text size
Srbija i Uzbekistan su u utorak sklopili strateško partnerstvo i tako napravili prvi korak ka mogućem sporazumu o slobodnoj trgovini, a dve zemlje bi u narednih sedam do osam meseci trebalo da povezuje i prva direktna avio-linija Beograd-Taškent. Takođe se očekuje da saradnja bude proširena na industriju, poljoprivredu, farmaciju, digitalizaciju i veštačku inteligenciju (AI), i to u momentu kada domaći agrar ne donosi očekivane rezultate.
Predsednici Srbije Aleksandar Vučić i Uzbekistana Shavkat Mirziyoyev potpisali su u Beogradu Zajedničku izjavu o uspostavljanju odnosa strateškog partnerstva, a ovo je, inače, prva poseta uzbekistanskog lidera Srbiji. Tom prilikom je potpisano ukupno 20 bilateralnih dokumenata, a među njima je i Zajednička izjava o namerama o formiranju radne grupe za moguće pregovore o sporazumu o slobodnoj trgovini.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević rekla je za RTS da sklapanjem ovog partnerstva dve zemlje ulaze u pretpregovore, odnosno fazu u kojoj treba da definišu modalitete budućih pregovora. Sledeći korak je formiranje ekspertskog tima koji bi trebalo da utvrdi obuhvat i ključne komponente mogućeg sporazuma.
"Srbija je prva evropska zemlja sa kojom Uzbekistan želi da uđu u pregovore", rekla je Lazarević, navodeći da azijska zemlja već ima sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama Zajednice nezavisnih država, dok je ove godine započela i pregovore sa Indonezijom i Singapurom.
Direktna avio-linija u 2027.
Jedan od konkretnih koraka u povezivanju dve privrede mogla bi da bude direktna avio-linija između Beograda i Taškenta.
"Priča o avio-liniji nije na dugom štapu i verujem da ćemo avio-liniju uspostaviti u roku od sedam do osam meseci, najkasnije od ovog trenutka", rekao je Vučić na Poslovnom forumu Srbija-Uzbekistan.
Prema njegovim rečima, direktna linija bila bi značajna za povezivanje ljudi, kompanija i privrede, ali i za povećanje turističkog prometa između dve zemlje.
Pored direktne avio-linije, Srbija i Uzbekistan žele da unaprede i drumsko i železničko povezivanje. Potpisan je sporazum o međunarodnom drumskom prevozu putnika i tereta, kao i memorandum o podršci "Srednjem koridoru", transportnoj ruti koja povezuje Kinu, preko Centralne Azije, sa Evropom.
Mirziyoyev je rekao da dve zemlje žele da iskoriste i razvoj koridora "Kina-Kirgistan-Uzbekistan", koji bi srpskim kompanijama mogao da olakša pristup tržištima na istoku.
Foto: Ivana Vukotić
Pet oblasti za privrednu saradnju
Uzbekistanski predsednik izdvojio je pet oblasti u kojima vidi najveći prostor za saradnju sa Srbijom - mašinogradnju i elektrotehniku, farmaceutiku, tekstilnu industriju, poljoprivredu i digitalnu ekonomiju.
"Imamo ogroman potencijal u ovim oblastima jer naša automobilska industrija godišnje proizvodi oko 500.000 automobila", rekao je Mirziyoyev i pozvao srpske kompanije da sa uzbekistanskim partnerima proizvode automobilske i industrijske komponente, rezervne delove, opremu, transformatore i automatske upravljačke sisteme.
Prostor za saradnju vidi i u farmaceutici, čije je tržište u Uzbekistanu vredno oko tri milijarde dolara. Mirziyoyev je takođe apelovao na srpske kompanije da saradnju prošire sa trgovine lekovima na transfer tehnologije i lokalizaciju proizvodnje.
Kada je reč o tekstilnoj industriji, Uzbekistan želi povezivanje proizvodnih kapaciteta dve zemlje, dok su kao dodatne oblasti saradnje izdvojene poljoprivreda i digitalna ekonomija.
Od eUprave i veštačke inteligencije do čipova
Poseban deo dogovora odnosi se na digitalizaciju. Kancelarija za IT i eUpravu Srbije i Ministarstvo digitalnih tehnologija Uzbekistana razmenili su memorandum o saradnji u oblasti digitalizacije, razvoja elektronske uprave i primene savremenih tehnologija.
"Ovom saradnjom želimo da omogućimo njihovim startapima i kompanijama pristup našem tržištu i Evropi, ali i da stvorimo uslove da naša digitalna rešenja, pre svega rešenja elektronske uprave, nađu primenu u Uzbekistanu", rekao je direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović.
Kao jedan od primera naveo je srpsku uslugu "Bebo, dobro došla na svet".
Saradnja bi trebalo da obuhvati i primenu veštačke inteligencije u javnom sektoru, korišćenje superkompjutera i kapaciteta data centara, kao i zajednički rad na dizajniranju i proizvodnji čipova.
Saradnja i u oblasti radnih migracija
Među dokumentima je i sporazum o saradnji u oblasti mobilnosti i radnih migracija, koji je predstavljen kao prvi sporazum o radnoj mobilnosti koji Srbija pokreće sa jednom stranom državom.
Cilj je uspostavljanje mehanizma koji bi omogućio da se radne migracije odvijaju u legalnim, bezbednim i kontrolisanim okvirima, uz jasna pravila i institucionalnu kontrolu države.
Srbija i Uzbekistan dogovorili su saradnju i u carinskim pitanjima, poljoprivredi, vodnim resursima i održivom ruralnom razvoju, obnovljivoj energiji i zelenim tehnologijama, farmaciji i biotehnologiji, železničkoj infrastrukturi, turizmu i ekonomskoj diplomatiji.
Na Poslovnom forumu Srbija-Uzbekistan u Beogradu učestvovali su predstavnici više od 100 kompanija iz dve zemlje. Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da privrednici dve zemlje jedni druge ne posmatraju samo kao nova tržišta za prodaju, već i kao mogućnost pristupa širim tržištima Centralne Azije, odnosno Evrope.
.webp){kind=icon}
