Ekonomski ataše SAD: Srbija treba da uvede sankcije Rusiji

Ekonomski ataše ambasade Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu Joseph Boski u intervjuu za Bloomberg Adriju govorio je o potencijalima srpske ekonomije, mogućnostima za ulaganja, najinteresantnijim sektorima za investicije, ali i o litijumu i ruskom uticaju u Srbiji. 

- Videli smo da je rast investicija u IT sektor kada su američke kompanije u pitanju značajan. Gde još vidite potencijal za rast investicija iz SAD?

U IT sektoru će nastaviti da se razvija infrastruktura. Kada pogledamo različite investicije, uvek je kombinacija onoga što Srbija misli da je najbolje i šta je najbolje za investitora koji dolazi iz nezapadnih zemalja. Tako da je to vrsta investicije koju ne bih nazvao investicijom, ja bih to nazvao 'iskrivljenom' (engl. distortion) investicijom (distorzija tržišta znači svako mešanje koje značajno utiče na cene i, u nekim slučajevima, preuzimanje rizika i raspodelu sredstava. Vlade su izvor većine tržišnih distorzija, uključujući regulativu, subvencije, poreze i tarife, prim. aut.).Tako da kada Srbija donosi pravu odluku o ulaganju, oni rade sa američkim partnerom na izgradnji, na primer, hidroenergije, ako pričamo o dobrim investicijama.

Hidropotencijali

- Šta je potrebno da bi se ostvarili potencijali u oblasti hidroenergije?

Hidroenergija je ono za šta smo zainteresovani u Srbiji jer su potencijali neverovatni. Proširenja bi mogla da transformišu celu energetsku industriju tako da mislimo na hidroelektrane i skladištenje od akumulacije energije iz hidroelektarna kao ogromnu bateriju, koje se koriste u kombinaciji sa solarnom i energijom vetra. Srbija ima ogromne hidropotencijale i potencijale za skladištenje koje treba da se izgrade i koje će napraviti put za masivnu zelenu tranziciju, tako da su veoma uzbudljive stvari koje se dešavaju na tom polju i američki investitori i partneri rade zajedno sa Srbijom. Svi su spremni odmah da investiraju u Srbiju u solarnu energiju i vetar, tako da vlada ispravno razume da je vreme da se preduzmu ovi koraci. Mnogo toga još treba da se uradi, ne samo u uspostavljanju kapaciteta za skladištenje i baterija za skladištenje. General Electric pravi neverovatne turbine koje postoje već ovde u Srbiji, rade i stvaraju par stotina megavata čiste energije svaki dan.

EPS

 

Mreža

- S obzirom na stanje u kojem je Elektroprivreda Srbije, i zavisnost od ruskog gasa, kako ovo promeniti?

Druga stvar koja mora da se desi, a ovo je veoma teško, da budem iskren, jeste mreža koja mora da se ažurira i to će zahtevati dosta posla. Postoje sigurno američke i druge kompanije koje bi mogle da rade sa Srbijom na tome, tako da Srbija i državno preduzeće treba da se fokusiraju na ove glavne zadatke, a ne samo da nastave da gase ponekad bukvalno požare ili probleme. Oni treba da razviju infrastrukturu za podršku tranziciji zelene energije.

Projekti u solarnom, hidro i vetro sektoru se zapravo kreću napred i mreža još uvek ima neki kapacitet da apsorbuje sve to. Ako se sav uvoz gasa supstituiše proizvodnjom čiste energije u zemlji, to je između tri do pet odsto BDP-a čak i u lošoj godini. Okretanje od uvoza ka domaćoj proizvodnji je ogroman napredak i to je nešto što pridodaje svake godine i to Srbija može da ostvari i mislim da će ostvariti.

Litijum i rudarstvo

- Iskopavanje litijuma, bakra i grafita šteti okolini. U Srbiji ima dosta rudnika, ali i planova za iskopavanje preko potrebnih ruda za zelenu tranziciju. Kako vi gledate na ovu situaciju?

