Loše pruge i nedostatak regulative čine litijum za Srbiju vrlo opasnim

Ponovno curenje amonijaka u Srbiji, drugi put za tri nedelje, samo je jedan u nizu hemijskih akcidenata sa opasnim materijama u državi u kojoj ne nedostaje zagađenja, a stanje pruga upućuje na zaključak da bi potencijalno vađenje litijuma bilo i te kako pod znakom pitanja. Osim loše infrastrukture, kada je železnica u pitanju, ni zakonska regulativa koja treba da uredi ovu oblast, čini se nije dobra, ili barem kasni kada su u pitanju investicije u industrije potencijlano opasne po okolinu. 

Pokret "Ne davimo Beograd" zatražio je ove nedelje da se srpsko zakonodavstvo uskladi sa evropskom direktivom Seveso III, koja je u Evropi na snazi već punih 10 godina. Predstavnica pokreta Biljana Đorđević izjavila je da je još 2015. godine formirana radna grupa koja je trebalo da uskladi srpsko zakonodavstvo sa Seveso III direktivom od 4. jula 2012. godine.

Prema njenim rečima, u Srbiji je zakonska regulativa usklađena sa Seveso II direktivom iz 1996. godine. "Tražimo da se naša regulativa uskladi sa regulativom iz 2012. godine, to je već 10 godina kašnjenja u odnosu na ono što je zakonska regulativa u Evropi. Od 2015. godine nemamo usaglašen tekst zakona koji je ušao u skupštinsku proceduru", rekla je Đorđević u Medija centru u Beogradu.

Ona je ocenila da je Seveso III najunapređenija verzija tih direktiva, koja se bavi bezbednošću građana i zaštitom životne sredine za slučajeve velikih hemijskih udesa.

Đorđević je navela da osam godina država nije pripremila regulativu koja je značajna za građane i ocenila da je to posledica odugovlačenja, ali i manjka kapaciteta i kadrova ministarstva i vlade.

Prema njenim rečima, država se postavlja kao suprotstavljena strana građanima koji ukazuju na rizik u kome su se našli i da "gotovo direktno" zastupa interese kompanija koje se bave preradom i skladištenjem opasnog otpada umesto da bude zastupnik javnog interesa.

Šta je problem u Srbiji

Dodatno, država bi sa ovom usklađenom regulativom sa EU bila primorana da i rudnička jalovišta, kao i procese koji se odvijaju pri izdvajanju vrednih metala i ruda, morala takođe da obuhvati i rudnike. Trenutno se u Srbiji aktivisti bune i protiv kineskog investitora u rudniku "Bor", tvrdeći da su opasnost po životnu okolinu. Taj grad je ujedno i jedan od najzagađenijih konstatno više decenija, gde je stalno prisustvo teških metala u vazduhu.

Prema dokumentu Evropske komisije (EK) o regulativi Seveso III, hemijski procesi se normalno shvataju u odnosu na rudarstvo kao aktivnosti usmerene na izdvajanje vrednih minerala ili metala iz otpadnog materijala koji ih okružuje, a dešava se nakon ekstrakcije.

"Gde ove operacije obrade uključuju opasne supstance i skladištenje koje su pokrivene Sevesom, opasne materije u vezi sa ovim procesima prerade takođe treba da budu obuhvaćene. Međutim, gde se pre bušenja odvijaju aktivnosti hemijske obrade koje imaju za cilj da na neki način promeni jednu ili više hemikalija ili hemijskih jedinjenja (s obzirom na njihovu upotrebu u operacijama bušenja, na primer), takve operacije i povezano skladištenje hemijske supstance takođe spadaju pod Seveso", stoji u dokumentu EK.

Postavlja se pitanje da li vlast u Srbiji ima volje da usvoji regulativu i standard iz EU, kada je ono što i privlači investitore u ovaj deo sveta baš odsustvo regulative u zaštiti životne sredine, ali i visina subvencija.

