Svetska banka ostala pri prognozi rasta BDP-a od dva odsto

Privredni rast Srbije će ove godine biti oko dva odsto, a sledeće godine tri odsto. Stopa inflacije je počela da pada, ali je i dalje među najvišima u Evropi i očekuje se njen povratak na ciljani raspon Narodne banke Srbije sredinom 2024. godine, navedeno je u redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.

Richar Record, vodeći ekonomista za Zapadni Balkan, na predstavljanju ovog izveštaja u Beogradu rekao je da je inflacija u regionu Zapadnog Balkana i dalje visoka, ali da je u padu. Kada je reč o Srbiji, dostigla je visoku vrednost, kasnije nego u ostalim zemljama regiona, i zato joj treba više vremena da se snizi.

Prema njegovim rečima širom regiona jeste pravilo da je potrošnja najveći pokretač rasta, ali kako je dodao, u mnogo manje nego što je to bilo prethodnih godina. 

On je kazao i da se privredni rast usporava i širom Zapadnog Balkana, pa zbog toga nije ništa neobično da je takva situacija i u Srbiji.

 

 

Projekcija rasta za Zapadni Balkan je u celini snižena i to uključuje sve ekonomije blisko integrisane sa evrozonom, rekao je Record.

"Mi mislimo da Srbija treba da raste brže nego što raste, tri ili četri odsto, i treba videte zašto je to tako", rekao je on ukazujući na neophodnost strukturnih reformi.

Iako su projekcije rasta na srednji rok (2024 - 2026) nepromenjene, stope tog rasta su i dalje niže od potencijalnih. To naglašava značaj strukturnih reformi radi ubrzanja potencijalnog rasta ekonomije. Nov izvor rasta mogle bi predstavljati strane direktne investicije u sektorima sa visokom dodatom vrednošću, ali se javljaju i rizici, naročito u pogledu javnih preduzeća i njihovog uticaja na javne finansije i tržišnu konkurenciju.

 

 

Na pitanje novinara zbog čega Svetska banka za Srbiju prognozira rast dva odsto, koji je u odnosu na prethodnu projekciju umanjen za 0,3 procentna poena, a Ministarstvo finansija pak ostaje pri prvobitnoj proceni od 2,5 odsto. Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke u Beogradu, objasnio je da je rast bio dosta problematično pitanje jer su se pojavila dva sektora koja su imala oprečene trendove.

"Došlo je značajnog usporavanja u građevinarstvu zbog rasta cena materijala i vrednosti izvedenih građevinskih radova i to je nešto što nismo očekivali na početku godine. S druge strane, građevinske dozvole su pokazivale konstantnu vrednost”, rekao je Šestović.

Drugo negativno iznenađenje je bila poljoprivreda, voće i povrće su bili pogođeni nedostatkom vlage i postavljalo se pitanje kako će izgledati sezona. "Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da je ipak bila dobra sezona za kukuruz i pšenicu. Bilo je teško sve prognozirati."

Izvoz je porastao sedam odsto u prvoj polovini godine, ali nije to toliko koliko se očekivalo i to je deo problema koji se preliva iz Evropske unije na nas. Naši proizvođači u auto-industriji su preko noći morali da smanje proizvodnju i zaposlenost.

Šestović: Rast je ove godine podbacio 

"Naš model za procenu ekonomske aktvnosti sugeriše da je dva odsto realno dostižna cifra i ukoliko dođe do oporavka, to će biti u četvrtom kvartalu. Sve u svemu, ova godina je, što se tiče rasta, podbacila”, ocenio je Šestović.

Inflacija  u Srbiji je prevashodno vezana za pitanje cena hrane i izgleda da su netržišni faktori doveli do rasta cena hrane u odnosu na druge zemlje našeg regiona i centralne i istočne Evrope. "Priča se o povećanju marži, što niko nije očekivao. Ostaje da se vidi da li će to da krene da pada. Ali i dalje je značajna inflacija u sektoru prehrambenih proizvoda", upozorio je Šestović.

Kazao je i to da su fiskalne performanse naše zemlje bolje od očekivanih, da je deficit niži nego što se predviđalo, i to zahvaljujući najviše dobrim rezultatima na strani prihoda. On je naveo da se javni dug Srbije stabilizovao na oko 56 odsto BDP-a, naglašavajući da su procene da će deficit tekućeg računa biti niži od očekivanog i da će iznositi oko 2,5 odsto BDP-a, a nastaviće se i snažan priliv stranih direktnih investicija.

"Što se tiče prihoda, situacija je bila dobra tokom prve polovine godine i postoji nekoliko razloga za to. Inflacija je pomogla što se tiče naplata PDV-a, drugi bitan faktor jeste prikupljanje poreza na dobit preduzeća i to niko nije očekivao.

Depositphotos

 

Na rashodnoj strani su smanjeni rashodi za subvencije javnim preduzećima. Generalno, situacija sa budžetom je dobra i nema problema, rekao je Šestović.

U izveštaju Svetske banke se ističe da će ceo region Zapadnog Balkana, nakon usporavanja ove godine, zabeležiti umereno ubrzanje ekonomskog rasta na tri odsto sledeće godine i na 3,5 odsto u 2025. godini, u uslovima oporavka u Evropskoj uniji, koja je glavni trgovinski partner ovog regiona.

Niža inflacija u regionu treba da doprinese rastu raspoloživog dohotka i pruži podršku potrošnji. Uprkos višestrukim šokovima, zemlje Zapadnog Balkana uspele su da zabeleže rast, otvore nova radna mesta i smanje stepen siromaštva, što ukazuje na snažne osnovne ekonomske pokazatelje ovog regiona.

Prosečna stopa zaposlenosti u regionu Zapadnog Balkana ove godine je dostigla novu istorijski najvišu vrednost od skoro 48 odsto, a od sredine 2022. do sredine 2023. godine je otvoreno 103.000 novih radnih mesta. Uprkos nedavnim pomacima, učešće u radnoj snazi je još nisko, što, uz dubok rodni jaz, otežava smanjenje siromaštva, a privrednici se i dalje žale na nedostatak radne snage.

U izveštaju se ističe da je neophodno povećati ulaganja u povećanje otpornosti na elementarne nepogode, između ostalog i u poljoprivredi. Ako zaštite poljoprivredu od prirodnih rizika i učine je otpornijom, ekonomije Zapadnog Balkana mogle bi da nastave da povećavaju produktivnost poljoprivrede uprkos nepovoljnom uticaju klimatskih promena.

(Ažurirano kroz ceo tekst.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar