Činjenica da je evrozona ove godine ušla u tehničku recesiju ne bi trebalo da odvrati ECB od trenda stezanja, predviđaju analitičari Bloomberg Adrije, koji očekuju da će se na sednici koja će se održati kasnije u toku dana usvojiti još jedno podizanje od 25 baznih poena.
"Privredna aktivnost, iako slaba, ipak nije u sunovratu. Uprkos usporavanju rasta potrošačkih cena, naročito cena bez kategorija hrane i energenata, signali čelnika ECB u poslednje vreme su usmereni ka dodatnim povećanjima kamatnih stopa, čak i nakon ovonedeljnog", rekli su analitičari.
Oni ukazuju da poslednji pokazatelji raspoloženja u uslužnom sektoru evrozone sugerišu da bi evropska privreda mogla da podnese dodatno stezanje.
Opširnije
Evropske berze se zelene pred odluku Feda
Glavna stvar na umu investitora biće očekivanja Fedovih zvaničnika o budućem kretanju stopa.
14.06.2023
ECB poput Zlatokose traži pravu kamatnu stopu
Mali broj ekonomista očekuje da će ECB i u septembru pooštriti svoju monetarnu politiku.
11.06.2023
Energetska kriza uvela evrozonu u blagu recesiju
Evrozona je u toku zime prošla kroz najblažu moguću recesiju.
08.06.2023
Zvaničnici ECB zagovaraju pooštravanje uprkos usporavanju inflacije
Šef holandske centralne banke Klaas Knot rekao je da "još nije uveren da je dosadašnje pooštravanje dovoljno".
07.06.2023
ECB čeka još posla sa podizanjem stopa, kaže Schnabel
To koliko će još stope morati da se povećaju zavisiće od podataka koji budu pristizali.
07.06.2023
S druge strane, prerađivačka industrija je u slabijem stanju, što zahteva detaljno odmeravanje centralnih bankara po pitanju dodatnog stezanja.
Bloomberg
Podsećanja radi, inflacija u evrozoni, koja je bila blizu 11 odsto krajem prošle godine, sada se nalazi na 6,1 odsto prema preliminarnim podacima. Bazna inflacija, koju spominju naši analitičari, vrhunac je dostigla u martu, a sada iznosi 5,3 odsto.
Kvantitativno stezanje nosi nove probleme
Osim podizanja kamatnih stopa, fokus će i na današnjem sastanku biti na bilo kojim novostima o kvantitativnom stezanju.
Dok ECB cilja smanjenje svog portfelja obveznica, istovremeno se bavi restrukturiranjem nauštrb nekih emitenata, a opet idu naruku nekim drugim, navode naši analitičari.
"Može se reći da su teret monetarnog prilagođavanja dosada najviše podnele nemačke i francuske obveznice, jer je u njihovom slučaju bilo najmanje reinvestiranja u portfelju ECB poslednjih meseci. Obveznica Italije i Španije je u portfelju evropskog monetarnog regulatora danas čak nešto više nego pre tri meseca", navode.
Oni dodaju da je ovaj trend neodrživ i da će i kreditno lošiji dužnici evrozone u narednim mesecima sigurno biti zahvaćeni kvantitativnim stezanjem.
"Ideja ECB je da se smanji višak likvidnosti u evrozoni, zbog kog centralne banke u sistemu Evropske monetarne unije (EMU) trenutno imaju značajne gubitke jer poslovne banke oročavaju taj višak likvidnosti kod njih po visokim kamatnim stopama", zaključuju iz našeg analitičkog tima.
.webp){kind=icon}
