Evropska centralna banka (ECB) neće ni previše povisiti kamatne stope, niti će prerano prestati da ih diže, a vrhunac se očekuje u julu, rekli su ekonomisti koje je anketirao Bloomberg.
Nakon dva podizanja od po četvrtine procentnog poena ovog i sledećeg meseca, očekuje se da će kamatna stopa na depozite ostati na 3,75 odsto skoro godinu dana kako bi se osiguralo da se inflacija - koja je i dalje više nego trostruko veća od cilja - povuče i ne vrati. Samo sedam od 42 ispitanika predviđa treće povećanje na četiri odsto u septembru.
Anketa pokazuje da ekonomisti sada veruju u ECB, za koju su dugo smatrali da zaostaje u borbi protiv najvećeg cenovnog šoka od uvođenja evra. Optimizam implicira da se inflacija može vratiti na dva odsto, a da privreda monetarne unije 20 zemalja ne pretrpi prevelik pad – što se nekada naziva scenariom "Zlatokosa". Centralne banke širom sveta očajnički streme upravo ovome.
Opširnije
Energetska kriza uvela evrozonu u blagu recesiju
Evrozona je u toku zime prošla kroz najblažu moguću recesiju.
08.06.2023
ECB čeka još posla sa podizanjem stopa, kaže Schnabel
To koliko će još stope morati da se povećaju zavisiće od podataka koji budu pristizali.
07.06.2023
Očekivanja potrošača o inflaciji značajno pala, saopštio ECB
Očekivanja potrošača u vezi s inflacijom u evrozoni znatno su se smanjila u aprilu.
06.06.2023
Neočekivani pad porudžbina u nemačkim fabrikama slabi industriju
Nemačke fabrike su u aprilu zabeležile neočekivani pad broja porudžbina.
06.06.2023
Bloomberg
Kada se ciklus zaoštravanja završi, zvaničnici žele da duže zadrže taj nivo troškova pozajmljivanja kako bi bili sigurni da neće doći do ponovnog ubraznog rasta cena. Kako neosetno preći sa jednog načina funkcionisanja na drugi bi moglo da bude bitno pitanje.
"Najveći izazov za ECB je kako preneti narativ sa pitanja o visini stopa na temu dužine zadržavanja restriktivne politike", rekao je Carsten Brzeski, šef makro sektora ING-a. "Dok se približavamo kraju ciklusa podizanja stopa, ova poruka" biće od ključne važnosti, dodao je.
Prilikom donošenja odluka, centralni bankari su se osvrnuli na projekcije inflacije, osnovne trendove inflacije i uticaj prošlih povećanja na ekonomiju. Oni će takođe ovog meseca dobiti nove ekonomske prognoze. Podaci od četvrtka su pokazali da je evrozona na zimu ušla u recesiju.
Bloomberg
Ekonomisti ne očekuju velike promene u projekcijama. Dok se očekuju manje revizije za ovu i sledeću godinu, prognoze za 2025. verovatno će biti identične.
"Tržište će se usredsrediti na smernice koje će ECB pružiti", rekao je Piet Christiansen, glavni strateg Danske banka. "Projekcije novih zvaničnika će biti posebno važne u formiranju osnove za te smernice", dodao je.
Investitori su, zbog slabljenja inflacije i prepreka za privredni rast, smanjili broj opklada da će ECB stope podići i u julu. Međutim, šanse da se to desi i dalje ostaju oko 80 odsto prema kretanjima na tržištu.
Kao i cene, bankarski krediti, uslovi kreditiranja i potražnja takođe signaliziraju da zaoštravanja ECB proizvode efekat, iako nezaposlenost nastavlja da opada zbog nedostatka radnika.
Izvršni odbor će morati da "napravi balans između pada ukupne inflacije i slabljenja kreditnog rasta s jedne strane sa stabilnim rastom plata i inflacijom uslužnog sektora s druge", rekla je Veronika Roharova, nadležna za privredu evrozone u Credit Suisseu. "Iznenađujuća otpornost tržišta rada i rast plata mogu dati snagu baznoj inflaciji i dovesti do još novih zaoštravanja monetarne politike", dodala je.
.webp){kind=icon}
