Bazna inflacija u evrozoni ponovo je ubrzala u junu, što predstavlja dodatni problem za zvaničnike Evropske centralne banke (ECB). Oni bi zbog ovakvih podataka mogli da budu još više rešeni da sledećeg meseca ponovo podignu kamatne stope.
Bazna inflacija, koja se računa isključenjem artikala čije se cene često menjaju (poput goriva i hrane), iznosila je 5,4 odsto, što je nešto niže od srednje procene u Bloombergovoj anketi sprovedenoj među ekonomistima. Cene usluga su znatno porasle.
Pogoršanje može da dovede u pitanje značaj napretka u suzbijanju ukupne inflacije u evrozoni. Ukupna stopa se primetno smanjila sa 6,1 na 5,5 odsto, što je najniži nivo od izbijanja rata u Ukrajini, a do pada je došlo najviše zbog pada cene energenata.
Opširnije
Nakon Španije i Italije, Francuska inflacija pala na 14-mesečni minimum
ECB će u julu ponovo podići stope, a pitanje septembarske odluke i dalje je otvoreno.
30.06.2023
Bankari u Sintri: Oštre poruke i najave viših kamatnih stopa
Poslednju sedmicu juna obeležila je godišnja konferencija ECB u portugalskom gradu Sintri.
30.06.2023
Očekivanja inflacije u evrozoni na najnižem nivou u sedam godina
Inflaciona očekivanja potrošača u evrozoni pala su na najniži nivo od 2016, prema anketi koju je sprovela Evropska komisija.
29.06.2023
Španska inflacija pala ispod cilja ECB od dva odsto
Španska inflacija usporila je ispod ciljnog nivoa od dva odsto koji je odredila Evropska centralna banka.
29.06.2023
Par sati nakon ovih podataka biće objavljen i statistički izveštaj o omiljenom merilu inflacije Federalnih rezervi Sjedinjenih Američkih Država. Očekuje se da će i ova stopa (takozvani bazni PCE indeks) pokazati da je rast cena u maju bio uporan i otporan, što najavljuje nove muke za centralne bankare.
Bliži se godišnjica početka ciklusa monetarnog stezanja Evropske centralne banke, a potpredsednik institucije sa sedištem u Frankfurtu Luis de Guindos je rekao da je podizanje stopa u julu "gotova stvar". On je dodao da je septembarski sastanak još uvek upitan u smislu odluke o nastavljanju monetarnog zatezanja.
"Iako trenutno ne očekujemo da će se ući u inflatornu spiralu ili da će se inflaciona očekivanja otrgnuti kontroli, što duže inflacija ostaje iznad cilja, takvi rizici postaju veći", rekla je u utorak predsednica ECB Christine Lagarde. "Moramo da vratimo inflaciju na naš cilj od dva odsto na vreme", dodala je.
Obveznice evrozone su nastavile da padaju nakon objavljivanja podataka, a učesnici na tržištu se sada klade na nešto višu krajnju stopu ECB (od četiri odsto). Prinos na 10-godišnje nemačke državne obveznice porastao je za tri bazna poena, i iznosio je 2,44 odsto.
Podaci po zemljama pokazali su da je inflacija u Španiji pala ispod cilja ECB (dva odsto), dok su Francuska, Italija i Holandija sve zabeležile usporavanje rasta cena, iako su stope ostale znatno iznad cilja.
Nemačka beleži rast
Međutim, rast potrošačkih cena u Nemačkoj ubrzao se na 6,8 odsto uglavnom zbog veoma jeftinih karata za javni prevoz koje je vlada ponudila prošle godine kako bi pomogla građanima da se izbore sa sve većim troškovima energije.
To je podstaklo rast inflacije usluga u prvoj privredi evrozone, ali i rast cena širom regiona. Inflacija uslužnog sektora u evrozoni ubrzala je na 5,4 odsto u junu sa pet odsto koliko je iznosila prethodnog meseca.
Uz faktore poput pandemije i rata između Rusije i Ukrajine, zabrinutost sada dolazi kao posledica snažne potražnju za uslugama kao što su putovanja i rasta plata.
Ovi strahovi pritiskaju centralne bankare koji su od početka ovog ciklusa monetarnog stezanja bez presedana cene zaduživanja podigli za 400 baznih poena.
Nekoliko zvaničnika koji su ove nedelje govorili na godišnjem skupu ECB u Sintri u Portugalu istakli su značaj bazne inflacije, rekavši da je osetnije usporavanje neophodno kako bi mogla da se zaustave podizanja stopa.
Još jedno povećanje posle jula dovelo bi depozitnu stopu ECB na četiri odsto. Zvaničnici su takođe rekli da će, kada troškovi pozajmljivanja dosegnu vrhunac, ostati tamo duži period kako bi pritisak na potrošačke cene bio pod kontrolom.