam'
Proteklih meseci su mnogi, pa i predstavnici države, upirali prstom u trgovce kao jedne od glavnih generatora inflacije u zemlji.
01.11.2023
Iz kompanije Delhaize Srbija za Bloomberg Adriju kažu da oni u svakom trenutku imaju otvorene pozicije za radnike. Oni kažu da je njihova strategija fokusirana na zapošljavanje iz lokalnih zajednica gde imaju prodavnice, a takođe imaju poseban program kojim privlače mlade i studente, nudeći im program stipendiranja.
"Od početka 2023. već smo u dva ciklusa povećali plate prodavaca i to je dovelo do prosečnog povećanja od 15 odsto. Delhaize Srbija planira dodatno povećanje zarada u maloprodaji i u narednih šest meseci, u rasponu od 15 do 25 odsto. Ovo povećanje se fazno implementira u novembru, januaru i aprilu", kažu iz kompanije Delhaize.
Iz Lidla kažu da su u martu 2023. zaposlenima obezbedili povećanje zarade na svim nivoima, koje je prodavcima u proseku donelo oko 10 odsto više na postojeće zarade, kao i jednokratni podsticaj u visini od 50 odsto ugovorene zarade. Tvrde da zaposleni na poziciji prodavca u Lidlu imaju natprosečna mesečna primanja u sektoru trgovine hranom. Uz to, podsećaju da prekovremeno plaćaju radnicima svaki dodatni minut proveden na poslu.
Za to vreme, danski maloprodajni lanac JYSK najavljuje da će u 2024. godini povećati plate prosečno 27,4 odsto, što će imajući u vidu pad inflacije doneti realno povećanje zarada u ovoj kompaniji za više od 20 odsto.
Inače, prosečna plata u sektoru maloprodaje za oko 26.000 dinara je niža od prosečne plate i iznosila je 59.112 dinara u septembru 2023.
Troškovi rada (podaci o visini i strukturi troškova rada koje poslodavci imaju na osnovu angažovanja radne snage) u maloprodaji su inače niži od proseka. Prosečni troškovi rada po izvršenom času rada u 2020. godini iznosili su 816 dinara, dok su u trgovini (na veliko i malo) iznosili 609 dinara.
Deficit zanimanja
Stručnjaci upozoravaju da će se deficit u pojedinim zanimanjima nastaviti, mada bi stranci mogli da popune deo te rupe.
Statistika Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) pokazuje da je u novembru bilo 17.608 nezaposlenih trgovca, 1.031 novoprijavljenih. Sa druge strane, prijavljenih potreba za trgovcima bilo je 1.780, što znači da su oni bili grupa zanimanja sa najvećim brojem prijavljenih potreba za zapošljavanjem, ispred građevinara i obrađivača metala. Pre godinu dana, u novembru 2022, bilo je više nezaposlenih trgovaca (19.602), ali i manje prijavljenih potreba za njima (895).
Najviše raspisanih pozicija na sajtu Poslovi Infostud u prvom polugođu bilo je u oblastima trgovina/prodaja, IT, mašinstvo, administracija i ugostiteljstvo. "Kada govorimo o specifičnim radnim pozicijama, najviše mogućnosti da se zaposle imali su prodavci, vozači, magacioneri, administrativni radnici i komercijalisti." Ove godine smanjio se broj zaposlenih u uslužnim delatnostima i zanatlija.
Radna snaga će biti izazov u 2024, rekla je za Bloomberg Adria TV Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije. To potvrđuje i podatak da u narednoj godini najviše građani Srbije i Hrvatske planiraju da promene posao. "Mislim da će zanati, u svakom slučaju, i dalje biti deficitarni kao i do sada", zaključila je Jevtović.
U februaru će stupiti na snagu odredbe Zakona o zapošljavanju stranaca, pa će taj nedostatak na našem tržištu pretpostavljamo, kao i do sada popunjavati stranci, kaže ona. Međutim, iako smatra da je zapošljavanje stranaca kratkoročno dobro, jer rešava problem poslodavcu, dugoročno bi "trebalo sistemski da se pozabavimo kako prilagoditi obrazovanje potrebama privrede".
Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, u Srbiji je do kraja avgusta 2023. godine samo državljanima Indije (38 žena) izdata 3.431 radna dozvola, dok su, primera radi, državljanima Nepala izdate 722 dozvole (159 žena), državljanima Šri Lanke 475 (43 žene), državljanima Filipina 210 (106 žena), pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji.
Osim građevinske industrije, tražnja za stranim kadrom postoji u poljoprivredi, transportu i ugostiteljstvu. A kako radni migranti iz Azije spasavaju zemlje Adria regiona od hroničnog nedostatka radne snage čitajte u odvojenom tekstu.
