Otporna inflacija naterala ECB da digne kamate na rekordne nivoe

Rast cena u evrozoni je usporio, ali bazna inflacija tvrdoglavo odbija da učini isto to. Evropska centralna banka (ECB), u nastojanju da rast potrošačkih cena vrati na željeni nivo, cene zaduživanja podigla je i 10. put, i to na nivo koji nije viđen od osnivanja evrozone.

Nakon današnje odluke ECB, kamatna stopa na depozite iznosiće četiri odsto, na glavne operacije refinansiranja 4,5 odsto, a na marginalne kreditne olakšice 4,75 odsto, piše u saopštenju centralne banke, a iz ECB nagoveštavaju da bi ovo mogla biti i krajnja stopa.

"Na osnovu trenutnih procena, Savet guvernera smatra da su ključne stope na nivou koji bi, ako se zadrži dovoljno dugo, mogao da bude dovoljno restriktivan da značajno doprinese vraćanju inflacije u okvire cilja u dogledno vreme", piše u saopštenju objavljenom u četvrtak.

Nakon objavljivanja odluke, evro je naspram dolara nazadovao za 0,7 odsto i došao na najniži nivo od maja.  Prinosi na obveznice su pali, a tržišta novca pokazuju da su šanse za novo podizanje stopa ECB oko 20 odsto. Prinos na nemački dvogodišnji dug, koji je osetljiv na promene monetarne politike, pao je za oko pet baznih poena.

Predsednica ECB Christine Lagarde upozorila je da će privredni rast u sledećim mesecima "biti skroman", i ponovila da će monetarna politika ostati restriktivna koliko god to bude potrebno da se inflacija vrati na željeni nivo.

Ona je takođe podvukla da reči iz saopštenja ne treba tumačiti kao definitivni kraj ciklusa podizanja kamatnih stopa. "Inflacija će prema projekcijama predugo ostati povišena", zaključila je Lagarde pozivajući se na rast cena energije i hrane.

Sledeće odluke će naročito zavisiti od projekcija inflacije, bazne inflacije i efektivnosti transmisionog mehanizma, dodaju u izjavi centralni bankari koji su između borbe sa inflacijom i podrške privrednom rastu izgleda primat dali prvoj stavci.

Kako je pojasnila Lagarde, odluka o podizanju je usvojena "solidnom većinom".

Od početka ciklusa monetarnog stezanja, u koji je ECB ušla kasnije u odnosu na Federalne rezerve, cene zaduživanja u evrozoni su porasle za 450 baznih poena.

Očekivana ali teška odluka

Ovakvu odluku ECB je očekivala većina ekonomista koje je anketirao Bloomberg, kao i analitički tim Bloomberg Adrije. S druge strane, treba reći da su i jedni i drugi analitičari rekli da je sama odluka bila veoma neizvesna, a kretanja na tržištu kapitala pokazivala su slične podele u uverenjima.

"Iako predviđamo još jedno podizanje kamata, to nije sto odsto sigurno. Ekonomsko usporavanje, zaokret bazne inflacije, verovatni kraj ciklusa povećanja u SAD i strahovi oko otpornosti Kine još uvek bi mogli uveriti Savet guvernera ECB da zastane i razmisli", naveli su pre objavljivanja odluke David Powell i Maeva Cousin iz Bloomberg Economicsa.

Bloomberg

 

Lagarde je nagovestila da bi u septembru mogla biti usvojena odluka da se napravi pauza kada je u julu na pres-konferenciji rekla da "ovog trenutka ne bi rekla da ECB treba da nastavi istim putem". S druge strane, inflacija u evrozoni i dalje se nalazi iznad pet odsto, što je daleko iznad cilja centralne banke monetarne zajednice. Da stvar bude gora, bazna inflacija je u avgustu takođe usporila samo marginalno, dok je ukupni indeks rasta cena ostao nepromenjen.

Ekonomija evrozone je jedva porasla u drugom kvartalu. Bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za samo 0,1 odsto tokom tri meseca do juna.

Prema poslednjim projekcijama koje je iznela Lagarde, inflacija u evrozoni će ove godine u proseku iznositi 5,6 odsto, dok će u 2024. godini biti 3,2 odsto. Obe vrednosti su više u odnosu na prethodne projekcije.

(Dopunjeno sa videom. Prethodna verzija dopunjena je komentarima Christine Lagarde i podacima o reakcijama tržišta kroz ceo tekst.)