Trump je za Meloni rekao da je 'fantastična' - hoće li joj to pomoći u pregovorima

"Da!" - odgovorio je s entuzijazmom američki predsednik Donald Trump kada su ga novinari, još pre inauguracije, pitali da li je spreman da sarađuje s italijanskom premijerkom Giorgiom Meloni. Naklonost između lidera je obostrana, jer je Meloni, za razliku od drugih evropskih lidera, do sada zauzimala pomirljiviji ton povodom Trumpovih oštrih izjava na račun Evropske unije, njene ekonomske i trgovinske politike, bezbednosnih pitanja, kao i najaktuelnije teme u transatlantskim odnosima, a to su carine i odbrambeni izdaci.

Povodom Trumpove izborne pobede, premijerka je na mreži X napisala da je njegovo predsedavanje "dragoceno za SAD i Italiju", time jasno iskazavši svoju podršku. Tokom posete Beloj kući u četvrtak, za koju je lobirala mesecima, pokušaće da zameni to dosadašnje međusobno laskanje sa američkim predsednikom za ukidanje uzajamnih carina. S nestrpljenjem se očekuje ishod razgovora sa Trumpom, kao i naredni dan, kada će u palati Chigi biti održan sastanak sa njegovim zamenikom, potpredsednikom JD Vanceom.

Iako mnogi evropski lideri s podozrenjem gledaju na njen povlašćeni status kod lidera najmoćnije ekonomije sveta, taj bilateralni odnos mogao bi postati adut za EU u pokušaju da izbegne najavljene američke carine i potencijalno povlačenje bezbednosnih garancija. Po ocenama analitičara, hemija između Trumpa i Meloni mogla bi postati slamka spasa za koju se Evropa hvata pred američkim carinskim cunamijem.

Kad Italija govori u ime EU

"Jačanje uloge Italije je zanimljivo, jer je ova zemlja do sada imala manji uticaj u evropskim integracijama u poređenju sa Nemačkom i Francuskom", kaže Ana Bojinović Fenko, profesorka evropske politike na Katedri za međunarodne odnose Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani. Najveći izazov u ophođenju sa Trumpom, prema njenim rečima, jeste njegova krajnja neozbiljnost: "On je kao dete na fakultetu koje tvrdi da ima najveću lopaticu i kanticu, zato je važno da mu se neko obraća tako da mu to ne osporava", slikovito objašnjava šta očekuje Meloni.

Prema rečima Donalda Trumpa, premijerka Meloni i on su imali dug razgovor nasamo tokom svečanosti povodom ponovnog otvaranja katedrale Notre Dame. Kasnije je Trump izjavio da je Meloni "fantastična žena". Ona je, takođe, bila jedina evropska liderka prisutna na Trumpovoj inauguraciji. "Nikako ne treba zanemariti činjenicu da će s njim pregovarati žena; koliko god to zvučalo strašno, u kontekstu Trumpovih stavova - to je prednost", ističe Bojinović Fenko.

Premijerka neguje dobre odnose i sa bliskim Trumpovim savetnikom Elonom Muskom, sa kojim već duže pregovara o ugovoru vrednom 1,5 milijardi evra za korišćenje satelitskog sistema kompanije SpaceX. Kao o Trumpu, i o njemu je Meloni govorila birajući reči i nazivajući ga "briljantnim čovekom". Prema nekim izvorima, moguće je i da će se tokom posete razgovori o toj temi nastaviti, iako su oni prethodno bili zamrznuti.

Musk i Trump / Bloomberg

 

"Meloni očigledno zna kako da komunicira na Trumpov način, dok EU jednostavno nema alate za suprotstavljanje takvim stavovima, jer insistira na multilateralizmu i stručnim argumentima", smatra profesorka, komentarišući prednosti bilateralnog pristupa u održavanju transatlantskih odnosa.

Trump i Meloni, prema mišljenju profesora i ekonomiste Anžea Burgera, imaju drugačiji pristup: "Urušeno je poverenje u međunarodne institucije, koje sve češće dolaze u sukob sa sve trenutnim, sve uticajnijim velesilama".

U tom kontekstu, unutrašnja politička nestabilnost u Francuskoj i ekonomska stagnacija u Nemačkoj, kao i ideološka nespojivost Pariza i Berlina s Trumpovim Vašingtonom, otvaraju prostor Italiji, ocenjuje profesorka. To, po njenom mišljenju, ne mora nužno biti loše - Trump, uz rizike koje donosi, predstavlja i priliku za EU.

"Teško je zamisliti da bi neka socijaldemokratska vlada mogla da uspostavi dijalog sa liderom poput Trumpa, s obzirom na njegov karakter, stavove i način nastupa", objašnjava sagovornik Bloomberg Adrije razloge za bliskost između Meloni i Trumpa, ali i za nespojivost politike Nemačke i Francuske sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Burger dalje ukazuje na širi kontekst promene u globalnom poretku, u kojem se "unipolarni svet pretvara u multipolarni". Zbog toga lideri Francuske, Nemačke i Velike Britanije postaju nemoćni i irelevantni u savremenom neovestfalskom poretku. Približavanje Italije i SAD vidi kao deo prelaska svetskog poretka sa liberalizma na realizam.

