Jedino sigurno u 2023 – dvocifrena inflacija i uvoz energenata

Stablini kurs dinara i istorijski najviši nivo deviznih rezervi garancija su da će se ekonomski tokovi nastaviti u Srbiji, ali u kombinaciji sa visokom inflacijom i prvim kvartalnim zabeleženim usporavanjm u bruto domaćem proizvodu zemlje od jedan odsto, uticaće na to da građani verovatno žive gore u 2023, te da će privredna aktivnost usporiti. Koliko će BDP zemlje ići nadole, zavisiće od mnogih faktora. U uslovima kada privatna potrošnja usporava rast, investicije i državna potrošnja opadaju, a sve zbog visoke inflacije, percepcija je da će pritisak na cene ostati najveći problem srpske privrede i građana i u sledećoj godini.

EPS i još EPS-a

Kako tim analitičara Bloomberg Adrije navode, u toku 2023. očekuje se prosečna stopa inflacije od 10,7 odsto. Ministarstvo finansija Srbije je ranije ove godine pri izradi budžeta za narednu godinu projektovalo inflaciju od 11,1 odsto.

"U Srbiji će početkom godine i dalje biti prisutni inflatorni pritisci, pogotovo ako imamo u vidu najavljeno povećanje cene struje, kao i povećanje zarada u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade. S druge strane, izgledi za 2023, između ostalog, oslikavaju i efekte restriktivnih monetarnih politika NBS i ECB-a koji će delovati u suprotnom smeru pa za kraj 2023. očekujemo jednocifrenu stopu inflacije (eop 6,4 odsto)," objašnjavaju analitičari Bloomberg Adrije.

 

 

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta objašnjava za Bloomberg Adriju da je za siromašne slojeve stanovništva inflacija viša od sadašnjih 15 ili 16 odsto, zbog ograničenog dohotka. Prema njegovoj oceni udeo inflacije za stanovništvo je negde oizmeđu 20 i 25 odsto, i da u tom smislu bi "verovatno bile potrebne neke dodatne mere da se to parira".

„Mi smo sada došli na neki nivo od 16 odsto inflacije međugodišnje i verovatno da će toliko biti i ova decembarska, a možda i januarska inflacija i plafon ćemo dostići negde u martu mesecu, za razliku od zemalja regiona koji verovatno negde sada dostižu taj vrh inflacije. Razlog za to je politika Vlade u vezi cene energenata, jer cene kod nas nisu rasle za energente kao u zemljama Centralne i Istočne Evrope, pa nisu rasle u ovoj godini. Planira se da one rastu u 2023. tako da će one pogurati kako naviše, tako i u vremenu, našu inflaciju, cenimo oko 2 procentna poena će one dodati", kaže Petrović dodajući da "će verovatno morati monetarna politika da se dalje doteže".

Postoje naznake koje ukazuju na to da je inflacija možda pred prekretnicom, ali će ostati povišena tokom cele 2023. godine, smatraju i u Erste Grupi. Prema njihovom poslednjem izveštaju, veliki transferi kapitala državnim preduzećima u sektoru energetike znače da se fiskalna konsolidacija u Srbiji odlaže, verovatno za 2024. godinu, a da će se na strani finansiranja država oslanjati na međunarodne finansijske institucije i druge bilateralne kreditne sporazume.

"Međutim, stopa inflacije trebalo bi da počne da primetnije pada tek u drugoj polovini 2023. godine, a pre nego što se to bude dogodilo, ostaće dvocifrena u većini zemalja, te će prosek u CIE za 2023. godinu iznositi 11,6 odsto. Povratak ka inflatornim ciljevima počeće tek tokom 2024. godine", navodi se u istraživanju Erste Grupe.

Potrošnja domaćinstava u trećem kvartalu opala je na 2,2 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, čime je ukupan iznos porastao za dodatnih 2,2 procentna poena, kaže se u izveštaju ove banke. Javna potrošnja je neočekivano zabeležila pad od 4,5 odsto u istom periodu, čime je umanjen rast, dok su investicije opale prvi put od četvrtog kvartala 2020. godine (-2,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine), potvrđujući slabljenje poslovnog okruženja, navodi se u izveštaju Erste ranije iz decembra.

