.webp){kind=icon}
U prvih devet meseci ove godine ostvaren je deficit republičkog budžeta od 13,4 milijarde dinara, što je bolje od budžetskog plana za 115,4 milijarde jer je planiran deficit od 128,8 milijardi, objavilo je Ministarstvo finansija.
Ministar finansija Siniša Mali je pre nekoliko dana posle posete MMF-a rekao da će deficit ove godine iznositi 2,8 odsto BDP-a, možda i manje, dok je plan bio da bude 3,3 odsto, kazao je Mali. Tom prilikom je istakao da Srbija ima pet milijardi evra na računu i da je likvidna.
Ostvareni su prihodi od 1.372,6 milijardi, dok su rashodi u prvih devet meseci iznosili 1.386 milijardi dinara.
Opširnije
Pozitivna ocena MMF-a posle druge revizije aranžmana sa Srbijom
MMF zadržao procenu rasta od dva odsto za ovu i tri odsto za narednu godinu.
31.10.2023
Fiskalni savet: Smanjenje deficita dobro, ali je moglo još bolje
Fiskalni savet kritikuje trajno povećanje penzija u ovoj godini.
09.10.2023
Deficit budžeta manji od planiranog, dolazi povećanje plata i penzija
Poreski prihodi u prvih pet meseci ove godine iznosili su 140,8 milijardi dinara, a najveći deo odnosi se na uplatu PDV-a
05.07.2023
Niži deficit budžeta u 2023. uprkos visokim troškovima za energente
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o budžetu za 2023. godinu.
17.11.2022
U septembru je decit iznosio 44,9 milijardi dinara, naplaćeno 143,5 milijardi dinara prihoda, od čega su poreski prihodi iznosili 126,2 milijarde, porez na dodatu vrednost (PDV) 66,2, a akcize 28,5 milijardi. Neporeski prihodi su iznosili 15,8 milijardi dinara, a priliv donacija 1,4 milijarde.
Kada je o rashodima reč, oni su iznosili 188,3 milijarde dinara, pri čemu su rashodi za zaposlene u septembru iznosili 33,6, subvencije 36,7, kapitalni izdaci 29,9, transferi zavodima i fondovima za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje 23,1, a ostali tekući rashodi 15,5 milijardi dinara. Na nivou države u periodu januar - septembar ostvaren je fiskalni suficit od 15,8 milijardi dinara.
Rebalansom budžeta za 2023. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihod od 1.904 milijarde dinara, što je za 60,6 milijardi dinara (3,3 odsto) više u poređenju sa iznosom predviđenim originalnim budžetom za 2023. godinu. Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.632,5 milijardi dinara (povećanje od 39,7 milijardi dinara), a neporeski u iznosu 224,9 milijardi dinara (povećanje od 24,8 milijardi dinara). Većina kategorija prihoda, osim poreza na dodatu vrednost i carina, revidirana je naviše u odnosu na originalnu projekciju.
Najveću procentualnu i apsolutnu promenu naviše beleže prihodi od poreza na dobit. Pored toga, značajno su povećani i prihodi od akciza, dok su najviše umanjeni prihodi od PDV-a. U strukturi prihoda poreski prihodi čine 85,7 odsto.
Prihodi poreza na dodatu vrednost su revidirani naniže, i to za 41,3 milijarde dinara, procentualno za 4,8 odsto. Pored prihoda od carina, PDV je prihodna kategorija koja trenutno beleži slabiju naplatu od planirane. Primetno je da naplata PDV-a tokom prve polovine 2023. godine odstupa od obrasca viđenog u prethodnim godinama. Ministrstvo finansija to objašnjava činjenicom da je tokom prethodne godine došlo je do rasta potrošnje koji nije poticao samo od uobičajnog prihoda stanovništva, već je dobrim delom proistekao iz potrošnje ljudi koji su privremeno boravili u zemlji, većeg priliva od turizma i značajnog rasta doznaka, kao i fiskalnog stimulusa.
Pored toga, tokom 2022. godine došlo je do značajnog porasta takozvane panične potrošnje tokom prvih meseci sukoba u Ukrajini. Ova dva faktora su doprinela nestrukturnom povećanju prihoda od PDV-a u prethodnoj godini, odnosno povećanju očekivanja za 2023. kroz tzv. bazni efekat. U strukturi naplate PDV-a, uvozna komponenta raste sporije nego što je očekivano, a posledično, beleži se i nešto sporiji rast PDV povraćaja po osnovu spoljnotrgovinske razmene.
Fiskalni savet pak smatra da glavni razlog manje naplate PDV-a nije pad potrošnje, već nedovoljan broj zaposlenih.