"Trump i Meloni su predstavnici novog poretka koji se oslanja demonstraciju snage umesto na ideale, na pragmatizam umesto na pravne norme i na nacionalizam umesto na globalizam koji je dominirao prethodnim decenijama."

 

Bojinović Fenko: Samostalni nastup Meloni nije sporan

Zar samostalni potez Meloni nije u suprotnosti s namerom EU da se suprotstavi Trumpovoj carinskoj i bezbednosnoj politici jedinstveno, jer je ta politika gura na marginu. Neki evropski lideri, posebno francuski predsednik Emmanuel Macron, upozoravaju da je cilj Trumpove carinske politike da podeli zemlje EU i natera ih da pregovaraju s američkom administracijom pojedinačno, na bilateralnim sastancima. Upravo to sada u SAD radi Meloni.

Posebno Pariz sa sumnjom posmatra posetu Meloni, nakon što je razočarala evropske saveznike svojim tihim odbijanjem planova za naoružavanje Unije, u trenutku kada je Trump počeo da pregovara s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o okončanju rata u Ukrajini.

Francuski ministar industrije Marc Ferracci prokomentarisao je posetu Vašingtonu rečima: "Evropa mora da ostane jedinstvena".

"Mislim da to nije loše, jer je dobro da sagovornik bude neko ko zastupa vrednosti EU, čak i ako ima konzervativna politička uverenja, jer je kontakt važan", napominje Bojinović Fenko.

 

 

Očigledno je da i Evropska komisija sve više uviđa da je bilo kakav dijalog bolji od njegovog potpunog izostanka, kao što je trenutno slučaj u kinesko-američkim odnosima. Politico izveštava da su Giorgia Meloni i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen usaglasile stavove o carinama pre sastanka. Pozitivni signali dolaze i iz Nemačke, gde je predstavnik vladajućih Hrišćanskih demokrata izjavio da "italijanska premijerka ima dobre kontakte s američkim predsednikom Trumpom, koje sada može iskoristiti u korist Evrope".

"EU može da nastupa jedinstveno samo kada je u stanju da taj jedinstveni stav i formuliše, što zavisi od spoljnih prilika i unutrašnjih kapaciteta, a ti uslovi trenutno nisu ispunjeni", objašnjava dalje Bojinović Fenko.

Hočevar: Međusobna hemija je prednost

Uprkos sinergiji između lidera, Bojinović Fenko smatra da postoje ograničenja u tome šta premijerka uopšte može da postigne u Ovalnoj sobi. Cilj su uzajamne nulte carine, koje Ursula von der Leyen nudi Trumpu od početka trgovinskog rata. Time bi EU trasirala put ka sporazumu o slobodnoj trgovini sa SAD i elegantno se izvukla iz nemoćne pozicije u kojoj se našla nakon Trumpovih komentara da je Unija nastala kako bi osujetila američke interese. Ali za Meloni je to veliki izazov, objašnjava profesorka.

"Treba istaći da u ovom trenutku, u okviru G7, SAD čine više od 50 odsto ukupnog BDP-a, što je više nego u Trumpovom prvom mandatu, pa su pregovaračke pozicije Meloni, odnosno EU, sada slabije", dodaje. Uspehom bi se moglo smatrati čak i ako bi se Trump uzdržao od uključivanja u unutrašnje političke tokove EU, što bi bio minimalni kriterijum uspeha pregovora.

 

Nešto optimističniji je poznavalac Italije i bivši dopisnik lista Delo iz Rima Tone Hočevar, koji smatra da "Meloni računa na to da će njihov dobar lični odnos biti dovoljan da ostvari proboj u pregovorima o carinama".

Po njegovoj oceni, premijerka bi mogla da bude uspešna, slično kao u slučaju angažovanja američke pomoći prilikom oslobađanja novinarke Cecilie Sale prošle zime.

"Iako dobra hemija u politici često ima konkretan uticaj, ne znači nužno da će Meloni u tome uspeti, jer je Trump nepredvidiv i nije moguće unapred znati šta bi ga moglo izbaciti iz takta", dodaje Hočevar.

Na kocki je tokom posete, kako kaže, mnogo i za Italiju, jer se ona sa trgovinske tačke gledišta nalazi u nezavidnoj situaciji. Trgovinski suficit sa SAD iznosi gotovo 40 milijardi evra, što je treći najveći među zemljama EU, odmah iza Nemačke i Irske. Pretežan deo izvoza Italije u SAD čine mašine, farmaceutski proizvodi, vozila, proizvodi modne industrije, kao i hrana i piće.

Zato i ne čudi što je Meloni pod pritiskom italijanskih izvoznika da ih zaštiti od Trumpovih carina. Ključno pitanje je, međutim, šta će Trump, koji pristupa politici logikom transakcija, tražiti zauzvrat. Poznavaoci procenjuju da će na stolu biti povećanje uvoza američkog tečnog prirodnog gasa i rast odbrambenih izdataka, koja trenutno stagniraju na oko 1,5 odsto.