Ako imate kredit indeksiran u evrima, šanse su da u poslednje vreme na svakih tri ili šest meseci strepite od obaveštenja koje ćete dobiti u banci.
Naime, upravo danas je dan kada se referentna stopa euribor obračunava za veliki broj poslovnih banaka u Srbiji, ali i regionu.
Od poslednjeg preseka, šestomesečni euribor porastao je za 1,2 procentna poena (1,3 ukoliko se uzme u obzir i pomak primene Euribora pri obračunu kredita) i došao je na najvišu tačku od 2008. godine, što će ratu kredita onih koji duguju u evrima učiniti još višom.
Opširnije
Bazna inflacija u evrozoni ponovo ubrzala i sada dodatno pritiska ECB
Ukupna inflacija je usporila, najviše zbog cena energije, dok je bazna inflacija porasla na 5,4 odsto.
30.06.2023
Bankari u Sintri: Oštre poruke i najave viših kamatnih stopa
Poslednju sedmicu juna obeležila je godišnja konferencija ECB u portugalskom gradu Sintri.
30.06.2023
Lane: Povećanje stope u julu razumno, još uvek ne razmišljam o septembru
Evropska centralna banka će verovatno morati ponovo da poveća troškove pozajmljivanja sledećeg meseca.
28.06.2023
Euribor ne staje: Najviši od novembra 2008.
Analitičari Bloomberga predviđaju kretanje samo tromesečnog euribora, koji je uvek niži od šestomesečnog euribora.
26.06.2023
"Spomenuto povećanje šestomesečnog euribora implicira dodatno opterećenje u otplati kredita sa promenljivim kamatnim stopama vezanim uz najrasprostranjeniju evropsku referentnu stopu. Na primer, kod kredita sa preostalim dospećem od 10 godina, glavnicom od 35.000 evra i dosadašnjom kamatnom stopom od pet odsto, može se očekivati povećanje mesečnog anuiteta za otprilike 23 evra. U takvom kreditu će klijent samo do kraja ove godine platiti otprilike 225 evra više kamate nego po starom otplatnom planu", precizirali su iz analitičkog tima Bloomberg Adrije.
Nije jedini bitan faktor
Iako je skok euribora i mesečne rate podatak koji dužnicima najviše privlači pažnju, analitičari upozoravaju da povećanje rate zbog porasta kamatne stope nije jedini element koji treba da zabrinjava u smislu održavanja finansijske stabilnosti. Drugi problem kod rasta kamate je i to što će samim rastom kamate i otplata glavnice doći kasnije.
"Važan faktor je činjenica da se u anuitetnom otplatnom planu sa povišenjem kamatne stope otplata glavnice 'gura' kasnije u budućnost. Taj aspekt je bitno posmatrati zbog promena vrednosti kolaterala u kreditu", rekli su analitičari.
Ako se za kredit garantuje nekretninom, vrednost tog kolaterala se može menjati kroz vreme, pa tako i smanjivati. Sve više će u fokus ulaziti tema provere odnosa vrednosti kolaterala i preostale glavnice u kreditu, dodaju.
"U odnosu na prošle periode, pogotovo 2000. godine, regulativa upravljanja rizicima u bankama je dosta pojačana kako bi se ublažili rizici po stabilnost finansijskog sistema (koji mogu proizaći zbog ovoga). Međutim, svejedno će odnos kolaterala i stanja duga biti sve više u fokusu", rekli su iz analitičkog tima.
Prošla godina donela drastičniju promenu
Ako je za neku utehu, skok referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke, pa samim tim i euribora, u prethodnom usklađivanju bio je još veći.
"U trenutnom ciklusu stezanja ECB ovo ipak nije najznačajniji pomak koji se mogao videti u šestomesečnom periodu – značajniji je onaj koji smo videli u drugoj polovini prošle godine, kada je ova stopa porasla za 2,4 procentna poena", rekli su analitičari.
Eurostat
Kao i uvek, nivo šestomesečnog euribora odražava i tržišna očekivanja u pogledu kretanja cena novca. S obzirom na to da se inflacija u evrozoni polako spušta, tako je i ECB usporila povećanja svojih stopa.
"Tržišta očekuju još eventualno jedno ili dva povišenja stopa od 25 baznih bodova. Sve to stoji u pozadini manjeg porasta šestomesečnog euribora poslednjih meseci nego što smo videli prošle godine."
ECB je od početka ciklusa monetarnog stezanja (čija se godišnjica bliži), kamatne stope podigla za 400 baznih poena. Pored toga što je inflacija krenula da usporava i u evrozoni i u Srbiji, u prvom kvartalu ove godine u Srbiji je prvi put od 2016. godine zabeležen pad obima kreditiranja ka privredi i stanovništvu.
Vršnjak evra
Euribor je kamatna stopa po kojoj poslovne banke širom Evrope međusobno pozajmljuju novac i predstavlja kamatnu stopu koju banke koriste za formiranje kamatne stope na kredite koje odobravaju klijentima.
Stope se formiraju na osnovu kamata koje na međubankarskom tržištu jedna od druge pozajmljuju najveće evropske banke. Ročnosti pet euribor kamatnih stopa variraju od jedne nedelje do jedne godine. Pored stambenih kredita, te stope igraju važnu ulogu u određivanju kamata na kamatne svopove, kamatne fjučerse, kao i deviznu štednju.
Euribor i evro su nastali otprilike u isto vreme, krajem 1998. i početkom 1999. godine. U godinama koje su prethodile upotrebi te kamatne stope, države su koristile zasebne kamatne stope (Francuska je koristila stopu pibor, a Nemačka fibor).
.webp){kind=icon}
