Uporna bazna inflacija, bankarska kriza, neočekivana odluka OPEC+ da smanji proizvodnju nafte - problemi za centralne banke nastavljaju da se gomilaju i na samom početku aprila.
Inflacija u evrozoni je tokom marta registrovala najviši pad do sada, ali je bazna inflacija dostigla novi maksimum. Potrošačke cene porasle su za 6,9 odsto na godišnjem nivou, što je usporavanje u odnosu na 8,5 odsto iz februara. To je i najveće usporavanje od 1991. godine, kada je Evrostat počeo sa objavljivanjem tih podataka. Istovremeno, bazna inflacija ubrzala je na 5,7 odsto, što pokazuje da su visoki inflatorni pritisci i dalje tu.
"Bazna inflacija je uporna jer dolazi od strukturnih problema poput jakog tržišta rada i disbalansa između ponude i tražnje", kaže za Bloomberg Adria Connect direktor sektora analize u Triglav fondovima Vid Pajič. "Ujedno smo i svedoci deglobalizacije, a istovremeno imamo i veliku tražnju u sektoru usluga. Potrošači uprkos inflaciji ostaju samouvereni."
Pajič ističe da je bazna inflacija ujedno i glavna briga centralnih banaka, te očekuje još dva povećanja kamatnih stopa i finalnu stopu na depozite oko 3,5 odsto.
"Tržišta osećaju nelagodu zbog toga. To se jasno vidi ako uporedimo prinos na dvogodišnje nemačke obveznice i kamatnu stopu na depozite, on je nakon bankarske krize niži od kamate na depozite. To je znak da ECB treba da uspori sa povećanjem stopa", rekao je Pajič.
Odluka OPEC+ da smanji proizvodnju za milion barela dnevno nakon prolongiranog perioda niskih cena nafte još jedan je faktor koji bi negativno mogao da utiče na upornu inflaciju i volatilne cene energenata. Iako očekuje uticaj ovog poteza na cene sirovina i prevoza, Pajič ne vidi višu cenu nafte kao jak vetar u leđa inflaciji.
"Problem je što centralne banke treba da budu fleksibilnije i da ne drže sebe kao taoce prethodno izgovorenih reči. Ako se za tim ukaže potreba, trebalo bi da pauziraju s povećanjem kamatnih stopa i možda čak puste da inflacija ostane povišena malo duže", zaključio je on.
.webp){kind=icon}
