Promet robe u trgovini na malo u Srbiji u maju bio je, u tekućim cenama, veći u odnosu na isti mesec prethodne godine (za 5,7 odsto), ali je, posmatrano u stalnim cenama, zabeležio pad - i to od 6,2 odsto, pokazala je zvanična statistika.
Rukovodilac sektora za makroekonomiju i analizu tržišta kapitala u analitičkom timu Bloomberg Adrije Ivan Odrčić ukazuje na to da je nominalni rast od 5,7 odsto godišnje podržan prvenstveno povećanjem prodaje u trgovini na malo hranom, pićem i duvanskim proizvodima od 11,6 odsto, te neprehrambenim proizvodima (gde se beleži skok od 6,4 odsto), dok je prodaja automobilskog goriva smanjena za 7,3 odsto u odnosu na isti mesec lane. Međutim...
"Ukoliko deflacioniramo ove brojeve, ukupan realni rast trgovine na malo na godišnjem nivou u petom mesecu je bio negativan, odnosno iznosio je -6,2 odsto, pri čemu su sve obuhvaćene kategorije zabeležile negativnu promenu", navodi on.
Opširnije
Industrija u maju napredovala, ali samo zbog proizvodnje struje i gasa
Indeks industrijske proizvodnje je u odnosu na prosek iz 2022. bio veći za dva odsto, a u odnosu na maj 2022. porastao je za 1,5 odsto.
30.06.2023
Pad broja građevinskih dozvola ukazuje na dalje usporavanje u sektoru
U aprilu ove godine izdate su 1.972 građevinske dozvole
15.06.2023
Inflacija u Srbiji usporila, rast cena u maju 14,8 odsto
Inflacija je u martu dostigla svoj vrhunac od 16,2 odsto, a pad (na 15,1 odsto) počeo je u aprilu.
12.06.2023
Nezaposlenost u Srbiji ponovo skočila iznad deset odsto
Stopa nezaposlenosti je u prva tri meseca ove godine porasla na 10,1 odsto.
10.06.2023
Ovo je četvrti uzastopni mesec kako maloprodaja ostaje u realnom minusu (dakle, iako nominalno raste zbog viših cena, ukoliko se izostavi uticaj inflacije, vidi se da ona zapravo pada) na godišnjem nivou.
"Podaci o količinskom padu prometa u trgovini na malo ne čude, jer su se u državi predugo zadržali veoma visoki inflatorni uslovi. Najnoviji pokazatelji za Srbiju govore o godišnjoj HICP inflaciji od 14,5 odsto - daleko višoj od svih zemalja Adria regiona. Stoga građani kupuju sve manje količine robe i usluga. Dodatni negativni faktor potrošnji građana dolazi i od restriktivne monetarne politike, koja znatno poskupljuje zaduživanje, zbog rasta kamatnih stopa na potrošačke i sve druge kredite", ocenjuje analitičar.
Dodaje da, s druge strane, na i dalje pozitivan nominalan rast u maloprodaji povoljno utiču dobri pokazatelji s tržišta rada - zaposlenost raste prosečno za 2,9 odsto godišnje u prva četiri meseca ove godine, nezaposlenost se kreće ka rekordno niskim nivoima, a plate nominalno rastu za preko 15 odsto.
U izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) od petka se navodi da, ukoliko se uporede prvih pet meseci 2023. sa istim periodom prošle godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 9,4 odsto, a u stalnim cenama je manji je za 4,9.
Sem na godišnjem, brojevi se mogu uporediti i na mesečnom nivou, a u tom slučaju vrednost prometa za maj ostala je nepromenjena u odnosu na april - ako se gledaju stalne cene, dok je prema tekućim cenama zabeležen neznatan skok od 0,4 odsto.
Geografske oblasti
Podaci RZS pokazuju dublji realni međugodišnji pad na severu zemlje - od 7,8 odsto (pri čemu je u Vojvodini bio pad od 5,2 odsto), u odnosu na jug, gde je on iznosio 4,5 preocenata.
Promena na relaciji maj-april ove godine u stalnim cenama bila je -1,4 odsto za sever (isto toliko i za Vojvodinu), odnosno 1,9 u plusu za južni deo Srbije.
Kategorija proizvoda
Izveštaj izdvaja tri glavne kategorije proizvoda: 1) hrana, piće i duvan; 2) neprehrambeni proizvodi, osim motornih goriva i 3) motorna goriva.
Kada je u pitanju prva klasa, pad u prometu u stalnim cenama iznosio je 7,6 procenata međugodišnje i 2,6 odsto na mesečnom nivou.
U drugoj kategoriji, godišnji pad iznosi 7,5 odsto, dok je gledano u odnosu na april ostvaren skok od 0,6 procenata.
Konačno, kada je reč o motornim gorivima, godišnji pad je 1,2, a na mesečnom nivou beleži se rast od 5,4 odsto u stalnim cenama.
Šta očekivati?
"Oporavak realnog prometa u trgovini na malo očekujemo u drugom delu godine, kada bi trebalo da se značajnije preokrene negativan trend realnog pada neto plata na godišnjem nivou ili, drugim rečima, prilikom bržeg smanjenja rasta potrošačkih cena, što će dati određen pozitivan doprinos i ukupnom rastu realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2023. godini", zaključio je analitičar našeg medija.
Podsetio je i da su prognozu rasta srpskog BDP-a za ovu godinu revidirali na 2,4 odsto, sa prethodnih 1,3, prvenstveno usled boljeg od očekivanog stanja u pogledu inostrane potražnje.