Litijum potreban i SAD i EU, a Srbiji energetska bezbednost

Ono što Evropska unija nije uspela da natera Srbiju i Kosovo da urade nekoliko decenija, uspela je pragamtična i ekonomski vođena američka spoljna politika. Barem tako izgleda zasada, da je Srbija svoj put odvajanja od Rusije našla preko Evrope, Amerike i delom Kine, preko projekta Rio Tinto. Za Srbiju je ostala samo još jedna "sitnica" kada su veze sa Rusjim u pitanju, a to je naftni gignat NIS u vlasništvu Gazproma.

"Kao što je gospodin Escobar rekao, fokusirani smo na mogućnosti koje će zaključivanje ovog sporazuma doneti celom regionu, uključujući dublju integraciju sa Evropom, Sjedinjenim Državama i evroatlantskim političkim i ekonomskim strukturama. Te beneficije će zahvatiti sve sfere političkog i ekonomskog života u Srbiji. Kako se Srbija približavala Zapadu u poslednje dve decenije, videli ste sve više stranih investicija, uključujući preko četiri milijarde dolara samo od američkih firmi. Očekujem da će ovakve investicije nastaviti da rastu kako Srbija bude napredovala na svom evropskom putu, gde će je ovaj sporazum i odvesti", rekao je u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju ambasador SAD u Beogradu, nakon brifinga za novinare koji je u Briselu organizovao Gabriel Escobar, izaslanik SAD za Zapadni Balkan posle sastanka zvaničnika iz Srbije i Kosova ove nedelje. Escobar je i najavio da "neće biti potrebe za štapom, već samo za šargarepom", kako bi se učesnici dijaloga ohrabrili da idu napred.

Bloomberg

 

Ambasador Christopher Hill je prošle nedelje i izjavio za lokalni Glas Šumadije, da Rio Tinto nije samo običan rudarski projekat već da će "imati veze sa modernom ekonomijom i rekao da pokušava da o tom pitanju sarađuje sa Vladom Srbije i da se SAD trude da podrže Rio Tinto, koji je delom, iako ne potpuno, američka kompanija". 

 

Još od Vašingtonskog sporazuma koji je incirao Donald Trupm, koji je bio potpuno okrenut praktičnim pitanjima kada su Kosovo i Srbija u pitanju, bilo je jasno da ekonomska perspektiva bolje radi od one koju je Evropa pokušavala svojom mlakom diplomatijom da završi. Pitanje je koliko bi i evropska glomazna birokratija i takva diplomatija mogle još dugo da se bave Balkanom, da se nije desio rat u Ukrajini koji je primorao na brzo rešavanje ključnih problema sirovina za zelenu ekonomiju. Srbija osim nalazišta bakra i zlata, ima i izvore litijuma i grafita, pa će tri od ova četiri elementa, prema procenama analitičara, igrati veliku ulogu u prelasku na obnovljive izvore energije i smanjenju zagađenja, koji su toliko potrebni Evropi. Paradoksalno, vađenje ovih ruda i njihova eksploatacija su izvor velikog zagađenja.

U medijima u Srbiji su se pojavili neimenovani izvori koji su naveli da Rio Tinto, Mercedes-Benz i EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj) treba da ulože 2,5 milijardi evra u eksploataciju litijuma na zapadu zemlje. PR osobe iz EBRD i Mercedes-Benz su u pisanim odgovorima za Bloomberg Adriju rekli da ne komentarišu "neimenovane navode i spekulacije". Iz kompanije Rio Tinto zasada nisu odogovorili na pitanja Bloomberg Adrije.

Sudeći prema kampanji koja ide na internetu kroz oglas u kom se propagira projekat eksploatacije litijuma u Srbiji, Rio Tinto očigledno ne sedi skrštenih ruku kada je u pitanju projekat Jadar.

