Raste tržište održavanja poslovnog prostora u Srbiji

Od čistačice i recepcionera do tehničkog održavanja i obezbeđenja - ove poslove kompanije u Srbiji sve češće prepuštaju specijalizovanim agencijama. Prema proceni Mordor Intelligence-a tržište održavanja i upravljanja poslovnim prostorom (eng. facility management) u Srbiji prošle godine je dostiglo vrednost od preko 150 miliona evra, pokazuje istraživanje  ove privatne međunarodne kompanija za istraživanje tržišta i poslovnu analitiku. 

 Bloomberg Adria je, zasebno, analizirala finansijske izveštaje 305 kompanija registrovanih za usluge održavanja objekata. Te kompanije ostvarile su ukupno oko 17,6 milijardi dinara prihoda u 2025. godini.

Kompanije koje su nekada bile angažovane da održavaju higijenu poslovnog prostora sve češće nude i tehničko održavanje, obezbeđenje, recepcionere, upravljanje energijom, održavanje zelenih površina, upravljanje otpadom i druge usluge. Za vlasnika ili zakupca zgrade, to znači da umesto više dobavljača može da ima jednog poslovnog partnera, kojeg plaća za sve pomenute usluge. Outsourcing je u 2025. činio 59,35 odsto ovog tržišta u Srbiji, dok su komercijalni objekti bili najveći segment krajnjih korisnika, sa 35,7 odsto prihoda.

Povećava se i broj zaposlenih u ovoj industriji, a njihove zarade rastu brže od republičkog proseka. Dok je prosečna bruto zarada u prvih sedam meseci 2026. u Srbiji porasla 11,3 odsto, u održavanju objekata rast je bio 14,7 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). U drugom kvartalu 2026. ukupna registrovana zaposlenost u Srbiji pala je za 14.163 ljudi, dok su administrativne i pomoćne uslužne delatnosti dobile 4.567 zaposlenih. Unutar njih, broj zaposlenih u uslugama održavanja objekata i okoline porastao je 2,1 odsto, na 22.446. Istovremeno, prosečna bruto zarada u toj delatnosti u prvih sedam meseci godine porasla je 14,7 odsto, na 119.924 dinara.

Potražnja za radnicima je veća nego ponuda, a sve veći broj dolazi iz insotranstva. "Naša agencija najčešće posreduje za radnike sa Filipina, koje poslodavci angažuju i za poslove higijeničara, dok se radnici iz Indije, Bangladeša, Pakistana i pojedinih afričkih zemalja češće traže za fizičke poslove", kaže za Bloomberg Adriju Anja Pavićević, direktorka agencije za zapošljavanje Match Makers.

Potencijal tržišta nije ograničen na kancelarije. Mordor Intelligence navodi da komercijalni objekti trenutno čine najveći deo potražnje, ali da institucionalna i javna infrastruktura ima potencijal za ubrzani rast. Istovremeno, industrijski objekti, logistički centri i novi poslovni prostori povećavaju potrebu za tehničkim održavanjem.

 

Depositphotos

 

Koje komapnije ostvaruju najveće prihode 

Kako bi analizirala strukturu tržišta, Bloomberg Adrija je koristila podatke o kompanijama koje su registrovane za usluge održavanja objekata kod Agencije za privredne registre (APR). Prema podacima izvedenim iz APR finansijskih izveštaja, 305 firmi iz ove delatnosti koje su predale izveštaje za 2025. ostvarilo je ukupno oko 17,6 milijardi dinara prihoda i zapošljavalo 4.453 ljudi.Medijan prihoda bio je 7,9 miliona dinara, što ukazuje na veliku razliku u veličini kompanija obuhvaćenih analizom.

