Skok euribora ne brine NBS

Ako imate stambeni kredit u Srbiji indeksiran u evrima, možda i niste svesni da se u 11 časova svakog dana dešava nešto što bi moglo da utiče na to koliku ratu ćete plaćati u narednom periodu.

Tačno u 11 obračunavaju se i objavljuju dnevne referentne stope euribor, na osnovu kojih se utvrđuje iznos rate dužnika koji su podigli kredit sa promenljivom kamatnom stopom.

Dok je u prethodnom periodu vrednost ovih referentnih stopa išla na ruku klijenata, ove stope rastu zajedno sa cenama zaduživanja centralnih banaka, što dužnike sada stavlja u nepovoljniji položaj.

Situacija se zaoštrava

Kako je Bloomberg Adria ranije pisala, referentne kamatne stope NBS se na međubankarsko tržište novca prelivaju poprilično brzo, dok je za prenošenje na kredite za privredu i stanovništvo potrebno više vremena. Slična je situacija i sa centralnim banaka u ostatku sveta.

Kako je Evropska centralna banka (ECB) od početka godine u dva navrata podigla cene zaduživanja, a referentna kamatna stopa ECB trenutno iznosi 1,25 odsto, neminovno je da će doći do porasta stopa euribor.

Prema poslednjim podacima, objavljenim 14. oktobra, tromesečni euribor se nalazi na nivou od 1,403 odsto, što je najviša vrednost od kraja 2012. godine. Jednomesečni euribor je porastao na vrednost od 0,892 odsto, koliko je poslednji put iznosio početkom 2012.

Referentne kamatne stope duže ročnosti, kao što su šestomesečni i dvanaestomesečni euribor prešli su vrednosti od dva odsto i 2,6 odsto prvi put od početka 2009. godine.

Po pitanju mogućih posledica, zvaničnici centralne banke Srbije i pojedini analitičari imaju gotovo suprotne stavove.

Drastičan skok

Inflacija u evrozoni, ali i kamatne stope ECB a samim tim i stope euribor, nastaviće da rastu, smatra direktor za investiranje u AnaCap Financial Partnersu Damjan Stojanović.

"Smatram da je rast euribora u poslednjih šest meseci i te kako drastičan – na primer, tromesečni euribor je bio stabilno negativan u poslednjih sedam godina, početkom ove godine je bio oko -0,6 odsto, a danas je 1,4 odsto, što je apsolutni rast od dva odsto za šest meseci", rekao je Stojanović za Bloomberg Adriju.

To se može smatrati razlogom za brigu, naročito za korisnike kredita sa varijabilnom kamatnom stopom, navodi Stojanović i dodaje da tržišta očekuju da će tromesečni euribor porasti na 3,2 odsto do sredine sledeće godine.

"Ovo će i te kako imati uticaj na rate stambenih kredita širom Evrope, neki ljudi će videti kako im se kamata čak i duplira na mesečnom nivou jer je većina kredita varijabilna i zavisi od euribora, ali i takođe na keš kredite i kredite za privredu", tvrdi Stojanović i dodaje da ovakav rast može dovesti do oduzimanja imovine stavljene pod hipoteku i do pada cena nekretnina.

 

NBS ne vidi potrebu da se reaguje

S druge strane, iz NBS su početkom oktobra naveli da rast vrednosti stope euribor nije razlog za brigu.

"Rast referentne stope euribor nije tako veliki ni dramatičan kako se u medijima uporno prikazuje, posebno ako se uzme u obzir stopa inflacije u Evropskoj uniji. Rast referentne stope nakon tako dugog perioda konstantnog pada nije ništa neobično i neočekivano, naprotiv - bilo je potpuno neočekivano da će toliko dugo biti u negativnoj zoni", rekli su tom prilikom iz NBS u odgovore na pitanja medija.

Bloomberg Adria

Na pitanje Bloomberg Adrije da li centralna banka može da reaguje i zaštiti dužnike od prevelikog poskupljenja kredita i posledičnog skoka mesečnih rata, NBS je sredinom oktobra odgovorila odrično, navodeći da je promenljiva kamatna stopa upravo zbog ovakvih rizika povoljnija od fiksne.

Inflacija je jedan od faktora koji se ne sme zaboraviti prilikom računanja koliko je podizanje kamatne stope nepovoljno po korisnike, navode iz centralne banke.

"Ako cena određene robe ili usluge poraste dva odsto, a opšti rast cena roba i usluga je deset odsto, to je, čini se, još uvek prilično dobra pogodba", rekli su iz NBS za Bloomberg Adriju.

Crna Gora specifičan slučaj

Centralna banka Crne Gore (CBCG) krajem septembra je izdala saopštenje u kom se navodi da je CBCG uputila "zahtev da banke pripreme programe zaštite klijenata koji imaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom".

Iz NBS objašnjavaju da je situacija u Crnoj Gori specifična i da postoje političke i monetarne razlike. "Crna Gora nema sopstvenu valutu, već koristi evro, pa su svi krediti s promenljivom stopom vezani za euribor (i stambeni i gotovinski), dok su u Srbiji za euribor uglavnom vezani stambeni krediti, kod kojih je pritom marža znatno niža od gotovinskih, koji su vezani za belibor, na koji Narodna banka Srbije ipak posredno utiče i drži ga pod kontrolom", objašnjavaju iz NBS.

Bloomberg Mercury

Korisnici kredita u Srbiji su imali opciju da odaberu fiksnu stopu, što je prethodnom periodu delovalo kao nepovoljnija opcija. "Korisnici su sve vreme imali mogućnost da umesto promenljive uzmu fiksnu stopu, koja je, naravno, u startu veća, ali s druge strane nema kamatnog rizika", rekli su iz NBS, i dodali da dužnici sa promenljivom kamatnom stopom "ne mogu sada da očekuju da se o trošku svih građana, uključujući i one koji još uvek nisu rešili stambeno pitanje (možda zato i što nisu bili spremni da prihvate taj rizik) umanjuju uvećane rate njihovih rata kredita".

Kako su iz NBS pojasnili u prethodnom odgovoru za medije, ne postoji propisima predviđena obaveza banke da korisnicima kredita ponudi prelazak na fiksnu kamatnu stopu.

Vršnjak evra

Euribor je kamatna stopa po kojoj poslovne banke širom Evrope međusobno pozajmljuju novac predstavlja kamatnu stopu koju banke koriste za formiranje kamatne stope na kredite koje odobravaju klijentima.

Stope se formiraju na osnovu kamata koje na međubankarskom tržištu jedna od druge pozajmljuju najveće evropske banke. Ročnosti pet euribor kamatnih stopa variraju od jedne nedelje do jedne godine. Pored stambenih kredita, te stope igraju važnu ulogu u određivanju kamata na kamatne svopove, kamatne fjučerse, kao i deviznu štednju.

Euribor i evro su nastali otprilike u isto vreme, krajem 1998. i početkom 1999. godine. U godinama koje su prethodile upotrebi te kamatne stope, države su koristile zasebne kamatne stope (Francuska je koristila stopu pibor, a Nemačka fibor).