Bloomberg Mercury

 

Ali vratimo se na  američku politiku. Balkanski lideri su tokom poslednjih nekoliko decenija demonstrirali da im je umesto pomirenja lagodnije ubiranje finansijske koristi "za narod", ali i političke poene za ostanak na vlasti. Diplomate su jasno ovo shvatile, a evropska tranzicija sa ruskih izvora energije je samo ubrzala proces.

Kosovski dogovor

Lideri Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Albin Kurti su se na sastanku u Briselu usmeno saglasili da su spremni da nastave dijalog u skladu sa evropskim predlogom o rešavanju pitnja Kosova.

"Sam tekst ovog predloga je napravljen tako da imamo jasan tekst koji omogućava svakoj strani da kažu da su pobednici. Đavo je u detaljima, a ovo je sve marketing koji je potreban zbog svih učesnika, i ovih iz EU upletenih da bude marketing pobede. Pozadinski posao su odlično uradili SAD i Velika Britanija, koji je bio odlučujući", kaže istoričar Aleksandar Životić, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

On je dalje rekao kako će sada vlastima u Srbiji biti potrebno vreme da glasačima objasne zašto je to u interesu zemlje.

"Izostala je podrška za biznis zajednicu od strane SAD i VB svih ovih godina, to smo videli. Ali mislim da su svojim kompanijama te njihove administracije rekle – okej je da probate Srbiju. Posebno je važno da SAD ohrabre Južnu Koreju u ovom kontekstu. Takođe će biti važna i harmonizacija 'Mini-Šengena' sa EU Šengenom", navodi Životić u izjavi za Bloomberg Adriju.

Za Srbiju su na tanjiru dve šargarepe proistekle iz pregovora oko Kosova, a "početak svih šargarepa je nagrada za biznis zajednicu i energetska bezbednost, a videli smo ko najviše potencira i investira u energetsku bezbednost Srbije", rekao je Životić.

Dva finansijska problema

Beograd se suočava sa dva velika finansijska problema. Jedan je  pitanje potraživanja između Srbije i Kosova, a drugi – možda i teži – pitanje vlasništva NIS-a.

"Ne može se ići na sucesiju, a međusobna potraživanja se mere u milijardama, a pošto dve zemlje nemaju sredstava, trebao bi da se napravi fond. Ni bezbednost nije dotaknuta ovim pregovorima, a ako se ovo pokrene, onda se ide ka NATO", smatra Životić.

Bloomberg Mercury

 

Prema mišljenju neimenovanog izvora iz privredne zajednice, Srbija će moći da kaže da je završila sa Rusijom kada preuzme vlasništvo u NIS-u,  te da iako u ovom trenutku sve deluje da je država na zapadnom putu,  još sve nije gotovo. Rusija nije priznala Kosovo i u Ujedinjenim nacijama, uvek je glasala u korist Srbije.

Srbija je osudila u UN invaziju na Ukrajinu, ali nije uvela sankcije Rusiji, uprkos pritisku EU koji od Beograda zahteva da se uskladi sa spoljnom politikom unije kao zemlja kandidat.

"Pre par meseci je bila ponuda od strane ove vlasti da se preuzme NIS, ali su Rusi to odbili, a to je ogroman leverage jer je NIS veliki sponzor i fudbalskih i košarkaških klubova, kao i oglasa. NIS je, što se tiče finansiranja, miran za sledeću godinu, ali na srednji i dugi rok je veliko pitanje. To je kapitalno intenzivna industrija, a ovde nema dovoljno velike banke koja bi to finansirala, evropske banke to neće raditi, te na srednji rok preti da bude podinvestiran, a onda preti pitanje ekologije i svega ostalog. To je veliki problem", navodi ovaj izvor iz finansijskog sektora.

Prema ovoj tezi, Srbija je zaradila period zatišja i odmora, a Amerikanci neće mnogo pritiskati pitanje Rusije, već je to tema koju pokreću zvaničnici EU.