Samo naša inflacija

Sve relevantne institucije, od Narodne banke Srbije (NBS), preko Makroekonomskih kretanja i trendova (MAT), pa do Ministarstva finansija i komercijalnih banaka, kao najveći generator domaće inflacije vide cene energenata. Kako je Srbija došla do toga da uvozi energente po tržišnim cenama, poznato je i rezultiralo je pritiskom od dve milijarde uvoza energenata za ovu godinu, prema podacima Fiskalnog saveta. Uvozom energenata koji se plaćaju u stranim valutama na svetskim tržištima, NBS je u prilici da poslednjih meseci ima veći priliv deviza koje kupuje na tržištu.

 

 

Kako iz centralne bankarske institucije objašnjavaju, treba imati u vidu da na kretanja na deviznom tržištu i ponudu i tražnju za devizama na osnovu kojih se formira devizni kurs, ne deluju samo domaći faktori, već i veliki broj faktora iz međunarodnog okruženja, poput odluka o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka (koje znatno utiču na međunarodne tokove kapitala u oba smera ili poremećaja) - turbulencija na svetskim tržištima primarnih proizvoda, pre svega energenata i rasta njihovih cena.

"Kada će doći do smirivanja situacije na tržištu energenata – veoma je teško sa sigurnošću predvideti. Ali ono što znamo jeste da je na našem domaćem tržištu ove godine svakog meseca, počev od maja, postojao višak ponude deviza u odnosu na tražnju za njima, čak i uz kontinuirano visoku tražnju za devizama naših uvoznika energenata", navode u pisanom odgovoru iz NBS za Bloomberg Adriju.

Pošto je NBS očuvala kurs dinara kao i uvek delujući na međubanakrskom tržištu kupovinom i prodajom deviza, a tako će i nastaviti da radi i ubuduće, inflacija koja se uvozi kroz kupovinu energenata u Srbiji je "čisto naša", jer trošak od dve milijarde evra u ovoj godini je samo zbog kupovine energenata na slobodnom tržištu. A situacija će se nastaviti i u 2023, a do tada će možda i građani u Srbiji shvatiti koliko su inflaciju nesvesno možda i sami proizveli.

"Energetske kompanije nisu profiteri od kursa samog po sebi. Cene energenata su međunarodne i one bi se u svakom slučaju preračunale u dinare da reflektuju tu međunarodnu cenu, nezavisno od nivoa kursa. Ne bi nafta, gas ili struja iz uvoza bili ništa jeftiniji u dinarima kada bismo imali drugačiji kurs", kaže Slaviša Tasić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Neko će da zaradi, neko da grca

Dosad nije primećeno mnogo znakova pogoršanja situacije na tržištu rada, uprkos usporavanju ekonomskog rasta, ali ovaj trend će se promeniti nagore, zajedno sa inflacijom i padom privrede. Neki ekonomisti očekuju da prilično poraste broj nezaposlenih, ali ima i onih koji predviđaju da taj broj ipak neće biti tako drastičan.

"Sudeći prema Indikatoru ekonomskog sentimenta, sve veći procenat ispitanika očekuje da će se stopa nezaposlenosti povećati tokom narednih 12 meseci. Budući da je na tržištu već neko vreme veća tražnja od ponude, očekujemo da će stope nezaposlenosti zabeležiti neznatno povećanje 2023", očekuju iz Erste Grupe.

Dakle, ako je sudeći po ovim informacija, grcamo zbog svih Grčića u ovom sistemu, ali nije jedna osoba mogla sama da natovari na teret budžeta samo u ovoj godini dve milijarde evra. Ostaje samo da se nadamo da još negde u drugim velikim sistemima nemamo tempiranog Grčića, jer bio je dovoljan samo jedan čovek na čelu EPS-a u statusu v. d. da vam benzin na pumpi, hleb u radnji i kredit u banci poskupi 15,1 u ovoj godini, kolika je bila inflacija u novembru. Uostalom, profesionalni menadžment možda zaista možemo da povučemo nazad u državu iz inostranstva, posle tolikog odliva pameti, ali je veliko pitanje da li bi bilo ko od istinskih profesionalaca video sebe u ulozi vršilaca dužnosti. Profesionalce ipak smatraju za one koji svoje dužnosti i izvrše.