"Uprkos tome, očekujemo da će na ovoj sednici doći do još jednog dizanja od 25 baznih bodova. Naime, prepliću se brojni pokazatelji za dizanja kamatnih stopa i protiv njega, ali očekujemo da će još ovaj put prevladati fokus na inflaciju", navodi Blažeković.
Ekonomija evrozone je jedva porasla u drugom kvartalu, pošto su novi podaci koji pokazuju loš učinak izvoza primorali na smanjenje ukupnih stopa rasta u regionu.
Očekivanja potrošača od inflacije u evrozoni porasla su u julu i ostala iznad cilja Evropske centralne banke od dva odsto.
05.09.2023
Mihael Blažeković (Bloomberg Adria TV)
Uporna bazna inflacija u evrozoni minimalno je oslabila prema poslednjim podacima, ali još uvek je iznad ECB-ovih očekivanja o usporavanju rasta.
"Uz to i dalje snažno tržište rada, kao i nominalni rast plata, a u poslednje vreme i realni, usled popuštanja snažnijih inflatornih pritisaka idu u prilog daljem dizanju referentnih kamatnih stopa", ističe Blažeković.
Bloomberg
Na drugoj strani su loši ekonomski podaci u vezi sa industrijskim izvozom i fabričkim narudžbinama najveće ekonomije - Nemačke, kao i glavni indikatori raspoloženja menadžera proizvodnog i uslužnog sektora koji su u kontrakciji, a što ide u prilog zaustavljanju rasta referentnih kamatnih stopa.
"Stoga, izuzev odluke o kamatnim stopama, veći fokus ECB-a biće na ravnomernom istiskivanju još uvek značajnog viška likvidnosti koji ne dozvoljava monetarnoj transmisiji potpuno delovanje. Naime, monetarno istiskivanje viška likvidnosti nastaviće se u narednim mesecima, posebno jer u oktobru ove godine dolazi do velikog dospeća obveznica koje su bile kupljene od strane ECB prilikom pojedinih QE programa", kaže Blažeković.
Do sada su Nemačka i Francuska najviše učestvovale u kvantitativnom stezanju, odnosno ECB nije njihove obveznice reinvestirala, štiteći tako države s visokim javnim dugom poput Italije, Španije i Portugala.
"Međutim, u septembru i oktobru na dospeće dolazi dug Italije, Španije i Portugala od oko 100 milijardi evra što bi moglo stvoriti pritisak na razlike u prinosima na njihove obveznice u odnosu na referentne vrednosti. Ovo će povećati prinose prilikom novog zaduživanja i samim time povećati izdvajanja za kamate, a posledično povećati i budžetske deficite", ističe Blažeković.
Iako tržišta kapitala sa 65 odsto sigurnosti pokazuju da će doći do novog dizanja referentnih kamatnih stopa na sastanku ECB, centralna banka neće dozvoliti da tržišta pomisle da je restriktivnoj monetarnoj politici kraj, ako i ne dođe do povećanja referentnih kamatnih stopa.
I drugi ekonomisti predviđaju da je pred ECB još jedno podizanje kamatne stope s ciljem kroćenja inflacije - samo nisu sigurni da će se to dogoditi ove nedelje, prenosi Bloomberg.
Bloombergova anketa pokazuje skoro ravnomernu podelu između onih koji predviđaju deseto uzastopno povećanje u četvrtak i onih koji očekuju pauzu pre nego što kamatna stopa dosegne rekordnih četiri odsto u oktobru.
Ispitanici smatraju da će ECB do decembra potvrditi da su troškovi zaduživanja na vrhuncu. Očekuju prvo od tri smanjenja stope u martu iduće godine - znatno pre nego što zvaničnici ECB sugerišu.
Očekivanja ekonomista ne razlikuju se previše od kretanja na finansijskim tržištima. Investitori procenjuju 40 odsto šanse za poslednje podizanje stopa i 70 odsto verovatnoće da će do njega doći do kraja godine.
Bloomberg Mercury
"Iako predviđamo još jedno podizanje kamata, to nije sto odsto sigurno. Ekonomsko usporavanje, zaokret bazne inflacije, verovatni kraj ciklusa povećanja u SAD i strahovi oko otpornosti Kine još uvek bi mogli uveriti Savet guvernera ECB da zastane i razmisli", naveli su nedavno David Powell i Maeva Cousiniz Bloomberg Economicsa.
"Više nismo u tranzitivnom periodu, već imamo zdraviju ponudu na tržištu. To omogućava zaposlenima da pregovaraju bolje uslove“, kaže za Bloomberg Adriju Milan Bosnić, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Zasad nema kredibilne naznake da će se nešto promeniti u politici SAD, koja umesto da sprovede fiskalnu konsolidaciju povećava carine i samim tim ove projekcije MMF-a možemo pre nazvati optimističnim nego centralnim ili realističnim projekcijama za ovu godinu, kaže Nikola Altiparmakov.
Pad broja domaćih startapova delimično je posledica toga što su mnogi igrali na domaćem terenu – fokusirani na lokalne potrebe, nisu razvijali proizvode koji bi dobro prolazili van granica Srbije, saznaje Bloomberg Adria. Ovakav pristup, iako održiv na kratke staze, dugoročno zatvara vrata ka globalnom tržištu.
Unesite svoju imejl adresu na koju ćemo Vam poslati link za obnovu lozinke.
Premašen je maksimalan broj uređaja. Ako ste vlasnik naloga, kliknite na "Pošalji prijavu putem e-pošte" da biste primili e-poštu s linkom za prijavu. Pratite link i moći ćete da upravljate uređajima povezanim s vašim nalogom.
.webp){kind=icon}
