Inflaciju u 2022. diktirala tri sektora vođena lošom politikom

Podaci za inflaciju u novembru nisu doneli ništa novo u Srbiji, rast potrošačkih cena nastavio je u istom ritmu pa je na međugodišnjem nivou dostigao 15,1 odsto, čime je inflacija i definitivno ostala jedan od najvećih ovogodišnjih izazova za tvorce ekonomske politike u zemlji. 

Ubedljivo najveći porast od početka godine beleže cene hrane, energenata i rentiranja stanova. Cene hrane su rasle, kako je i guvernerka Jorgovanka Tabaković objasnila više puta, zbog cena nafte, ali i zbog suše, i to u proseku i više od 15 odsto, gledano u svakom mesecu u ovoj godini. Čini se da su trgovci na vreme uvideli da će poremećaji na tržištu gurati cene samo nagore, jer godinu smo i počeli rastom cena hrane od 13,5 odsto, da bi u julu taj iznos bio na 19,7 odsto i u novembru dolazimo do 22,5 odsto.

Što se tiče energenata, sve što je od kategorija povezano sa ovom stavkom išlo je naviše, a ako posmatramo cene električne energije, gasa i ostalih goriva, one su u januaru bile na 4,5 odsto, pa su čak i pale u februaru na 3,1 odsto i od tada rastu. U novembru su ove cene porasle za 19,7 odsto.

Ekonomisti posmatraju inflaciju kao alat za donošenje odluka, ali običan svet živi inflaciju svaki dan. Od 24. februara i početka invazije Rusije na Ukrajinu scenario je: inflacija u vasioni, snabdevanje otežano, a ljudi su širom sveta naučili su ko je najveći snabdevač sveta gasom, naftom, žitaricama i drugim sirovinama koje život znače.

Od februara naovamo većina centralnih banaka je kasno reagovala na ono što je usledilo posle invazije na Ukrajinu, te je i Narodna banka Srbije (NBS) tek u aprilu počela da povećava referentne kamatne stope, posle izbora. Ključna stopa u Srbiji godinu koju je počela sa jedan odsto, završava sa pet procenata. Ostaje nejasno zašto NBS nije reagovala na rast inflacije od osam i više odsto početkom godine, a pre početka rata. Naime, inflacija je u Srbiji počela da raste u prošloj godini, da bismo u ovu godinu ušli sa inflacijom od 8,2 odsto u januaru, pa potom 8,8 odsto u februaru. Rat u Ukrajini je počeo 24. februara.

Prema očekivanjima Ministarstva finansija, u novoj godini u Srbiji možemo očekivati dvocifrenu inflaciju jer se rast potrošačkih cena u 2023. godini projektuje na 11,1 odsto. 

Nemar stigao na naplatu

Šta je krenulo loše kada je inflacija u pitanju? Iako nije reč samo o Srbiji, koja ne uspeva da se izbori sa inflacijom, jasno je da su neke činjenice dodatno otežale poziciju zemlje, a zavisile su od političkih odluka.

 

 

Ubedljivo najveći problem kada je inflacija u pitanju su za Srbiju energenti, čija je cena najviše i rasla od početka rata u Ukrajini. Ispostavilo se da je država više decenija toliko loše upravljala jednim od najboljih i najprofitnijih preduzeća u zemlji, da je samo u ovoj godini bilo potrebno dodatnih 1,7 milijardi evra poreskih obveznika da bi se problem premostio. Nebrojeni izveštaji MMF-a i Svetske banke, ali i drugih organizacija, uvek su uključivali kritiku političkog, a ne tržišnog vođenja javnih preduzeća. Koliko bi inflatorni pritisci bili manji na Srbiju, govori i podatak da je EPS i izvozio struju kada je godina bila dobra. Taj iznos će samo rasti i u sledećoj godini, jer je za ovoliko devastiran sistem potrebno vreme da bi se digao na noge. 

Dolazak ruskih izbeglica

U izveštaju statistike o inflaciji od aprila primećuje se i snažniji rast renti stanova. Priliv državljana Rusije koji su izbegli raste, a Srbija ih dočekuje sa nedovoljno regulisanim tržištem kada su nekretnine u pitanju. Priliv oko 170.000 izbeglih iz Rusije, Ukrajine i Belorusije, prema podacima MUP-a, stvorio je jak pritisak na cene iznajmnjivanja nekretnina na tržištu bez jasne regulacije, ostavljajući građane Srbije bez pristupačne ponude. Naime, tržište je regulisano zakonima i na papiru sve deluje uređeno. U stvarnosti, visok je procenat onih koji žive kao "rentijeri", ali svoje prihode ne prijavljuju.

 

 

Regulisanje cena

Država nije regulisala samo cene energenata, već i mleka, brašna i ulja. Logično je bilo očekivati da država neće moći da zadrži regulaciju cena dugo. Neki ekonomisti idu dotle da tvrde da nas u sledećoj godini čeka "eksplozija", što možda i nije daleko od istine kada se zna da svaka proizvodnja zavisi od struje, gasa i nafte. Cene struje i gasa su delimično puštene od septembra i oktobra, a pod regulacijom države su još uvek cene ulja, brašna, šećera i nafte.

Međutim, ograničavanje cena je jedan od najgorih mogućih odgovora, prema pisanju Bloomberga. Kao prvo, malo je verovatno da će funkcionisati onako kako se reklamira: ako dobavljači ne mogu da dobiju tržišnu cenu, prodaće onoliko koliko mogu negde drugde, što će pogoršati nestašice. Što je još gore, u meri u kojoj je ograničenje obavezujuće, to će podstaći potrošnju, iscrpljujući dragocene rezerve i potencijalno zahtevajući racionalizaciju koju nameće vlada, piše Bloomberg.

 

 

To pravilo je primenjivo u svim oblastima, pa tako i kod cena roba i hrane. Pa tako ono što je vidljivo i za svačiji novčanik opipljivo, jeste da su trgovci, kao i uvek, mnogo brži i racionalniji kada je cenovna politika u pitanju. Tržište uostalom uvek ide ispred regulatora, a ovaj put su daleko ispred institucija zaračunali koliko treba da povise cene da bi zaradili. Trgovina i tržište su uvek bili spekulativni, a to je trebalo da bude i signal za druge igrače koji donose odluke.

Inflacija u regionu

Godišnja stopa HICP inflacije u Hrvatskoj u novembru je dostigla 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini  (BiH) blago je usporila u odnosu na oktobar i ubrzala se na rekordan nivo od 16,3 odsto, dok je u Severnoj Makedoniji porasla na rekordno visokih 19,5 odsto na godišnjem nivou. Slučaj Slovenije razlikuje se od ostatka regiona, budući da su inflatorni pritisci smanjeni i inflacija u novembru iznosi 10 odsto na godišnjem nivou. U Crnoj Gori inflacija je dostigla u oktobru 16,8 odsto, a mesec dana pre toga je bila 16 odsto. Takođe, na Kosovu i Metohiji beleži se smirivanje inflacije treći mesec zaredom, pa je stopa sada na 11,6 odsto, pošto je dva meseca pre bila na 12,7 odsto. U Srbiji je inflacija ubrzala tempo već šesnaesti mesec zaredom, dosegnuvši gotovo rekordan nivo s 15,1 odsto. Prethodna najviša vrednost od 14,7 procenata zabeležena je u aprilu 2008.