Inflacija rekordnih 14 odsto, najviše u 11 godina

Inflacija u Srbiji porasla je 14 odsto u septembru na godišnjem nivou i tako nastavila rast koji beleži od početka godine, prema podacima Republičkog statističkog zavoda. Istorijski gledano, inflacija je na ovom nivou bila u maju i aprilu 2011. godine, kada je iznosila 13,4 i 14,7 odsto. Na povećanje potrošačkih cena u Srbiji najviše su uticali povećanje cena energenata koje traje od početka rata u Ukrajini, ali i veći porast uvoznih cena. Srbija je dva meseca pre invazije Rusije na Ukrajinu doživela urušavanje energetskog sistema zemlje, što je rezultiralo većim obimom uvoza energenata i struje, po višim tržišnim cenama. Od prošlog meseca beleži se rast i u troškovima stanovanja, koji se produžio i na ovaj mesec.

"Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u septembru 2022. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva 3,8 odsto; restorani i hoteli 3,7 odsto; hrana i bezalkoholna pića 2,4 odsto; oprema za stan i tekuće održavanje 2,0 odsto", rezultati su statističkog zavoda. U kategoriji stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva najveći rast cena beleže čvrsta goriva, koja su u poređenju sa istim mesecom prethodne godine zabeležila rast od 49,6 odsto, dok su Stvarne stambene rente zabeležile rast za isti period od 21,3 odsto.

 

Prema ranijem izveštaju statističkog zavoda iz prošlog meseca, najveće povećanje vrednosti uvoza ostvareno je uvozom sirove nafte i gasa, slede uvoz hemikalija i hemijskih proizvoda, osnovni metali, koks i derivati nafte, metalni proizvodi osim mašina, snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, itd.

"Iz dinamike prosečnih cena u spoljnotrgovinskoj razmeni može se zaključiti da je porast deficita u znatno manjoj meri izazvan većom količinom uvoza, već pretežno bržim porastom uvoznih cena", objašnjenje je ekonomista iz izveštaja Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS), na sednici Izvršnog odbora od 10. decembra 2020. godine, odredio je ciljanu stopu ukupne inflacije, od januara 2021. do decembra 2023. godine u visini od tri odsto, s dozvoljenim odstupanjem ± 1,5 p. p. Centralna bankarska institucija očekuje da će se inflacija vratiti u granice cilja u prvoj polovini 2024. godine, a snažniji pad očekuju u drugoj polovini naredne godine.

Kakva su očekivanja

Ograničenje cena hrane u Srbiji je na snazi poslednjih 10 meseci, a cena struje, gasa i nafte su bile ograničene poslednjih meseci, te je usledilo povećanje koje ni izbliza ne pokriva troškove iz budžeta zemlje za kupovinu energenata na otvorenom tržištu. S obzirom da se ograničenje u cenama svakako namiče iz budžeta, građani ionako plaćaju ove troškove, a bez upliva države na tržište, inflacija bi verovatno probila sve rekorde. Iz NBS očekuju da će u kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineti i ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu.   

"Razne mere na cene osnovnih namirnica, za pelet i ulje su na mestu i podržavaju budžete najugroženijih domaćinstva. Dok su tarife za struju bile umereno povećane, predstojeća zima sezona će biti test za energetski sektor i fiskalni prostor vlade", navode iz EBRD.  

Iz NBS su prošle nedelje rekli da očekuju da će se inflacija u najvećoj meri kretati u skladu s poslednjom, avgustovskom projekcijom NBS.  

"Prema toj projekciji, vrhunac međugodišnje inflacije najverovatnije je dostignut u septembru i krajem godine trebalo bi da ona bude na nižem nivou od trenutnog. Nastavak opadajuće putanje inflacije očekuje se i u narednoj godini, a povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije”, naveli sui z centralne banke. 

Prema očekivanjima NBS u smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje podizanje stopa, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. Zbog inteziviranih napada Rusije na Ukrajinu i curenja nafotovda Družba, cene gasa i nafte su u porastu, a zbog neizvesnosti u razvoju rata, prognoze kažu da će ići na goreu naprednom periodu. Tržišta energenata reaguju na svaki promenu koja utiče na protok i snabdevanje energentima. 

Prema poslednjem izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji je izašao u utorak, upozorava se na globalno usporavanje i da "najgore tek dolazi" te da je inflacija najveći problem. Za Srbiju prognoza za inflaciju za ovu godinu pomerena je na više, sa 9 odsto i sada je na 11,5 odsto, dok je za sledeću godinu predviđanje da će inflacija dostići 8,3 odsto.