.webp){kind=icon}
Bazna inflacija još uvek ne dopušta Evropskoj centralnoj banci (ECB) da skine nogu sa gasa, a i današnja sednica Izvršnog odbora doneće još jedno zaoštravanje monetarne politike.
Iz analitičkog tima Bloomberg Adrije ukazuju da je još jedno podizanje referentnih kamatnih stopa za 25 baznih poena gotova stvar. Ovo podizanje bi stopu na glavne operacije refinansiranja podiglo na 4,25 odsto, dok bi stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice iznosile redom 3,75 i 4,5 odsto.
"Upornost u restriktivnosti monetarne politike zapravo oslikava upornost bazne inflacije (inflacije nakon isključenja energije, hrane, alkohola i duvana) koja je i dalje perzistentna i na nivou od 5,5 odsto u junu 2023. Upravo zbog toga vidimo veliku verovatnoću za još jedno povećanje u septembru, pogotovo što je narativ ECB sve vreme dosta jasan - kamate će se podizati i ostati visoke koliko god je potrebno da se inflacija obuzda", navode analitičari.
Opširnije
Najveći pad tražnje za kreditima ikada zabeležen u evrozoni
Zbog podizanja stopa ECB
25.07.2023
ECB nije ubedila ekonomiste da će kamate dugo ostati visoke
Većina (doduše mršava) ekonomista u Bloombergovoj anketi očekuje da će poslednje povećanje kamatne stope doći u septembru.
21.07.2023
Visco iz ECB: Inflacija će padati brže nego što mislimo
"ECB predviđa da će do kraja 2025. inflacija biti dva odsto - moj utisak je da bi to moglo da se desi i brže", rekao je centralni bankar Italije.
18.07.2023
Septembar nosi istu odluku, ali ne nužno
Dok se oko današnje odluke poklapaju projekcije većine finansijskih i ekonomskih analitičara (i rezultati iz Bloombergove ankete ukazuju na isti rezultat), septembar je mesec za koji malo ko sme da se usudi da tvrdi šta će ECB odlučiti.
"Efekti dosadašnjih mera monetarne politike pokazuju rezultate kroz pooštrene uslove kreditiranja, a posledično i smanjenu tražnju za kreditima i od strane preduzeća i od strane stanovništva, što pokazuje anketa o kreditnoj aktivnosti", rekli su analitičari.
Ovakav trend vodi u pravcu smanjenja agregatne tražnje i spuštanja cenovnih pritisaka, ali ukoliko se intenzivira, može opredeliti septembarsku odluku ECB, upozoravaju.
"U tom slučaju, ECB bi pomerila fokus na to da li je još jedan korak povećanja zapravo previše", rekli su analitičari i dodali da je to pogotovo slučaj zato što raste zabrinutost oko ekonomija velikih država evrozone - Nemačke, Italije i Francuske.
Njihovi pokazatelji raspoloženja sve dublje tonu u zonu kontrakcije, a dodatna restriktivna struja dolazi i putem kvantitativnog stezanja (engl. Quantitative tightening - QT) što pruža mogućnost ECB da i na taj način podesi tempo svoje monetarne politike, odnosno da se umesto daljeg podizanja kamatnih stopa odluči da pojača ovaj mehanizam, zaključuju analitičari.
