Kamatna stopa na depozite Evropske centralne banke, glavna mera cena zaduživanja u evrozoni, možda će morati da bude viša nego što se ranije očekivalo, rekli su analitičari Bloomberg Adrije.
"ECB će još dizati kamatne stope, ostaviće ih višim duži period, a odlučnije povlačenje viška likvidnosti zahteva još uveravanja u stabilnost sistema. Tako iščitavamo eksplicitne i implicitne poruke ECB sa poslednjeg sastanka", rekli su analitičari i dodali da će kamatne stope i u julu rasti za 25 baznih poena, a da je još jedno podizanje moguće do kraja godine.
Opširnije
Knez: Moguća još dva povećanja kamatnih stopa ECB
Sve više jačaju očekivanja da će Evropska centralna banka povećati kamatne stope još dva puta u toku ove godine, ocenio je analitički tim Bloomberg Adrije.
15.06.2023
Lagarde: ECB će i u julu podići kamatne stope
Ako ne dođe do materijalne promene, verovatno ćemo podići stope i u julu, rekla je Lagarde.
15.06.2023
ECB podigla stope na najviši nivo od 2001. godine
Nakon današnje odluke ECB, kamatna stopa na depozite iznosiće 3,5 odsto, što je najviši nivo od maja 2001. godine.
15.06.2023
"Drugim rečima, depozitna stopa ECB će ovu godinu završiti barem na nivou od 3,75 odsto (u slučaju samo jednog povišenja referentnih stopa za 25 baznih bodova), a time omogućiti da se šestomesečni Euribor približi nivou od četiri odsto", predviđaju analitičari.
Oni objašnjavaju da se fokusiranje centralne banke na snagu tržišta rada može smatrati i nekom vrstom razočaranja u nedovoljno slabljenje privredne aktivnosti.
ECB jeste naglasila da se dosadašnja povišenja kamatnih stopa snažno prenose na uslove kreditiranja, ali se svejedno uzdanje u pomoć recesivnih kretanja u borbi protiv inflacije pokazuje preambicioznim.
Bazna inflacija - ključno merilo
Drugi bitan element sa jučerašnjeg sastanka je priznanje upornosti bazne inflacije. Taj faktor je čvrsto povezan sa snagom agregatne potražnje, zbog čega je ECB povisio projekcije bazne inflacije u idućim godinama.
"I dalje ostaje mogućnost da ECB krene sa rezanjem stopa već iduće godine (u zavisnosti od dinamike povlačenja viška likvidnosti iz sistema). Međutim, i tada će prosečni nivo stopa barem do 2025. godine biti nešto viši nego što smo dosad mislili", dodaju iz našeg analitičkog tima.
Podsećanja radi, bazna inflacija je, prema poslednjim podacima, pala na nivo od 5,3 odsto, i prilično je blizu ukupnoj koja se nalazi na nivou od 6,1 odsto.
Povlačenje likvidnosti - rano za detalje
Iz centralne banke evrozone su, još na početku ciklusa monetarnog stezanja, najavili da će se protiv inflacije, pored dizanja kamatnih stopa, boriti i smanjenjem likvidnosti u sistemu kroz smanjenje portfolija obveznica koje centralna banka drži.
Kako su rekli naši analitičari, ECB izbegava iznošenje dodatnih detalja od povlačenju viška likvidnosti, puštajući obveznice iz svojeg portfelja na dospeće bez (potpunog) reinvestiranja.
"Očigledno žele da vide kako će proći otplata 477 milijardi evra iz TLTRO programa koji dospeva pred kraj ovog meseca. Nedavne zabrinutosti oko stabilnosti finansijskog sistema ne smeju da budu zaboravljene koliko god se smatra da je (zahvaljujući čvrstim regulatornim zahtevima) bankovni sistem evrozone otporan na šokove", rekli su analtičari.
Evrozonu karakteriše distribucija banaka od onih sa snažnom do onih sa slabijom likvidnosnom pozicijom. ECB zasigurno želi da vidi koliko će potrajati eventualna preraspodela likvidnosti u evrozoni nakon nadolazećeg dospeća TLTRO, a pogotovo ukoliko će biti barem i malih naznaka kamatnih šokova na međubankovnom tržištu novca.
Šta god da se desi, nedavna praksa ECB prema kojoj se smanjivao portfelj nemačkih i francuskih obveznica, dok se povećavao portfelj italijanskih i španskih, nije održiva, smatraju u analitičkom timu naše redakcije.
"Prilagođavanje sistema evrozone na nivo likvidnosti koji će obuzdati inflatorne šokove ipak će zahtevati sveobuhvatno 'izbacivanje' obveznica iz portfelja. Zbog toga su izgledni sporadični skokovi premije na rizik emitenata kao što su Italija, ali i drugih sa nižim kreditnim rejtingom", zaključuju.