Srpske kompanije premalo koriste EU fondove za klimatske promene

Kompanije iz Srbije i drugih zemalja u regionu koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji (EU) premalo koriste dostupne fondove za finansiranje projekata u oblasti klimatskih promena, rekao je za Bloomberg Adriju profesor Giuseppe Grossi, potpredsednik međunarodne mreže za javne finansije CIGAR.

"Nekoliko kandidata za članstvo ne koristi u potpunosti mogućnosti iz fondova EU, posebno kada su u pitanju projekti u vezi sa klimatskim promenama", kazao je Grossi na marginama konferencije CFMC koju zajednički organizuju tri fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Bloomberg Adria

 

Najveći prioritet EU su digitalizacija i klimatske promene, objasnio je on. "Vidim da u digitalizaciji lepo napredujete, tako da vidim više prostora za poboljšanje u oblasti klimatskih promena", naveo je stručnjak za javne finansije.

Upitan o tome da li će zbog novih pravila o izveštavanju o odgovornom poslovanju neke kompanije iz EU otići iz Srbije, Grossi je rekao da je teško predvideti da li će investicije otići iz Srbije, ali je dodao i da je najvažnije da se države fokusiraju na cirkularnu ekonomiju, jer je veliki broj članica EU tako počelo svoj zeleni put – najviše preko energetike, upravljanja otpadom i upravljanja vodama.

"Ima mnogo projekata EU koji se bave cirkularnom ekonomijom u kojima mogu da učestvuju srpske kompanije ili građani", napomenuo je on. Grossi je takođe savetovao sve koji žele pristup EU fondovima iz Srbije da postanu vidljiviji onima koji donose takve odluke.

"U okviru inicijativa za cirkularnu ekonomiju, često vidim da jedne iste grupe dobijaju novac od EU tako da je važno biti vidljiv inicijativama", rekao je Grossi.

Grossi, koji je i profesor računovodstva na univerzitetu "Nord" u Norveškoj, posebno je istakao važnost učešća u projektu "Horizon Europe".

Inicijativa "Horizon2020" započeta je 2006. godine, a zatim je posle isteka inicijalnog projekta produžena pod nazivom "Horizon Europe" do 2027. godine, kada će velikom broju zemalja biti dostupno ukupno 95,5 milijardi evra za projekte u oblasti istraživanja i inovacija.

Srbija aktivno učestvuje u programima u oblasti istraživanja i inovacija koje finansira EU od 2007. godine, a postala je članica "Horizon Europe" u januaru prošle godine. Do sada se najveći broj projekata fokusirao na informacione tehnologije, naučnu saradnju i energetiku. Najveći projekat u Srbiji koji pomaže EU je ANTARES, čiji je cilj unapređenje Instituta BioSense u evropski centar za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede i prehrambene bezbednosti. EU je u ANTARES uložila 14 miliona evra.