Prema rečima Dragane Đorđević, naučne savetnice sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, ako bi se Srbija odvažila da otvori rudnik litijuma za koji dnevno treba minimum 1.000 tona koncentrovane sumporne kiseline, imali bismo problem da je nabavimo i transportujemo.

"U Srbiji nema dovoljno kiseline da podmiri jedan rudnik litijuma, već bi se uvozilo iz Bugarske i ko zna odakle sve još. A ovih akcidenata bi bilo često. Imamo resursa u biomasi iz koje bismo mogli da proizvedemo biogas koji bi zamenio kompletni uvoz Ruskog gasa, a ostatak iz anaerobne digestije za izdvajanje biogasa je  - digestata - najkvalitetnije organsko đubrivo koje se vraća na njivama", objašnjava Đorđević.

Bloomberg Mercury

 

Nemačka već uveliko proizvodi struju iz biogasa i takvih digestora ima 12.000, dok ih Srbija ima svega tridesetak.

"Tada nam ne bi trebao ni uvoz bilo kakvog gasa, niti veštačka đubriva, a pride bismo imali gasne elektrane za proizvodnju struje. I da dodam - ti digestori bi koristili otpadnu biomasu: žetvene ostatke, ostatke prerade voća i povrća, organski deo komunalnog otpada - umesto da nam divlje deponije širom Srbije gore jer se taj organski otpad razlaže u metan koji se samopali", opisuje sliku stanja u Srbiji ova naučna savetnica.

Šta je problem za kompanije

Kompanija Elixir Group, čiji se tovar amonijaka i prosuo kod Pirota, posle iskakanja vagona iz šina, kaže da su upoznati sa nacrtom novog zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa koji uključuju opasne supstance, koji podrazumeva usklađivanje domaćeg zakonodavnog okvira sa zahtevima Seveso III direktive EU. "Naše industrijske aktivnosti su već usklađene sa zahtevima Seveso II direktive EU", navode iz Elixira.

Kako kažu iz ove kompanije, Srbija je deo evropskog trzišta i u interesu srpske izvozno orijentisane privrede je usklađivanje sa EU regulativama, u svim oblastima, uključujući i oblast upravljanja otpadom, kao i oblasti energetike i klime.

"Nužno je da se obezbedi infrastruktura, uspostave svi tržišni mehanizmi koji će podstaći investicije u ovoj industriji, a sve to treba da se sprovodi uz adekvatan regulatorni okvir. Iz ugla privrede nije lako prognozirati kojom dinamikom će se to razvijati u Srbiji, ali sigurno je da su potencijali i benefiti u svakom smislu veliki i što ih pre iskoristimo, to bolje", kažu iz Elixir Group. Ovo su relativno nove oblasti i još uvek su vrlo različite prakse u različitim državama EU.

Srbija generiše oko tri miliona tona komunalnog otpada godišnje, koji završava na sanitarnim i nesanitarnim deponijama koje nemaju dovoljan kapacitet, a taj otpad na deponijama nastavlja da zagađuje životnu sredinu na različite načine.

"Trend u EU je maksimalno iskorišćenje otpada kao resursa i odlaganje isključivo inertnog reziduala nakon adekvatnog tretmana. To će pre ili kasnije postati nužnost i u Srbiji. Rešenja su poznata, tehnologije dokazane i dostupne, a mogućnosti i benefiti su ogromni i za ekonomiju i za ekologiju. U narednom periodu najveći potencijal vidimo u sferi komunalnog otpada, gde smo kao kompanija, i domaća privreda uopšte, na početku tog puta koji je izvesno naša bliska budućnost", kažu iz ove kompanije.

Kada je u pitanju delatnost upravljanja otpadom, Elixir Group vrši privremeno skladištenje opasnog i neopasnog  industrijskog otpada. Količine koje su procesuirane kroz njihova skladišta u Šapcu i Prahovu tokom 2022. godine iznose: 6.836 tona opasnog i 332 tone neopasnog otpada. Pored toga, primenom modela cirkularne ekonomije u proizvodnim procesima su upotrebili 3.145 tona alternativnih sirovina koje su 100 odsto reciklirane bez reziduala. Planovi za ovu godinu su na sličnom nivou.

