Brisel menja taktitku ka Beogradu: reforme pa novac

Plan za ekonomski rast Zapadnog Balkana vredan šest milijardi evra jeste "nagrada za sprovedene reforme", ali za Beograd i Prištinu preduslov je napredak u normalizaciji odnosa i primena svih postignutih dogovora. Dakle, za razliku od IPA fondova kada se novac davao unapred, sada će se ići obnutim redom: prvo refome, pa onda novac.

Reč je o finansijskom instrumentu koji predviđa dve milijarde evra bespovratne pomoći i četiri milijarde u vidu povoljnih kredita ili kapitalnih ulaganja.

U Delegaciji Evropske unije u Beogradu kažu za Bloomberg Adriju da ključna novina koja je u osnovi ovog instrumenta leži u principu da finansijska isplata zavisi od uspešnog sprovođenja konkretnih reformi svake zemlje. Novac će biti raspodeljen na osnovu stanovišta i BDP-a po glavi stanovnika. Instrument za reformu i rast će funkcionisati po sistemu zasnovanom na rezultatima.

"To znači da je podobnost zemlje da dobije novac suštinski povezana sa njenom posvećenošću i napretkom u sprovođenju dogovorenih reformi", navode u Delegaciji EU.

Kada je ambasador EU u Srbiji Emanuele Giofre premijerki Srbije predavao izveštaj Evropske komisije o napretku, odogovarajući na pitanje novinara da li će paket pomoći zemljama kandidatima u iznosu od šest milijardi evra biti uslovljen napretkom dijaloga sa Prištinom, rekao je da postoji niz obaveza koje su obe strane preuzele.

Depositphotos

 

"Želimo da se one sprovedu. To je način na koji ćemo gledati kada govorimo o ispunjavanju kriterijuma", odgovorio je Giofre.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić smatra da plan rasta za Zapadni Balkan Srbiji može doneti proširene mogućnosti za plasman roba i usluga iz Srbije u EU.

"Taj plan rasta može nama mnogo toga dobrog da donese. On je povezan i sa primenom reformi, ali predviđa i dodatna ulaganja u zapadni Balkan". Prema njenim rečima, ukoliko bi Srbija za naredne četiri godine iskoristila makar trećinu od ovih,  tj. ukoliko bi ta sredstva bila plasirana u Srbiji, to bi na godišnjem nivou značilo investiciju od 0,7 procenata BDP godišnjeg.

"Za našu privredu, naše privrednike i investitore koji posluju u Srbiji, taj plan rasta značio bi proširene mogućnosti za plasman roba i usluga iz Srbije na tržište od 450 miliona potrošača, uz smanjene transakcione troškove", navela je Brnabić. Predsednica Vlade ocenila je da je sve ovo pozitivan signal iz EU ka Srbiji.

Plan rasta EU za Zapadni Balkan potpuno je novi i smeo pristup koji služi kao katalizator napretka da se zatvori ekonomski i društveni jaz između Zapadnog Balkana i EU i stvori prilika za ranu integraciju regiona u EU, pre nego što joj se defakto pridruži, izjavio je evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelyi. On je na konferenciji za novinare u Briselu ocenio da se u procesu proširenja uvek govori o "institucionalnom delu posla" i pozvao da se fokus ovog puta stavi na "stvarnu integraciju na terenu", što znači bavljenje time kako će EU ubrzati integraciju privreda, duštava i država, zajedno sa partnerima na Zapadnom Balkanu.

"To donosi stvarne prednosti za obe strane, a trebalo bi da donese korist od članstva čak pre pristupanja", rekao je Varhelyi

On je istakao da plan ima četiri aspekta, od kojih prvi podrazumeva što bržu integraciju zainteresovanih partnera sa Zapadnog Balkana u okviru četiri slobode, odnosno u oblasti slobodnog kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga i da se što brže izbore sa preuzimanjem svih obaveza koje proizilaze iz procesa i pravila EU.

Bloomberg

 

Ističe da je EU u tom smislu spremna da im pomogne i stavi na raspolaganje svako za to potrebno sredstvo, ali da zauzvrat traži da to u velikoj meri doprinese prosperitetu, stabilnosti i bezbednosti regiona.

"Zato od njih tražimo da se jedni prema drugima odnose kako će se odnositi prema nama, što znači jednom kada su integrisani u okviru četiri slobode, trebalo bi da uzvrate to drugim partnerima na Zapadnom Balkanu", rekao je Varhelji.

Drugi ključni stub ovog plana je da se pomogne partnerima na Zapadnom Balkanu da ubrzaju proces reformi jer integrisanje u okviru četiri slobode podrazumeva teške i kompleksne reforme.

Kao treći aspekt istakao je da, kada se ove zemlje integrišu sa tržištem i socijalnim sistemima EU, ne mogu same na tom putu da zatvore jaz u finansijskoj podršci i da je zato EU spremna da obezbedi dodatnu podršku da ubrza taj zajednički rad.

"Zato predlažemo Savezu da poveća finansijsku podršku za agendu reformi i obezbedimo dodatnih šest milijardi evra", rekao je Varhelyi.

Strahinja Subotić, viši istraživač u Centru za evropske politike(CEP), kaže za Bloomberg Adriju da Plan za Zapadni Balkan predstavlja pokušaj Evropske komisije da izađe u susret potrebama država iz regiona, prepoznajući da je od krucijalne važnosti umanjiti trenutni socioekonomski jaz u odnosu na EU i podstaći reforme na putu ka punopravnom članstvu.

"Ideja je da politika proširenja postane opipljivija i donosiocima odluka i građanima već tokom pretpristupnog procesa, kako bi se ohrabrile dalje reforme i ukazalo da je perspektiva članstva kredibilna. Stoga, pored podsticanja regionalne saradnje, Komisija predlaže postepeno uvećavanje fondova (šest milijardi evra), kao i mogućnost da se ostvari bliža integracija ekonomija regiona sa jedinstvenim tržištem EU".

Ipak, osnovna postulat će biti „više-za-više“, odnosno da će pomenute koristi postati dostupne jedino ukoliko se u određenom vremenskom roku ostvare unapred dogovoreni reformski koraci. Shodno tome, plan predstavlja pozitivan iskorak, jer uvećava koristi i istovremeno stavlja u prvi plan nužnost dalje demokratizacije.