Analitičari: ECB i NBS obaraju stope tek sredinom 2024.

Evropska centralna banka (ECB) i Narodna banka Srbije (NBS) danas će odlučivati o svojim monetarnim politikama, a najširi konsenzus analitičara je da ni jedna ni druga današnja sednica centralnih bankara neće doneti promenu.

"Signali iz makroekonomskog okruženja nisu najjasniji, a smatramo da će ECB ostati pri svom opreznom pristupu", rekli su analitičari Bloomberg Adrije. Oni dodaju da su stvari u Srbiji nešto jasnije, ali je inflacija još daleko od ciljanog raspona NBS od 1,5 do 4,5 odsto, gde bi se, prema njihovim predviđanjima, mogla vratiti sredinom godine.

Bloomberg

 

To će tada "omogućiti NBS da razmatra trenutak kada bi započela sa smanjivanjima referentne kamatne stope", napisala je Marina Petrov Savić, analitičarka Bloomberg Adrije.

Prvi potez NBS tek sredinom godine

Pored toga što danas neće menjati kamatne stope, NBS će ih na ovim nivoima ostaviti barem do juna, predviđa Petrov Savić, dodavši da će se tada inflacija verovatno vratiti u okvire cilja, ali će i biti jasnije za koji pristup će se odlučiti velike centralne banke od čijih odluka zavisi i odluka NBS.

"Na mesečnom nivou vidimo da cene i dalje rastu, ali značajno slabije od jula 2023. Naime, mesečna stopa rasta od 0,3 odsto u januaru 2024 (što bi anualizovano bilo između tri i 3,5 odsto) ukazuje na popuštanje inflatornih pritisaka, i uz visoku bazu omogućiće inflaciji da nastavi da usporava", navodi analitičarka. Cene proizvođača industrijskih proizvoda su u januaru stagnirale, dok su njihove uvozne cene već u minusu, što u određenoj meri eliminiše troškovni deo inflatornih pritisaka, dodaje.

 

 

Slična su zapažanja i analitičara koje je anketirao Bloomberg, gde je stav svih osim jednog analitičara da će kamatne stope u Srbiji i u martu ostati nepromenjene. Pomenuti analitičar očekuje smanjenje od 25 baznih poena.

"Transmisija monetarne politike, kako NBS, tako i ECB-a, bila je dobra, rast kamatnih stopa praćen je usporavanjem kreditne aktivnosti. Međutim, Srbija je 2023. završila sa ekonomskim rastom od 2,5 odsto, nešto veće cifre očekujemo u 2024. i to je nešto što će uticati na opstanak inflatornih pritisaka sa strane tražnje", zaključuje analitičarka.

ECB i mutna makroekonomska slika

Ispred ECB se nalazi donekle teži izbor, jer je centralna banka inflaciju u evrozoni uspela da svede skoro na ciljani nivo, što znači da u svojim potezima mora da bude još opreznija.

"Inflacija u evrozoni se približila ka ciljanih dva odsto (2,6 odsto u februaru je fleš procena po HICP metodologiji), ali je njen dalji tok u senci stabilnog tržišta rada i rastućih zarada, što ide u prilog inflatornim pritiscima. Dosadašnje usporavanje inflacije potpomoglo je i raspoloženju potrošača koje ukazuje na oporavak i na najvišem nivou je ukoliko posmatramo taj kritični period od marta 2022, što kad se doda na rastuće zarade, stvara platformu za perzistentnu tražnju, a samim tim i za lakši razvoj inflatornih pritisaka", kaže Petrov Savić.

Na sličan način situaciju je komentarisao i predsednik izvršnog odbora NLB Komercijalne banke Vlastimir Vuković, koji je rekao da više ne postoji onaj optimizam u pogledu smanjenja stopa koji je bio prisutan krajem 2023.

Inflacija se brzo povukla u drugoj polovini 2023, što je na finansijskim tržištima dovelo do prvobitnih očekivanja da će centralna banka početi da smanjuje stope početkom 2024. Međutim, šanse za smanjenje u martu sada gotovo da nema.

Kada je u pitanju evrozona, rast cena u februaru bio je viši nego što se očekivalo, što je pružilo još jedan argument zvaničnicima ECB koji ne žele da žure sa snižavanjem kamatnih stopa, rekao je Vuković za Bloomberg Adriju tokom Kopaonik biznis foruma.

Vidimo da su inflatorni pritisci sa najvećim potencijalnom internog karaktera i pitanje je kako će rast zarada biti kanalisan dalje. Rast zarada se ne može pokriti kroz rast produktivnosti jer je većina zemalja evrozone zabeležila njen pad, pa vidimo potencijal da će se oni dalje preliti na cene, rekla je Petrov Savić.

"I kod narativa zvaničnika ECB ne očekujemo iznenađenja, već opreznost i opet potenciranje na 'data-driven' principu. Očekujemo tek nešto jasnije signale do kraja prve polovine godine, a konačno i početak ciklusa smanjivanja kamatnih stopa na sednici u julu 2024, opet s oprezom i u koracima od 25 baznih poena", zaključuje analitičarka.

- U pisanju pomogla Vesna Damjanić.