Glavna i primarna delatnost Elixir Group je proizvodnja fosforne kiseline i mineralnih đubriva koje izvoze u 85 zemalja na svim kontinentima.

"EU je naše veliko izvozno trzište na kom težimo da ostanemo konkurentni i naša strategija je usmerena na potpunu dekarbonizaciju poslovanja. Prioritet je dekarbonizacija izvora toplotne i električne energije koja podrazumeva investicije u postrojenja za termički tretman i iskorišćenje energije iz otpada", kažu iz Elixira.

Prema rečima čelnika ove firme, nakon realizacije prve faze investicionog ciklusa, krajem 2024. godine, planiraju da postepeno smanje kapacitete skladištenja u svim postojećim skladištima otpada. Nekim skladištima će potpuno ukinuti ovu namenu, a određena će nastaviti da funkcionišu kao transfer stanice u obimu koji je nužan, tehnološki i logistički. Dugoročno ne planiraju da ovu delatnost razvijaju kroz fizičko-hemijske tretmane ni na jednoj lokaciji. Kažu da je cilj "maksimalno iskorišćenje otpada kao resursa, a ne njegovo odlaganje u životnu sredinu".

Elixir Group nije kupio kompaniju Yunirisk iz Barajeva, ali kažu da je tačno je da su u toku pregovori koji između ostalog podrazumevaju set obaveza koje svaka strana treba da ispuni kao prethodne uslove za sprovođenje transakcije.

Zamerke stanovništva Barajeva kada je u pitanju kompanija Yunirisk odnose se na loše rukovanje opasnim materijama koje skladište, a dodatno lokalni aktivisti zahtevaju da se zakonom reguliše da takva postrojenja ne smeju da se nalaze u naseljenim mestima.

Različita rešenja

Primera građanskog civilnog otpora zbog zagađenja ima puno, a jedan od poslednjih je i rudnik grafita u Švedskoj, gde su se građani pobunili, a Švedsko ministarstvo ekonomije bilo primorano da sprovode istragu o tome kako da se pojednostavi proces izdavanja dozvola kako bi se obezbedilo održivo snabdevanje metalima i mineralima "kritičnim za inovacije".

Drugi, svetliji primer je zabrana iz novembra prošle godine u Kanadi. Akcije kompanija istraživača litijuma su oslabile nakon što je kanadska vlada naredila tri kineske firme da se oslobode trojke zbog pojačanih smernica za zaštitu mineralnog bogatstva zemlje. Odluka je doneta pošto su Kanada, SAD i njihovi saveznici sve više zabrinuti zbog kineske dominacije metala koji su sastavni deo za prelazak na čistije izvore energije.

U Srbiji, delatnost upravljanja otpadom se obavlja u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. IPPC postrojenja za upravljanje otpadom podležu i obavezi ishodovanja Integrisane dozvole prema Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Republika Srbija postavila je ciljeve u Programu upravljanja otpadom za period 2022 - 2031.godine. Primena cirkularne ekonomije je posebno obrađena kroz Program razvoja cirkularne ekonomije za period 2022 - 2024. godine.
Iz kompanije Elixir Group najavili su više transparentnosti u procesu poslovanja i bolju saradnju sa građanima.

"Smatramo da je jednako važno i da se osnaži proces transparentne komunikacije i saradnje sa civilnim sektorom i zainteresovanom javnosti kako bi se doprinelo izgradnji poverenja i uzajamne podrške za opštu dobrobit, čemu ćemo kao kompanija posvetiti posebnu pažnju u narednom periodu", kažu iz ove kompanije.

U tom slučaju država će sa svoje strane učestvovati samo sa regulativom, ali i ubiranjem poreza i od kompanija koje se bave opasnim otpadom i materijama, kao i od građana.

- Uz pomoć Jacob Lorinc, Isabella Anderson