Na vrhu piramide je kompanija Emporio Team, sa 2,89 milijardi dinara prihoda u 2025. i 541 zaposlenim. Kompanija je godinu završila sa 147,3 miliona dinara neto dobiti. Prihod joj je za godinu dana porastao sa 1,93 na 2,89 milijardi dinara. Drugi je Atalian Global Services RS, sa 1,95 milijardi dinara prihoda, 754 zaposlenih i 38,6 miliona dinara dobiti. Slede Hauzmajstor, sa 48 miliona dinara dobiti i Rilex Co imao 455,4 miliona dinara prihoda, 213 zaposlenih i 57 miliona dinara dobiti. Do objavljivanja teksta, nijedna od ovih kompanija nije odgovorila na upit novinara Bloomberg Adrije. 

Prema podacima RZS-a, prosečna bruto zarada u delatnosti usluga održavanja objekata i okoline u prvih sedam meseci 2026. iznosila je 119.924 dinara, a neto zarada 87.310 dinara. Bruto zarada bila je 14,7 odsto veća nego u istom periodu 2025, dok je neto zarada porasla 14,8 odsto.

 

Depositphotos

Manjka radne snage

Dok se mnoge industrije suočavaju sa otpuštanjima, koja su povezana sa razvojem veštačke inteligencije, ova industrija predstavlja jedno od utočišta za radnike, čije poslove teško da može da preuzme veštačka inteligencija. AI možda može da doprinese efikasnijoj organizaciji posla, ali ne može tako lako da zameni čoveka koji mora fizički da očisti prostor, popravi instalaciju, obiđe objekat, reaguje na kvar ili bude prisutan na recepciji i ulazu.

U uslugama održavanja objekata i okoline bilo je 22.446 zaposlenih u drugom kvartalu ove godine, pokazuju podaci RZS. To je 469 više nego godinu ranije i predstavlja rast od 2,1 odsto. Za to vreme, ukupna zaposlenost u Srbiji je pala za 0,6 odsto. Uopšteno, u kategoriji administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, kojoj pripada održavanje objekata, broj zaposlenih porastao je za 4.567 ljudi, odnosno oko 3,9 odsto. 

Radnika manjka, a naročito čistača.  Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje za jun 2026, za čistače poslovnih i ugostiteljskih objekata bilo je oglašeno 410 radnih mesta, što je značajan broj u poređenju sa mnogim drugim kategorijama. Samo godinu dana ranije, u maju 2025, putem sajta NZS bilo je oglašeno 556 radnih mesta za čistače prostorija, što ih je tada stavilo praktično na sam vrh liste traženih zanimanja.

U Srbiji raste broj stranih radnika, a agencije među profilima za koje se dovode radnici iz inostranstva navode i čistače i radnike na održavanju. Na kraju 2025. u Srbiji je po osnovu zapošljavanja boravilo 64.672 stranaca, 24 odsto više nego godinu ranije, a među najbrojnijima su bili radnici iz Indije i Nepala. "Match Makers najčešće posreduje za radnike sa Filipina, koje poslodavci angažuju i kao higijeničare, negovatelje i u ugostiteljstvu", kaže Pavićević.

Kako dodaje, strani radnici se angažuju tamo gde postoji "stalna potreba za pouzdanom, kvalifikovanom i motivisanom radnom snagom". Kako dodaje, stranci su oni često dostupniji zato što su spremni da rade poslove koje lokalni radnici izbegavaju. "Nisu nužno mnogo jeftiniji - kada se uračunaju smeštaj, vize i logistika, razlika u trošku može biti mala", ističe. 

U 2025. godini Srbija je primila oko 100.000 zahteva za radne dozvole iz inostranstva, što je broj stranih radnika koji dolaze u zemlju učinilo 9,5 puta većim nego pre deset godina. Istovremeno, specijalizovana agencija Humble Hunters navodi da je do 2026. u Srbiji zaposlila više od 1.200 stranih radnika kod više od 60 poslodavaca, a među sektorima za koje eksplicitno regrutuje ljude nalazi se i čišćenje i održavanje, gde navodi da domaća ponuda radne snage sve teže popunjava naročito noćne i vikend smene.