Evropska centralna banka (ECB) mora da nastavi da povećava troškove zaduživanja, rekao je član Saveta guvernera Klaas Knot, koji je priznao da bi sporiji tempo pooštravanja mogao imati svoje opravdanje.
"Svakako nismo završili sa povećanjem kamata", rekao je šef holandske centralne banke za NRC. "Bazna inflacija u evrozoni sada iznosi skoro šest odsto, a protiv toga se ne možete boriti sa kamatnom stopom od tri odsto", dodao je.
"Jedino pitanje je da li je pravo rešenje ponovo podići stope za pola procentnog poena, kao poslednjih nekoliko puta kada smo to radili, ili možemo već sada da se vratimo na manja podizanja od četvrtine procentnog poena", rekao je. "O tome ćemo morati da razgovaramo na sastanku u maju. Ja se još nisam odlučio", navodi bankar.
Opširnije
Pajič: Centralne banke treba da budu fleksibilnije
Problemi za centralne banke nastavljaju da se gomilaju i na samom početku aprila.
03.04.2023
Bazna inflacija i dalje previsoka, kaže Lagarde
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Christine Lagarde rekla je da je bazna inflacija i dalje "znatno previsoka".
31.03.2023
Gubitak kredibiliteta ECB znači da sada ne može da popusti, kaže Monti
Bivši italijanski premijer Mario Monti rekao je da prethodni propusti ECB znače da ona sada ne može sebi dozvoliti da izgleda slabo u borbi protiv inflacije.
31.03.2023
Lane (ECB): Potrebno povećanje stopa ako se problemi banka obuzdaju
Evropska centralna banka će morati dalje da poveća kamatne stope ako se tenzije u finansijskom sistemu zadrže na trenutnom nivou.
30.03.2023
Ukupna i bazna inflacija u Evrozoni / Bloomberg Chartmaker
Knotovi komentari slažu se sa opaskama čitavog hora zvaničnika ECB koji najavljuju da se najintenzivniji period povećanja kamatnih stopa u istoriji centralne banke bliži kraju, iako je holandski centralni bankar upozorio da zvaničnici "ne bi trebalo da dopuste da ih pad ukupne stope inflacije uspava" jer je ovo uglavnom zbog pada cena energije.
I dalje se planiraju povećanja troškova zaduživanja kako bi se obuzdala bazna inflacija koja se pokazala upornijom od glavnog merila rasta cena. Međutim, zvaničnici moraju da obrate pažnju na nedavna previranja u finansijskom sektoru, koja bi im mogla pomoći u nastojanju da vrate inflaciju na dva odsto. Kriza finansijskog sektora deluje na drugi način, smanjenjem tražnje za kreditiranjem i smirivanjem privrednog rasta u 20-članoj evrozoni.
"Ako se osnovni scenario, koji smo razvili pre nego što se desila bankarska kriza, zadrži, biće prikladno da se stope u maju dodatno povećaju", rekao je glavni ekonomista ECB Philip Lane u intervjuu koji je dao Kiparskoj novinskoj agenciji. "Međutim, moramo da se uzdamo u podatke i procene da li je ovaj scenario i dalje važeći", zaključio je.
Za Knota, inflacija i problemi u bankarskom sektoru ne mogu se potpuno razdvojiti.
"Ako postoji stres u bankarskom sektoru, to može dovesti do rasta premija rizika u kamatnim stopama koje same banke naplaćuju svojim klijentima", rekao je on. "Tada će se troškovi zaduživanja građana i preduzeća još više povećati, povrh onoga što centralna banka već radi. U tom slučaju, moramo da radimo manje. To bi nam bio argument da pređemo na manja podizanja kamatnih stopa", zaključio je.
Na pitanje o tome da li je moguće očekivati smanjenje kamatnih stopa u evrozoni do kraja godine, Knot je rekao da je takav scenario "gotovo nemoguć".
"Čak i kad bismo dostigli nivo kamatnih stopa za koji smo uvereni da će vratiti inflaciju na dva odsto na srednji rok, možda ćemo morati da zadržimo kamatne stope na tom nivou jedan dug vremenski period."
.webp){kind=icon}