Jasno je da vrednost litijuma i drugih kritičnih minerala igra bitnu ulogu, tako da transformacija energije koja treba da se desi zahteva litijum i druge minerale. Srbija može imati velike koristi od učešća u ovom celom lanacu vrednosti. Srbija ima istoriju proizvodnje automobila koju nastavlja sa Nemačkom i SAD i Francuskom i drugim investitorima koji imaju zaista visokotehnološke komponente auto-industrije. Sve ove zaista najskuplje komponente koje idu u luksuzne automobile i druge stvari proizvode se upravo u Srbiji uključujući i proizvodnju softvera. Sve to može i treba znatno da poraste jer ceo svet čini preko potreban prelazak sa automobila na benzin na električna vozila, tako da je to ogromna prilika za Srbiju u mnogim oblastima.

- Kako pomiriti onda zelenu tranziciju sa zelenim rudarstvom?

Rudarstvo je uvek veoma složen proces. Potrebno je moderno društvo sa savremenom tehnologijom, potrebni su nam minerali. Način na koji dobijate te minerale drastično varira od pristupa. Još jedna stvar koja se može uraditi i verovatno se ne radi dovoljno u tim oblastima, ali u mnogim vodećim svetskim rudarskim kompanijama sve više brinu o tome da se postaraju da njihov neto uticaj bude pozitivan. U partnerstvu sa lokalnim partnerima, sa nacionalnim vladama i nevladinim organizacijama itd. mogu pružiti podršku za druge ekološke ciljeve koji mogu pomoći da se nadoknade neki izazovi koji su stvoreni i povezani sa resursima. Tako da mislim da je to važan pristup i ne možete jednostavno reći – ne, nećemo to učiniti. Morate reći ako ovo uradimo, kako to može da poboljša čitavu životnu sredinu. Ako vam je stalo do čistog vazduha i čiste vode, to je ono na šta bi trebalo da se fokusirate i kažete da ćemo dobiti čistu energiju i vodu radeći ove stvari. To je ono što je potrebno za to, to je ono što je potrebno za diskusiju o ovim pitanjima.

- Kako to može da se postigne?

Mislim da je većina investitora, barem veći investitori na Zapadu, žele čisto investiciono okruženje, tako da bez obzira na to da li ulažu u zemlji ili u inostranstvu, američki investitor želi da zaštiti svoju reputaciju, oni žele da zaštite dugoročnu održivost projekta tako da žele da ima pozitivan uticaj na životnu sredinu što je više moguće. Ako je potrebno i u drugim oblastima koje uključuju zagađenje vazduha, zagađenje vode i rešavanje tih pitanja, onda je to način da se to ostvari. Tako da mislim da većina kompanija pozdravlja jasnoću o tome kako to da urade, to je ono što investitori žele. Dobri investitori žele stabilnost, žele pozitivan uticaj na zajednicu kako bi mogli dugoročno da ulažu decenijama.

Depositphotos

Poljoprivreda

- U kojim još sektorima vidite potencijal za investitore u Srbiji a da nije ostvaren?

Mislim da je poljoprivreda već važan deo služenja privredi, ali može biti i mnogo jači deo toga. Potrebno je okruženje, uključujući, na primer, odgovarajuću veleprodajnu pijacu, berzu. Za ovakvu zemlju u kojoj je tako veliki deo njene privrede poljoprivreda, potrebno je da postoji razvijeno veleprodajno tržište roba. Kako će se to odvijati i kada će biti, ne znam sve detalje. Znam da je vlada svesna ove vrste jaza i možda treba da predlože neki zakon koji će to olakšati, ali vlada ne mora da vodi ovu stvar. Vlada ne vodi čikašku robnu berzu (Chicago Commodity Exchange). Robna berza sa budućim (futures) cenama može biti ogromna korist za farmere, na primer, i smanjiti njihove troškove transakcija, smanjiti vreme koje troše na skladištenje. Sofisticirano, dobro razvijeno tržište može biti veliki uspeh jer smanjuje transakcione troškove od farmera do maloprodaje i svih u procesu. Povećava profit tako što maksimizira efikasnost i tako što će postojati jasno tržište za robu.

