Električni automobili i OIE obeležiće buduću saradnju Srbije i Italije

Početak proizvodnje električnih automobila u Fiatovoj fabrici u Kragujevcu i veliko interesovanje italijanskih kompanija da ulažu u obnovljive izvore energije obeležiće buduću saradnju Srbije i Italije.

Da će sledeće godine početi proizvodnja električnih automobila u kragujevačkoj fabrici, podsetio je u utorak predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Forumu za poslovnu i naučnu saradnju Srbije i Italije koji se održava u Beograd. On je istakao da će proizvodnja ovih automobila biti veliki podsticaj za celu srpsku privredu, a da će njihov izvoz još više uvećati robnu razmenu Srbije i Italije.

Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

"Sledeće godine očekujemo početak serijske proizvodnje novog električnog automobila u Kragujevcu i to će biti direktan podsticaj privredi", rekao je Vučić.

Podsetimo, Stellantis je prošle godine sa Srbijom potpisao ugovor o dodeli sredstava podsticaja za proizvodnju električnih automobila u Kragujevcu. U investiciji vrednoj 190 miliona evra, naša zemlja učestvuje sa 48 miliona. Serijska proizvodnja električnog automobila, naslednika "fiata 500L", koji se do sada ovde proizvodio, trebalo bi da počne u septembru 2024. godine, rekao je ranije za naš medij predsednik Samostalnog sindikata Fiat automobili Srbija Saša Đorđević.

Bloomberg

Multinacionalna kompanija Stellantis nastala je 2021, spajanjem FCA (Fiat Chrysler Automobiles) i PSA Groupa (Peugeot S.A.), a pod njenim krovom posluje i fabrika automobila u Kragujevcu. 

Italija drugi najveći strani investitor u Srbiji

Predsednik Vučić podsetio je i da je Italija drugi najveći strani investitor u Srbiji, odmah iza nemačkih kompanija. Vrednost ulaganja italijanskih kompanija iznosi oko četiri milijarde evra.

"Italijanski preduzetnici su dobrodošli u našu zemlju. Mi nudimo sigurnost jednog sistema, nismo 10 godina menjali poreze, 10 godina naša valuta je stabilna i nikakvih problema nemamo. Dve od tri najveće banke u Srbiji jesu italijanske", istakao je Vučić.

U Srbiji posluje oko 1.300 kompanija, preduzetnika i finansijskih institucija sa većinskim italijanskim kapitalom, a zapošljavaju oko 50.000 ljudi.

Potpredsednik Saveta ministara i ministra spoljnih poslova i međunarodne saradnje Italije Antonio Tajani, koji je u zvaničnoj poseti Beogradu povodom foruma, rekao je da Italija želi da bude prisutnija u Srbiji i na Balkanu.

Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

"Balkan je deo Evrope, tu žive naši prijatelji sa kojima smo sarađivali i sa kojima sarađujemo. Balkan ima strateški značaj. Najavili smo da će prvi biznis forum biti upravo ovde, u ovoj prijateljskoj zemlji. Drevni odnos želimo da negujemo i ojačamo", rekao je on i dodao da Italija želi Srbiju u EU.

Električni automobili uvećaće robnu razmenu dve zemlje

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, robna razmena Srbije i Italije prošle godine iznosila je 4,8 milijardi evra, a prema Vučićevim rečima biće znatno uvećana sledeće godine kada počne izvoz električnih vozila iz kragujevačke fabrike. Prošle godine robna razmena je bila viša za 10,5 odsto nego 2021. godine.

Italija je po robnoj razmeni treći najznačajniji partner Srbije.

Italijanske kompanije zanteresovane da ulažu u zelenu energiju

Forum za poslovnu i naučnu saradnju Srbije i Italije okupio je 151 italijansku i 246 srpskih kompanija. Na forumu je poručeno da su italijanske kompanije najviše zainteresovane da u Srbiji ulažu u energetsku i zelenu tranziciju, poljoprivredu i infrastrukturu.

U okviru foruma održan je panel o zelenoj i energetskoj tranziciji na kojem je govorila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović. Ona je izjavila da je zelena i energetska tranzicija oblast u kojoj se saradnja Srbije i Italije može najdinamičnije i najinovativnije razvijati.

MInistarstvo rudarstva i energetike

Đedović je navela da je Italija ne samo među najvećim trgovinskim partnerima Srbije i vodećim investitorima nego i važan partner zemlje u oblasti energetike u prethodnim godinama.

Istakla je da je jedan od najvažnijih projekata u oblasti energetske infrastrukture izgradnja Transbalkanskog koridora i dodala da će on obezbediti veću sigurnost snabdevanja i povezati Srbiju sa Italijom, Rumunijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, budući da je razvoj transmisionih sistema uslov za veći prenos energije i povezivanje tržišta u regionu i sa EU.

Ona je dodala da su italijanske kompanije među prvima prepoznale prilike koje postoje u Srbiji u sektoru zelene energije. Đedović je podsetila da su u Vojvodini od 2010. godine do danas izgrađene tri vetroelektrane čiji su investitori italijanske kompanije.

"Vetroparkovi 'Košava', 'La Piccolina' i 'Kula' danas isporučuju električnu energiju za više od 50.000 domaćinstava, a u pripremi su i novi projekti pre svega u oblasti energije vetra i sunca", rekla je ona.

Depositphotos

U Narodnoj skupštini se trenutno nalazi predlog zakona o izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Đedović je navela da će izmenama zakona biti omogućeno sprovođenje aukcija na način koji će investitore brže integrisati na tržište i omogućiti im potrebnu predvidljivost u pogledu troškova i podsticaja, sa što nižim troškovima po građane i državu.

Pozvala je italijanske kompanije da i one sagledaju prilike i učestvuju u aukcijama za dodelu tržišnih premija za proizvodnju električne energije.