"Osim što guraju Amerikanci, Evropa je sto posto zavisna od litijuma i ona nema svoje izvore. Koliko znam, najviše ga ima u Kini, a žele da do 2030. da u Nemačkoj voze svi električne automobile. Šta bi se desilo da Xi Jinping zavrne litijum i doviđenja. Ni u jednoj, ni u drugoj firmi Kinezi nisu većina, te kineska perspektiva nije toliko bitna", objašnjava neimenovani izvor za Bloomberg Adriju. 

Kina i zagađenje

Međutim, Sjedinjenim Državama i Evropi je potreban litijum, a ništa manje bitna je i uloga Kine i njenih investitora u Srbiji. Rio Tinto i Mercedes-Benz imaju udeo kineskog vlasništva, doduše, bez odlučujuće većine i glasa. Zijin Bor Copper je vlasnik prerade i proizvodnje drugog bitnog metala u Srbiji – bakra, koji je neophodan za proizvodnju litijumskih baterija.

"Američki motiv često i jeste da spreči da litijum padne u ruke kineskoj državi. Međutim, decenije ekonomskog povezivanja sa Kinom, pokazuju da nije lako isključiti totalno Kinu. Primeri vlasničkog odnosa to pokazuju. Nisam ubeđen u postojanje linka sa kosovskim sporom, mada ne da je vidljivo u ovom stadijumu", kaže Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Kina sa svoje strane ima problem sa EU kada je zagađenje u pitanju, ali i u Srbiji. SAD imaju i više političkih zamerki na ulogu Kine u svetu.

Opoziciona stranka Ne davimo Beograd, članica bloka ekoloških partija, protivi se iskopavanju i eksploataciji litijuma u Srbiji, te smatra da se mora pronaći način da rudarstvo ne utiče na životnu sredinu. Delovanjem ovog bloka i skupljanjem potpisa za narodnu inicijativu, ali i motivisanjem velikog broja građana da izađu na protest u nekoliko navrata, rezultiralo je obećanjem Vlade Srbije da će prekinuti istraživanja i blokirati iskopavanje litijuma u Srbiji.

Bloomberg

 

"Ni u kakve projekte iskopavanja litijuma ne treba ulaziti pre studije procene uticaja na životnu sredinu i podržavamo Vladinu zabranu iskopavanja litijuma", kaže u telefonskoj izjavi Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd, poslanik u Skupštini Srbije i visoki funkcioner stranke. 

Vuksanović navodi da je Srbija ozbiljno ugrožena kada su u pitanju javno zdravlje i ekološka bezbednost.

"Srpska elita je usvojila politički model razvoja u kojem se ovo dvoje žrtvuju radi ekonomskog rasta, kako bi se omogućio brz priliv novca i kako bi vladajuća elita mogla to da koristi kao vid političke legitimacije pred svojom populacijom. Tačno je, naravno, i da zemlje srednjeg dohotka poput Srbije moraju da prave bolne kompromise, ali postoji granica dokle taj kompromis može da ide," kaže analitičar iz BCBP.

Pitanje energetike i sirovina je zvezda svih geopolitičkih dešavanja u svetu, a Srbija je sa svoje strane posle otkrića litijuma na svojoj teritoriji možda prebrzo ušla u dogovor sa Rio Tintom, pa je sada bila dobra prilika da se posle svih dešavanja u zemlji, ali i u svetu napravi novi dogovor sa rudarskom kompanijom, kaže istoričar Životić.

Takođe, ostaje i pitanje da li će Srbija nastaviti da svoju energestku bezbednost stavlja u tuđe ruke, kada je jasno da će energetska tranzicija biti težak i spor proces za zemlje u razvoju koje će istovremeno taj proces omogućiti razvijenom svetu.

I Vuksanović kaže da je nesumnjivo da će pitanje lanca snabdevanja i zaliha biti u centru pažnje lidera mnogih razvijenih zemalja.

"Međutim, srpsko rukovodstvo gleda stvari drugačije. Ono veruje da je posedovanje tih resursa jedna od retkih strateških resursa koje Srbija može ponuditi globalnom tržištu", kaže Vuksanović i dodaje da ostaje da se vidi da li će biti u pravu.