IT i 5G

- S obzirom na ulazak i drugih investitora iz Kine u IT i sektor komunikacija, kako očekujte da teče razvoj za Srbiju?

Kao što sam ranije rekao, IT sektor nastavlja da raste u Srbiji i njegov rast će zahtevati dobru 5G mrežu, tako da mi je drago i nadam se da će ove godine biti 5G opcija sa novim zakonima koji će olakšati sprovođenje. Trenutna situacija u Srbiji na tržištu telekomunikacija je prilično tesna sa dosta igrača, ali dve vodeće kompanije imaju veoma jaku 4G mrežu zasnovanu na najkvalitetnijim provajderima opreme. To su evropski provajderi, poznati Nokia i Ericsson. Razumna stvar bi bila da se nastavi rad sa tim pouzdanim dobavljačima na širenju 5G kao centra informacionih tehnologija za region. Srbija ne želi da ide jeftino, želi da ide sa kvalitetom, tako da kvalitet 5G dolazi iz Evrope i evropski partneri će omogućiti, dozvoliti i doprineti za Srbiju ka rastu usluga kao čvorišta. Ali još uvek je rano da se bilo šta kaže jer još nije urađen ni tender za provajdera, a u igri su i privatne i državne kompanije, zakon još uvek nije na snazi.

Ruski uticaj

- Kako vi vidite uticaj Rusije u Srbiji?

Ako razgovaramo o ruskim uticajima, to je veoma interesantno pitanje i za mene lično. Učio sam ruski jezik, proučavao sam rusku kulturu, to je neverovatan resurs za svet, neverovatan doprinos svetskoj baštini i to uvek treba negovati i ceniti. Sadašnja situacija u politici, ekonomiji, bezbednosti nema ništa pozitivno. To je potpuno negativan uticaj i mora se odbaciti, Srbija treba da to odbaci. Uvođenje sankcija je ispravan korak s tim u vezi i to ne znači odbacivanje ruskog naroda, ne znači odbacivanje ruske istorije, to znači potpuno odbacivanje svega što se dešavalo sa aktuelnom vlašću sa invazijom na Ukrajinu 2014. i potom nastavkom invazije 2022. godine. To nisu mali problemi. Ali gde je Srbija? Srbija je evropska država i najveći partneri na svakodnevnom nivou su evropski partneri. Gde se školuju Srbi i gde se sele u inostranstvo da nauče i steknu iskustvo i onda se mnogi od njih vrate i donesu ga kući? Srbiji je mesto u EU.

Kineski uticaj

- Kako se širi uticaj kineskih investitora, ne samo u Srbiji već i u EU, koji je stav administracije SAD?

Mislim da je to komplikovano pitanje dase razume jer Narodna Republika Kina, to nije sistem zasnovan na tržištu. Tako da, kada se pojavi kineska kompanija na tržištu, pitate se da li je to kompanija iz NR Kine, da li je to kineska kompanija, da li je to privatna kompanija, Takva nesigurnost nije pozitivna stvar za ulaganje, tako da ga ne vidim kao značajno dugoročno pozitivno partnerstvo sa jasnoćom koju imaju druge privatne kompanije zasnovane na tržišnim principima. Motivacija je jasna u sistemu zasnovanom na tržištu. Ono što se onda dešava je da uticaj koji takva zemlja ima (Jugoslavija ga je imala do izvesne mere), kada imate manjak privatnih kompanija, uloga države je veća, pa niste sigurni. Ja se ne bih osećao prijatno i mislim da to nije pravi pristup. Zato imamo razvojne banke, imamo bilateralnu pomoć. Mislim da je to ono što mnoge zemlje žele od NR Kine: veću transparentnost, efikasnije razumevanje šta je privatna kompanija, a šta nije i to nije moguće u njihovom sistemu, ali ta potreba za jasnim stvarima je na prvom mestu za druge partnere.