.webp){kind=icon}
Evropski političari su već izdvojili 280 milijardi evra kako bi se ublažio uticaj rasta cena energenata za kompanije i građane, ali taj novac može se pokazati nedovoljnim za razmere energetske krize.
Cene ključnih energenata su i do deset puta veće od sezonskog proseka u proteklih pet godina, a napetosti s Moskvom ne prestaju, dok se istovremeno samo smanjuje količina gasa koja stiže iz Rusije.
Vlade su napore uglavnom usmerile na smanjivanje računa za energiju, ali to na kraju može samo produbiti efekte krize. Potezi poput smanjenja poreza na gas u Nemačkoj ili subvencije za grejanje u Poljskoj bez ograničenja u vezi sa prihodima domaćinstva ili vođenjem računa o energetskoj efikasnosti, vrlo verovatno će tražnju samo povećati, a ne smanjiti.
"To je kao da gasite vatru benzinom. Još uvek nismo dotakli dno krize", kaže Joanna Mackowiak-Pandera iz varšavskog analitičkog centra Forum Energii.
Ministri energetike iz Evropske unije (EU) mogli bi uskoro ponovo da se sastanu na vanrednom skupu kako bi razgovarali o rekordnim cenama. Češka, koja predsedava EU, razmišlja o sastanku na kom bi bilo reči o postavljanju gornjeg limita na cene struje, prenosi novinska agencija ČTK, citirajući ministra industrije Jozefa Sikelu.
Dosadašnji odgovor političara bi mogao da dovede do uništavanja finansijskih sredstava koja su na raspolaganju i samo pojačati inflatorne pritiske zbog rasta cena. To sve, naravno, znači da će poreski obveznici na kraju morati da plate račun ovako ili onako, na kraći ili duži rok.
Cene električne energije u Nemačkoj kao ekvivalent cene barela nafte
Dok je mere poput onih u Grčkoj, gde će vlada pokriti u septembru 94 odsto rasta računa za troškove energije, lako prodati biračima, smanjivanje potrošnje podrazumeva nepopularnu opciju. Ostaje pitanje ima li alternative.
"Štednja energije mora biti prioritet", kaže Peter Vis, bivši EU zvaničnik koji je sada savetnik u konsultantskoj kući Rud Pedersen u Briselu.
U Španiji poslanici u četvrtak raspravljaju o meri da se ograniči hlađenje prostorija na minimalno 27 stepeni i grejanje na maksimalno 19 stepeni.
U drugim državama, političari radije pozivaju na solidarnost kad je reč o merama štednje i ne odlučuju se na zakonske mere, već se oslanjaju na dobru volju.
U Francuskoj je vlada tek nedavno započela razgovore sa poslovnim sektorom i vlastima na lokalnom nivou da se energetska potražnja kroz iduće dve godine smanji 10 odsto.
Problem je, naravno, što u nekim zemljama lideri nemaju komotnu većinu koja bi im olakšala donošenje nepopularnih odluka.
Međutim, cena zbog razvoja situacije koja vodi prema recesiji mogu biti i socijalni nemiri ako tokom zime domaćinstva budu morala da trpe smanjenja i hladne prostorije.
Iznos koji su pojedine vlade potrošile za ublažavanje energetske krize
Energija je toliko u fokusu da zasenjuje sve drugo. Uoči izbora u Švedskoj koji se održavaju sledećeg meseca, stranke se takmiče najviše u tome kakav će paket mera predložiti radi ublažavanja rasta cena energije.
U Italiji, gde su izbori 25. septembra, u prvoj javnoj debati glavni kandidati su raspravljali o tome ko će bolje kontrolisati cene energije. Glavna kandidatkinja za premijerku Giorgia Meloni podržava postavljanje limita na cenu gasa na nivou cele Evrope.
U Austriji su planovi za oživljavanje jedne termoelektrane na ugalj blokirani jer opozicija traži vladine garancije da to neće uključiti nikakve dodatne troškove za poreske obveznike.
U Nemačkoj je vlada Olafa Scholza usvojila mere kojima bi se ove zime smanjila potrošnja gasa za petinu. Mere uključuju zabranu grejanja privatnih bazena, izostanak grejanja određenih prostorija u javnim zgradama i smanjivanje minimalne temperature u kancelarijama na 19 stepeni.
"Ono s čim se sada suočavamo je savršena oluja - ruska agresija u Ukrajini, energetska kriza, globalni manjak hrane i inflacija", rekao je Scholz ove nedelje tokom posete Kanadi.
