Euribor bi do sledećeg leta mogao da padne za 1 p. p.

Evropska centralna banka je u junu, posle skoro dve godine zaoštravanja monetarne politike, počela da obara kamatne stope. Zajedno sa referentnim kamatnim stopama krenule su da padaju i euribor stope, koje su najpoznatije po tome što direktno određuju kolika će biti naša sledeća rata kredita ako smo se zadužili u evrima.

Prema mišljenju većine analitičara, pad kamata bi trebalo da bude postepen, a euribor stope bi sledećeg leta mogle biti niže za oko jedan procentni poen.

Analitičari koje je anketirao Bloomberg su u prethodnoj anketi predvideli da bi tromesečni euribor na kraju drugog kvartala mogao da iznosi 2,67 odsto (srednja vrednost), što bi bio pad od oko 100 baznih poena u odnosu na trenutnih 3,7 odsto.

Sličnu procenu ima i Artem Kochnev, ekonomista na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (WIIW), koji tromesečni euribor vidi na 2,7 odsto u drugom kvartalu sledeće godine.

"Pad od 100 baznih poena je moguć ako padne tražnja u sektoru usluga u evrozoni, a cene energije ostanu otprilike tu gde su sada. Takođe je potrebno da u najvećim privredama evrozone ne dođe do usvajanja velikih fiskalnih davanja", rekao je ekonomista za Bloomberg Adriju u odgovorima poslatim mejlom.

Anketa takođe pokazuje da ekonomisti očekuju po jedno smanjenje kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB) po kvartalu u sledeća četiri tromesečja.

Međutim, i dalje postoji neizvesnost u pogledu odluka ECB, a nemački predstavnik u centralnoj banci evrozone Joachim Nagel rekao je da "banka nije na auto-pilotu po pitanju smanjenja kamatnih stopa".

"Odlučićemo na osnovu dostupnih podataka, a to znači da će se naš stav preispitivati na svakom sastanku", rekao je centralni bankar za Tagesspiegel.

Kochnev pored sličnih projekcija (po jedno smanjenje po kvartalu) upozorava na još jednu nepoznanicu koja postaje faktor u septembru.

"Očekujem četiri smanjenja stopa od po 25 baznih poena u svakom kvartalu počev od septembra ove godine. S druge strane, ECB će u septembru pokušati da kroz promenu okvira oživi međubankarsko tržište kredita. Ovo bi moglo da donese novu volatilnost po pitanju kamata i još ostaje da se vidi koji će biti efekti", kaže ekonomista.

Iako je inflacija u evrozoni usporila na 2,5 odsto, što je relativno blizu cilja od dva odsto, rast cena u sektoru usluga i dalje iznosi visokih 4,1 odsto, zbog čega neki zvaničnici ECB nisu sigurni da bi trebalo da se upuste u brzi ciklus pada kamata.

Više zvaničnika je od tada pokušalo da ublaži značaj visoke inflacije u uslugama, a predsednica ECB Christine Lagarde rekla je da nije neophodno da ova stopa padne na dva odsto, jer brži rast cena u ovom sektoru mogu da nadomeste druge oblasti.

Sledeći potezi centralne banke će najviše zavisiti od inflacionih očekivanja kompanija i domaćinstava, kaže Kochnev.

"Poslednji izveštaji o očekivanjima potrošača pokazuju pad očekivanje potrošnje i stope inflacije. Zbog ovoga mislim da su strahovi od uporne inflacije samo privremena stvar. S druge strane, ako dođe do rasta očekivanja potrošača, ECB će možda morati da uspori sa smanjenjima", rekao je ekonomista.

Zbog toga je važna i stabilnost cena energije. Upravo ove cene mogu da brzo preokrenu inflaciona očekivanja jer se rast cena energenata brzo shvata kao rizik, dodaje.

Politička zbivanja

Poseban rizik ove godine predstavlja i veliki broj redovnih i vanrednih izbora u Evropi i svetu, a koji često sa sobom nose obećanja i veća fiskalna davanja i potrošnju.

"Ova izborna sezona je dala vetar u leđa populističkim partijama koje bi mogle da počnu da sprovode ekspanzivne fiskalne politike. Trenutno su sve oči uprte u Francusku. Ako bi populisti uspeli da proguraju svoje programe socijalnih davanja, ovo bi moglo da ubrza inflaciju, i to sa strane tražnje. To bi ECB moglo da natera da ponovo zauzme restriktivan monetarni stav", kaže Kochnev.

Iako SAD i evrozonu razdvaja okean, ne mogu se ignorisati ni politička zbivanja u SAD, gde se Donald Trump bori za još jedan mandat u Beloj kući.

Bloomberg

 

"S jedne strane, Trump bi verovatno podržao svoje sponzore – velike američke kompanije – što bi dovelo do privrednog rasta. S druge strane, geopolitički rizici njegovog povratka (naročito novi trgovinski ratovi i aktivne intervencije na Bliskom istoku) mogli bi da naruše raspoloženje investitora i da podignu uvozne cene u SAD. Efekti i jednog i drugog bi se verovatno prelili i na evrozonu i naterali ECB da se nosi s posledicama", zaključuje ekonomista.

Vršnjak evra

Euribor je kamatna stopa po kojoj poslovne banke širom Evrope međusobno pozajmljuju novac i koju banke koriste za formiranje kamatne stope na kredite koje odobravaju klijentima.

Stope se formiraju na osnovu kamata koje na međubankarskom tržištu jedna od druge pozajmljuju najveće evropske banke. Ročnosti pet euribor kamatnih stopa variraju od jedne nedelje do jedne godine. Pored stambenih kredita, te stope igraju važnu ulogu u određivanju kamata na kamatne svopove, kamatne fjučerse, kao i deviznu štednju.

Euribor i evro su nastali otprilike u isto vreme, krajem 1998. i početkom 1999. godine. U godinama koje su prethodile upotrebi te kamatne stope, države su koristile zasebne kamatne stope (Francuska je koristila stopu pibor, a Nemačka fibor).