Amonijak najviše curi u Srbiji - serija opasnih incidenata

U Srbiji su hemijski akcidenti česti sa hlorom i amonijakom, a jedan od poslednjih takvih zabeležen je 2017. godine kada se u pančevačkoj Azotari izlio amonijak u pogonu Karbamid i tom prilikom preminuo je radnik. Za kompaniju Elixir Group ovo je prvo veće curenje koje je pogodilo transport amonijaka i uzrokovao zasada smrt potencijalno dve osobe u Pirotu, dok je 56 građana hospitalizovano.

"U prethodnom periodu su se povremeno dešavala manja iskliznuća vagona na drugim deonicama, bez curenja ili sa manjim curenjima koja su bivala brzo otklonjena i u tom smislu nije bilo značajnijih šteta ni po imovinu ni po životnu sredinu", kažu iz ove kompanije.

Neki se još uvek sećaju onog iz 1985. godine kada je u pančevačkoj Azotari posle izlivanja 1.000 kilograma amonijaka otrovano 19 radnika, potom naredne godine u Šapcu kada se izlilo 43 tone amonijaka iz vagona, čime je ugroženo stanovništvo tog grada. Iste godine u Novom Sadu na teretnoj železničkoj stanici zabeleženo je izlivanje 1.000 litara tečnog hlora od koga je trovanje doživelo sedam ljudi. I možda najčuvenije stradanje deset radnika fabrike Grmeč 1995. godine u Zemunu za koje se sumnja da su poginuli posle eksplozije amonijum-perhlorata, a vlasti nikada nisu saopštile pravi razlog ovog incidenta, osim da je hemijske prirode.

Prema rečima Vanje Živković, doktora hemijskih nauka, havarija koja se desila u Zorki u Šapcu je bila jedna od najvećih zabeleženih, a da sada izlivenih 20 tona ove hemikalije nije sigurna kako će uspeti da saniraju nadležne službe.

"U slučaju Zorke sreća u nesreći je bila registrovano hemijsko postrojenje, što znači da je postojalo sve što je neophodno za brzu i efikasnu sanaciju. Ono što je dobro jeste što se lako rastvara u vodi i lako reaguje sa kiselinama, tako da krpa namočena u sirće može dosta da pomogne", navodi Živković.

Samo neki od mnogih incidenata hemijske prirode zabeleženi su skoro svake godine na teritoriji Srbije. Registrovano je 2004. godine izlivanje 200-300 litara 5-procetnog rastvora HF i HCl u termoelektrani Nikola Tesla blizu Obrenovca, tokom radova na rekonstrukciji i čišćenju kotla i sistema bloka V, a iz 2002. godine požar u trafostanici u livnici Lola Ribar Železnik u Beogradu. U 2005. godini su zabeležena tri izlivanja amonijaka u PKB voćarske plantaže Boleč, sumporne kiseline u Fabrici sumporne kiseline u Boru i amonijaka u fabrici Vitasok PKB voćarske plantaže Boleč.

Usledila je eksplozija i potpuno uništenje pogona oktogena u preduzeću Prva Iskra Barič u 2006. godini, zatim dve godine kasnije požar u pogonu za razgrevanje sirovine za proizvodnju insekticida dimetoata u Galenika Fitofarmaciji.

U 2008. godini nastala su isparenja tehničke azotne kiseline usled greške prilikom utakanja u auto-cisternu u HIP Azotara Pančevo, kao i eksplozija smeše za proizvodnju eksploziva u fabrici Trayal. Iste godine se desilo isticanje nafte i kontaminacija okolnog zemljišta na dubini i do tri metra, usled oštećenja naftovoda kod Pančeva, pa potom naredne ponovo curenje amonijaka iz auto-cisterne ispred kompanije U.S.Steel Serbia u Smederevu.

Sintetički amonijak se obično dobija iz prirodnog gasa koji sadrži metan, uglavnom jer je to najjeftiniji postupak. Najpre se vrši redukcija, zatim se vodonik prečišćava, a zatim reaguju vodonik i azot, pri čemu nastaje amonijak. Od njega se proizvodi đubrivo koje sadrži amonijum jon ili se prerađuje u ureu.

svi komentari(1)

komentari:

Ostavi komentar

K K

01.02.2025 15:35

U PKB "Vocarske plantaze" ,pogon Vitasok se desilo curenje amonijaka na instalaciji 2005.god. jer niko od nadredjenih nije hteo da reaguje godinu dana i duze ,pa je to registrovano i pozvani su nadlezni tek kada je susedna firma prijavila ,inace bi curenje amonijaka nastavilo i dalje sve dok neko ne bi umro a naredjenje je bilo da se radi koliko god da se oseca smrad i da ti nije dobro

0+ 3- Odgovori