Energetska kriza uvela evrozonu u blagu recesiju

Evrozona je u toku zime prošla kroz najblažu moguću recesiju, nakon što je rat između Rusije i Ukrajine podstakao rast cena energenata.

Ekonomija u čijem sastavu je 20 država u periodu između januara i marta zabeležila je smanjenje privredne aktivnosti od 0,1 odsto, nastavljajući tako da pada istim tempom kao u četvrtom kvartalu. Ovo je prva šestomesečna kontrakcija od pandemije kovida.

Analitičari koje je anketirao Bloomberg procenjuju da je ekonomska proizvodnja stagnirala početkom godine.

Ovakav ishod predstavlja udar nakon što su političari i zvaničnici Evropske centralne banke navodno izjavili da bi usporavanje ekonomije moglo da se preokrene čak i u trenucima kada je inflacija dostizala najviši nivo od kada je uveden evro.

Međutim, centralni bankari će osetiti olakšanje zbog činjenice da su njihove milijarde evra pomoći za domaćinstva širom bloka značile da se strah od mnogo teže ekonomske štete nakon ruske invazije nije ostvario.

Uzimajući u obzir da se ekonomija u ovom kvartalu verovatno ponovo vratila na trasu rasta, vlade verovatno imaju u planu smanjenje fiskalne podrške. ECB takođe verovatno neće menjati svoju taktiku kako se bliži kraju istorijskog niza povećanja kamatnih stopa, a snižavanje inflacije smatraju preduslovom za održivi ekonomski rast.

Slabljenje ekonomije evrozone u prvom kvartalu bilo je posledica pada potrošnje država i domaćinstava, navodi Eurostat. Zalihe su dale negativne doprinose, dok je trgovanje podržavalo proizvodnju.

Iznosi u Nemačkoj otkrivaju da je najveća ekonomija Evrope takođe prošla kroz recesiju u toku zime, a isti slučaj je bio i sa Grčkom i Irskom, dok Estonija nije zabeležila rast od kraja 2021. Još tri zemlje iz evrozone - Litvanija, Malta i Holandija - takođe su zabeležile smanjenje u prvom tromesečju.

Ekonomski izgledi su se od tada popravili. Evropska komisija je povećala svoje prognoze za region prošlog meseca i predviđa da će bruto domaći proizvod ove godine porasti za 1,1 odsto i za 1,6 odsto u 2024.

Pozitivni signali javljaju se i u vezi sa inflacijom. Dok rast cena ostaje i dalje tri puta viši od ciljanih dva odsto, osnovna i ukupna inflacija su se povukle više nego što se očekivalo prošlog meseca, a popuštanje očekuju i potrošači.

To neće sprečiti ECB da sledeće nedelje podigne kamatnu stopu na depozite za četvrtinu poena na 3,5 odsto.

- U pisanju pomogli Joel Rinneby i Mark Evans.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar