Enorman rast cena energenata koji je posledica oružanog sukoba u Ukrajini i uvođenja sankcija Rusiji, a kulminirao je poslednjih nedelja, podstakao je Evropsku uniju na vanrednu akciju u pravcu reforme tržišta električne energije.
Kako je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen prilikom gostovanja na Bledskom strateškom forumu kazala u ponedeljak, Evropska unija sprema brzu reakciju kako bi pokušala da zaustavi vrtoglavi rast cena električne energije i razmišlja o načinima reforme tržišta električne energije.
"Vrtoglavi rast cena sada, iz različitih razloga, otkriva ograničenja strukture našeg tržišta električne energije. Ono je razvijeno u drugim uslovima i s drugačijom svrhom. Zbog toga sada radimo na hitnoj intervenciji i strukturnoj reformi tog tržišta", rekla je Von der Leyen.
Opširnije
EU priprema mere za zaustavljanje rasta cene struje
Clj je određivanje gornje granice cena energije u vanrednim okolnostima
29.08.2022
Evropa se oprašta od tuširanja toplijom vodom i uličnog osvetljenja
Evropljani se tuširaju hladnijom vodom, u kancelarijama se smanjuje temperatura, a u prodavnicama je svetlo prigušeno, u nadi da će sprečiti hladne temperature u domovima i nestanak struje ove zime, zbog posledica rata u Ukrajini.
27.08.2022
Da li Evropa povlači dobre poteze u energetskoj krizi?
Štednja energenata mora biti prioritet, ističu stručnjaci.
25.08.2022
Sve više država članica zagovara određivanje gornje granice cena energije, a Češka, koja predsedava EU, najavila je vanredni sastanak ministara energetike za deveti septembar.
Oblik interventnog delovanja se još razrađuje i mogao i biti predstavljen već ove nedelje, navode diplomate iz EU.
Nemački ministar ekonomije Robert Habeck smatra da bi rastući troškovi za električnu energiju na duži rok mogli biti prevaziđeni reformom tržišta električne energije, na taj način da cene više na budu povezane sa najskupljim dobavljačem.
Prema sadašnjem sistemu, proizvođači sa nižim troškovima, koji energiju stvaraju iz vetra ili solarne energije, plaćaju se isto kao i oni sa višim troškovima, na primer, elektrane na gas. "Činjenica da najviša cena uvek određuje cene za sve druge oblike energije mogla bi da se promeni", rekao je ministar Habeck, koji je i vicekancelar u vladajućoj koaliciji u Berlinu, u intervjuu za Bloomberg.
"Naporno radimo na pronalaženju novog tržišnog modela", rekao je on, dodajući da vlada mora da vodi računa da ne interveniše previše. "Potrebna su nam tržišta koja funkcionišu i, u isto vreme, moramo da postavimo pravila kako se pozicije na tržištu ne bi zloupotrebile."
Evropska komisija već radi na predlozima za reformu tržišta električne energije, ali bi bilo kojim promenama trebalo mnogo meseci da budu odobrene i sprovedene.
Nemački ministar finansija Christian Lindner rekao je u nedelju da vlada treba da se pozabavi rastućim cenama električne energije "najhitnije", dok je vodeći ekonomista upozorio na "gigantski šok" koji preti najvećoj evropskoj ekonomiji.
Evropska energetska kriza biće visoko na dnevnom redu kada se kancelar Olaf Scholz i njegovi ministri sastanu na dvodnevnom sastanku kabineta u Mesebergu izvan Berlina koji počinje u utorak.
Vladajuća koalicija razmatra i uvođenje neke vrste poreza na neočekivani prihod energetskim kompanijama, rekli su zvaničnici Bloombergu prošle nedelje. Takođe, priprema treći paket mera za ublažavanje tereta za domaćinstva i kompanije, pored pomoći vredne oko 30 milijardi evra koja je već dogovorena.
Vidaković: Izabran je loš put
Ekonomista Neven Vidaković je za Bloomberg Adria TV kazao da se najava Ursule von der Leyen može nazvati kao redefinicija ekonomske paradigme. “Ne znam kakvo je to tržište gde imate ponudu i potražnju, ali kad vam ne odgovara ponuda i potražnja, onda kažete da će redefinisati tržište. To će biti nešto novo i fantastično i jedva čekam da to vidim.”
Prema njegovim rečima, Ursula von der Leyen je EU u šest meseci odvela od toga da nameće sankcije Rusiji do toga da nameće sankcije sama sebi. “Ako je gledati istoriju, to jedino može završiti kako te politike uvek završe, a to je jako loše za narod, a jako dobro za špekulante koje je ta EU pustila s lanca da rade na finansijskim tržištima šta rade.”
Vidaković smatra da se tako ne reševa problem proizvodnje niti problemi potrošača.
“EU nije rekla idemo sagraditi raznorazne elektrane koje mogu proizvoditi struje jer solari i vetar proizvode struju samo kad ima sunca i vetra, nego se kratkoročno pokušava kreirati nekakvo stanje gde EU vidi ogroman problem pad standarda građana”, kaže ekonomista.
Prema njegovom mišljenju, moguće je dogovoriti nižu cenu struje, ali će proizvođačima to neko morati da nadoknadi iz budžeta, koji pune svi poreski obveznici.
“Ovaj put koji je gospođa zacrtala uvek završava loše, ovaj govor je temeljna karakteristika ekonosmke politike EU. Nedostatak vizije sa rešenjima koja sakupljaju najviše lajkova na Twitteru i rezultat je potpuni nered u monetarnoj politici, posebno na tržištu obveznica”, kaže Vidaković.
- Uz pomoć Jelena Stjepanović