Francuska ekonomija neočekivano ubrzala, treći kvartal najbolji od 2023.

Ekonomija Francuske neočekivano je zabeležila najbrži rast od 2023. godine, što je umirilo zabrinutost da bi mogla izgubiti zamah zbog novog talasa političke nestabilnosti.

Proizvodnja u drugoj po veličini ekonomiji evrozone porasla je za 0,5 odsto u trećem kvartalu, u odnosu na 0,3 odsto u prethodna tri meseca, i više nego dvostruko od očekivanja analitičara.

Objava statističke agencije Insee u četvrtak pokazala je da su rast pokrenuli trgovina i poboljšana domaća potražnja. Ministar finansija Roland Lescure nazvao je ovaj rezultat "izvanrednim uspehom". Izveštaj se pojavio u danu prepunom ekonomskih podataka iz evrozone, koji se poklopio sa objavom kamatnih stopa Evropske centralne banke.

Brojke će verovatno pokazati da se dvadesetočlani blok prilično dobro nosi sa carinskim tenzijama koje je izazvao Donald Trump. Međutim, osim trajnog nadmašivanja u Španiji, bilo kakav novi impuls rasta verovatno će doći tek kada vlade sledeće godine povećaju izdvajanja za odbranu i infrastrukturu. Ostale ekonomske brojke za treći kvartal širom regiona bile su mešovite. Belgija je zabeležila ubrzanje sa 0,2 na 0,3 odsto, Austrija je porasla za 0,1 odsto, dok su Irska, Finska i Litvanija pale.

 

Analitičari procenjuju da je evrozona u trećem kvartalu porasla za 0,1 odsto, isto kao i u prethodna tri meseca. S obzirom na to da zvaničnici nisu sigurni da će dodatno monetarno olakšanje značajno podstaći proizvodnju, a inflacija je pod kontrolom, ECB će danas verovatno ostaviti kamatne stope na dva odsto. Prema nedavnoj anketi Bloomberga, to bi mogla da učini i naredne dve godine.

Odvojeni podaci iz Španije pokazali su da su potrošačke cene u oktobru porasle za 3,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, premašivši očekivanja za rast od tri odsto. Snažne brojke Francuske dolaze uprkos ozbiljnoj neizvesnosti u zemlji, dok premijer Sebastien Lecornu pokušava da stabilizuje budžet i izbegne smenu od podeljene Nacionalne skupštine, kao njegovi prethodnici.

Pogoršanje fiskalnog i političkog okruženja izazvalo je talas snižavanja kreditnog rejtinga, a guverner centralne banke Francois Villeroy de Galhau upozorava na "postepeno gušenje" zbog nemogućnosti zemlje da se nosi sa rastućim dugom. Tražeći izlaz iz pat-pozicije, Lecornu je suspendovao Macronovu reformu penzija iz 2023. godine i dao parlamentu slobodu da definiše budžet, potencijalno povećavajući poreski teret za preduzeća.

"Uprkos političkim turbulencijama i međunarodnim neizvesnostima, naša preduzeća investiraju, izvoze i pokreću zemlju napred", rekao je Lescure. "Brzo usvajanje budžeta koji očuva poverenje preduzeća i domaćinstava biće ključno za održavanje ovog zamaha."

Politički rizici potkopavaju poverenje poslovnog sektora, domaćinstava i investitora. Aktivnost u privatnom sektoru smanjivala se 14. mesec zaredom u oktobru, a prodaja obveznica podiže troškove zaduživanja Francuske u poređenju sa evropskim kolegama.

Međutim, izveštaj Inseea je pokazao da su investicije preduzeća u trećem kvartalu porasle za 0,9 odsto, što je najjači rast u više od dve godine. Izvoz je skočio 2,2 odsto, a potrošnja domaćinstava porasla je za 0,1 odsto, prateći tempo prethodna tri meseca.

U odvojenom izveštaju otkriveno je da su potrošački izdaci u septembru porasli za 0,3 odsto u odnosu na prethodni mesec, suprotno očekivanjima povezanim sa stagnacijom. Statistička agencija je, takođe, revidirala podatke za avgust naviše za 0,1 poen, na 0,2 odsto.