Italija je drugo izvozno tržište za Srbiju, šta posle izbora?

Italijanski izbori održani u nedelju doveli su do velikog političkog zaokreta udesno i do šanse da na čelo vlade prvi put u istoriji te države stane žena, u momentu kada se Italija suočava sa izazovom otplate javnog duga u klimi narasle inflacije i povećanja kamatnih stopa.   

Iako bi Italijani mogli da sačekaju do sredine sledećeg meseca da saznaju tačan sastav nove vlade, rezultati koji su objavljeni u nedelju uveče ukazuju na jasnog pobednika.

Giorgia Meloni i njen savez  koji uključuje Liga Mattea Salvinija i Forza Italia Silvija Berlusconia suočiće se sa mnogim problemima. Novu italijansku vladu testiraće krize koje se preklapaju, a nova vlada moraće da se suoči sa nagativnim posledicama inflacije, energetske krize, rasta kamatnih stopa i visokog udela javnog duga u BDP-u.

Novu izvršnu vlast dočekuje nezavidna situacija u italijanskom društvu i ekonomiji. Iako je dosadašnji premijer Mario Draghi donekle uspeo da stabilizuje stanje, brojni su izazovi koji stoje pred Meloni i način na koji će ona i njeni koalicioni partneri odgovoriti na njih diktiraće i ritam privredi.

Bloomberg

Italija je jedan od važnijih privrednih partnera Srbije i naše drugo po veličini izvozno tržište. Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da smo u Italiju u prvih sedam meseci ove godine izvezli robu vrednu 1.211 miliona evra (1.315 miliona dolara u trenutku kada su podaci objavljeni). 

Tako je Italija stala odmah iza Nemačke, najveće evropske privrede, po značaju za srpsku robu koju izvozimo u te dve zemlje. U Nemačku je tako stigla sedmina celokupnog srpskog izvoza, a izvoznici iz Srbije su prodajom u Italiji zaradili svaki 13. dinar.

 

U Italiju smo tokom prošle godine najviše izvozili putničke automobile. Vrednost izvoza iznosila je 275 miliona dolara, a prate ga izvoz obuće (191 milion dolara) i kože (128 miliona dolara).

 

Što se uvoza robe u Srbiju tiče, Italija se nalazi na četvrtom mestu, iza Kine, Nemačke i Rusije. U prvih sedam meseci ove godine, u Srbiju je uvezeno 1.526 miliona evra italijanske robe (što je tada iznosilo 1.654 miliona dolara). 

Najviše su se prošle godine uvozili bakar (121 milion dolara), delovi i pribor za motorna vozila (126 miliona) i koža (129 miliona dolara).

Ipak, zbog zatvaranje zajedničke srpsko-italijanske fabrike automobila u Kragujevcu sredinom ove godine, može se očekivati da će se doći do korekcije i na uvoznoj i na izvoznoj strani zbog izvoza gotovog proizvoda, ali i uvoza brojnih komponenti koje su stizale iz Italije.

Istorija investicija

Jedan od prvih primera bilateralne saradnje, koji će dovesti do najvećeg italijanskog ulaganja u Srbiji, vezuje se za 1953. godinu, kada je Fiat potpisao ugovor sa jugoslovenskom Zastavom, navedeno je u studiji "Italijanska preduzeća u Srbiji. Priča o uspehu", koja je urađena u saradnji sa Komorom italijansko-srpskih privrednika i sa Ambasadom Italije u Beogradu.

"Još jedan važan momenat u procesu porasta broja italijanskih firmi u Srbiji desio se već početkom 2000-ih, sa značajnim pomakom u finansijskom sektoru: 2005. Delta banku je kupila Banca Intesa, potom je Findomestic pruzeo novu banku, a Unicredit se spojila sa hvb.ovim operacijama je na izvestan način pokrenut proces međunarodnog otvaranja srpskog privredno-finansijskog sistema, a sa njim i potonji priliv velikih direktnih investicija iz inostranstva", navedeno je u izveštaju.

Bloomberg

Te tendencije proširile su se na osiguravajući sektor, a italijanska tekstilna industrija oduvek je imala veliki uticaj u Srbiji, pa su otvoreni proizvodni pogoni (Pompea, Golden lady, Fulgar, Calzedonia, a za njima i Olimpias (deo grupacije Benetton). U Nišu od 2011.  italijanske firme u Srbiji s vremenom su postajale sve zastupljenije u skoro svim privrednim sektorim (Pizzarotti, Fintel, GeoX, Progetti...).

"U poslednjih dvadeset godina u Srbiji je italijansko preduzetništvo prisutno u većini sektora i na većem delu teritorije. Italijanske korporacije u sprezi sa više stotina malih i srednjih preduzeća potpomažu rast i razvoj privrede u Srbiji", navodi se u analizi.

U periodu pre 2000. godine, prema izveštaju, bilo je registrovano 28 preduzeća, od 2001. do 2008. 128 preduzeća, u periodu 2009-2013. 189 preduzeća, dok su u periodu od 2014. do 2018. registrovana 243 preduzeća, što govori u prilog sve većem interesovanju italijanskih kompanija za Srbiju.

"U Srbiji je registrovano više od 1.600 kompanija koje su u vlasništvu italijanskih akcionara. U tim kompanijama zaposleno je više od 50.000 radnika, od čega 39.000 neposredno zaposlenih i 12.000 angažovanih kao spin-off i lizing osoblje", piše u studiji.

Prema podacima Razvojne agencije Srbije, Italija je u 2021. zadržala mesto prvog stranog investitora u Srbiji po vrednosti projekata, kao i drugog najvećeg investitora po broju projekata.

Buduće prognoze

Jedan od prvih izazova biće izrada plana budžeta koji će biti podnet Evropskoj uniji i parlamentu i koji treba da se odobri do kraja godine. 

Italijanska ekonomija će verovatno rasti samo za oko 0,4 odsto sledeće godine u poređenju sa predviđanjem od 2,4 odsto objavljenom u aprilu, pokazuju podaci ankete koju sprovodi Bloomberg. Buduća vlada će imati ograničen manevarski prostor jer mora da uskladi ciljeve ugovorene sa Briselom da bi dobila punih 200 milijardi evra finansiranja za oporavak od pandemije.

Iako nova vlast ne bi trebalo da promeni odnose između Srbije i četvrte najveće ekonomije Evropske unije, ako Italiji krene loše i ako nova vlada ne uspe da se izbori sa velikim izazovima koji je očekuju, to će se svakao preliti i na Srbiju.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar