.webp){kind=icon}
Na poslednjem sastanku izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS) u ovoj godini odlučeno je da su kamatne stope dovoljno visoke kako bi se inflacija u dogledno vreme vratila u ciljani raspon.
Nakon pete uzastopne pauze, referentna kamatna stopa ostala je na 6,5 odsto, što je nivo iz jula, i najviše od maja 2015. godine. Nepromenje su i dalje kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).
"Odluku izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivani povratak u granice cilja sredinom naredne godine. Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera", piše u saopštenju NBS.
Opširnije
Na klackalici privrede i stanovništva, krediti stagnirali
Ukupna kreditna aktivnost je u trećem kvartalu na međugodišnjem nivou pala za 0,1 odsto.
28.11.2023
Banke u Srbiji još optimističnije u pogledu inflacije
Jednogodišnja inflaciona očekivanja finansijskog sektora pala na 5,9 odsto.
20.11.2023
Viceguverner: NBS može da dodatno pooštri politiku i bez dizanja stopa
NBS može da dozvoli da raste prosečna stopa na reverznoj repo aukciji ili da poveća obavezne rezerve.
17.11.2023
NBS blago podigla projekciju privrednog rasta
Bruto domaći proizvod će ove godine rasti za oko 2,5 odsto, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
15.11.2023
Ovakvu odluku je očekivao i analitički tim Bloomberg Adrije, ali i svih 18 ekonomista koje je anketirao Bloomberg.
Kvartalne projekcije NBS iz novembra su bile nešto optimističnije po pitanju privrednog rasta u odnosu na avgust.
Bruto domaći proizvod će ove godine rasti za oko 2,5 odsto, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković tom prilikom. Za razliku od ovoga, u avgustu su u NBS predviđali rast između dva i tri odsto, ali su upozorili da će rast biti bliži donjoj granici.
Prvi razlog za blago podizanje projekcije privrednog rasta za 2023. godinu je nešto bolja poljoprivredna sezona od one koju je NBS očekivala, rekao je Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku. Drugi razlog je nešto veća industrijska proizvodnja, a treći je brži rast građevinarstva, verovatno zbog ubrzavanja infrastrukturnih projekata u zemlji, dodao je Trajković.
Što se inflacije tiče, projekcije nisu menjane u bitnijoj meri, pa NBS i dalje očekuje da će ukupna stopa rasta cena krajem godine iznositi ispod ili oko osam odsto, što je navođeno i u ranijim izveštajima.
Analitičari koje je anketirao Bloomberg već za novembar predviđaju usporavanje rasta cena na osam procenata, ali su iz analitičkog tima Bloomberg Adrije upozorili da 2024. nosi nove rizike.
Marina Petrov Savić, analitičarka makroekonomije i tržišta kapitala Bloomberg Adrije, rekla je da isčezavaju efekti eksternih pritisaka na cene, ali je i dodala da inflatorni pritisci ostaju prisutni usled povećanja zarada i ekspanzivne fiskalne politike.
Ona je pre objavljivanja odluke NBS rekla da u 2024. sledi povećanje minimalne zarade, plata u javnom sektoru i penzija, što će dati vetar u leđa boljoj tražnji, ali i otpornijoj inflaciji.
“Imajući u vidu i dalje visoku inflaciju, smatramo da će centralna banka jako oprezno pristupiti ulasku u fazu smanjenja kamatnih stopa kako bi inflaciona očekivanja ostala usidrena. Stope inflacije će ući u targetirani raspon centralne banke od 1,5 do 4,5 odsto tek sredinom 2024. godine, pa prva smanjenja očekujemo u drugoj polovini godine”, zaključila je analitičarka.
NBS nije spominjala smanjenja, ali je napomenula da su zbog niže inflacije i usporavanja privredne aktivnosti povećana i očekivanja da bi ECB i Fed mogle nešto ranije da započnu ciklus ublažavanja monetarnih politika.
"Ipak, pritisci s tržišta rada i dalje su snažni i vodeće centralne banke ih ističu kao ključne faktore koji zahtevaju opreznost u vođenju monetarne politike", kažu u NBS.
Što se krajnje stope tiče, analitičar Bloomberg Adrije Mihael Blažeković rekao je da je još nakon prošlog sastanka bilo jasno da ona neće rasti.
"Što se tiče obavezne rezerve i repo operacija, tu vidimo mogućnost postepenog daljeg rebalansiranja ukoliko centralna banka proceni da nije istisnula dovoljno likvidnosti iz sistema", rekao je Blažeković nakon odluke NBS.
Očekivanja da će NBS u drugoj polovini godine smanjivati kamatne stope uticala su i na kretanje prinosa na državne obveznice.
Prinosi usporavaju, ali se to delimično može pripisati i niskoj likvidnosti srpskog tržišta jer i mala promena cene može uticati na šira kretanja, dodaje analitičar.
Optimistični podaci
Poslednji kvartalni podaci pokazali su i da je u trećem tromesečju kreditna aktivnost u Srbiji stagnirala.
„Usporavanje domaće kreditne aktivnosti posledica je visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema, viših kamatnih stopa na kredite usled zaoštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije, kao i pooštrenih kreditnih standarda banaka“, piše u redovnom kvartalnom izveštaju NBS objavljenom krajem novembra.
Što se tiče inflacionih očekivanja, finansijski sektor očekuje usporavanje rasta cena na 5,9 odsto u oktobru sledeće godine, dok privreda misli da će inflacija dotad ubrzati na devet odsto.
Podaci o potrošačkim cenama za novembar biće objavljeni sledeće nedelje, dok će podaci o inflacionim očekivanja privrede, banaka i stanovništva za novembar biti objavljeni u nedelji nakon toga. Sledeća odluka o monetarnoj politici biće doneta na sastanku Izvršnog odbora NBS zakazanom za 11. januar.
(Dopunjeno detaljima iz saopštenja NBS i komentarom analitičara.)
